Fakultet za primenjeni menadžment ekonomiju i finansije
MEF
11000 Beograd
Jevrejska 24
Menadžment u
Agrobiznisu
Semimnarski rad
Profesor: Student:
Doc. dr Pavle Radanov Aleksandar Vasić
Beograd, Januar 2017. godine.
Biofarming i organska
hrana
1.UVOD
Kada se govori o zaštiti prirode, od primarnog je značaja postojanje razumnog
odnosa čoveka prema okolnoj sredini, ali isto tako i postojanje zavisnosti između
zaštite prirode i racionalnog korišćenja prirodnih bogatstava. Iz simbiotičke
prirode ekologije i ekonomije nastao je koncet odrzivog razvoja, na čijim
temeljima počivaju i principi organske proizvodnje hrane. Organska poljoprivreda
je proistekla iz shvatanja čoveka da je nerazdvojni deo prirode i da bez nje ne
može opstati. Uloga organske poljoprivrede, bez obzira da li je reč o zemljoradnji,
preradi hrane, distribuciji ili potrošnji, jeste da podrži i ojača zdravlje ekosistema i
organizama, od onih najmanjih koji se nalaze u zemljištu, do ljudskih bića.
Organska poljoprivreda, posebno, ima za cilj da proizvede visoko kvalitetnu
hranu koja preventivno doprinosi nezi zdravlja čoveka I blagostanju prirode. Na
osnovu ovoga moglo bi se reći da se zdravlje ekosistema ne može odvojiti od
zdravlja pojedinca
.
2
3.Osnovni principi organske poljoprivrede
Obzirom da se obavlja neposredno u prirodnoj sredini, poljoprivredna
proizvodnja može imati presudan (pozitivan ili negativan) uticaj na razvoj
određene agrobiocenoze. Sa ciljem stvaranja dovoljne količine hrane
konvencionalna poljoprivreda koristi veliki broj agrohemikalija i na taj način remeti
harmoničan život u zemljištu i kvari njegovu poroznu strukturu. Proizvodnja, biljna
i stočarska, zasnovana isključivo na kvantitetu i maksimalnoj eksploataciji
prirodnih resursa, značajno doprinosi destrukciji prirodne sredine. Da bi se
smanjila ekološka degradacija i popravio kvalitet hrane poslednjih godina razvila
se organska (ekološka, biološka) poljoprivreda. Iako sistem organske proizvodnje
postoji više od 80 godina, tek sredinom osamdesetih godina prošlog veka dobija
na značaju. Sa ovom proizvodnjom su dominirajući ekonomski principi dovedeni
u najbolju moguću korelaciju sa ekološkim zahtevima. Organska poljoprivreda
značajno redukuje upotrebu sintetičkih pesticida i đubriva. Na ovaj način ona
dozvoljava da prirodni zakoni spontano povećaju prinose i otpornost gajenih
biljaka na bolesti i štetočine, a kao krajnji proizvod dobija se zdrava hrana. Ovaj
vid proizvodnje sa zasniva na pravilnoj rotaciji kultura, plodnost zemljišta se
povećava đubrivima životinjskog porekla, leguminozama, zelenišnim đubrenjem,
otpadnim materijalima iz stočarske proizvodnje, mehaničkoj obradi,
mikrobiološkim đubrivima, a zaštita useva od napada štetočina, bolesti i jake
zakorovljenosti se rešava biološkim pesticidima. Sve ove komponente
potpomažu da se održi prirodna produktivnost zemljišta I obezbedi snabdevanje
biljke hranljivim materijama. Postoji mnogo razloga zašto bi se trebalo baviti
organskom proizvodnjom. Neki od dovoljno jakih razloga su: ovaj način
proizvodnje štiti buduće generacije, ne dozvoljava hemikalijama da uđu u lanac
ishrane, štiti zdravlje proizvođača, pomaže malim farmama, povećava
zaposlenost, podržava ekonomiju, štiti kvalitet vode, smanjuje eroziju zemljišta,
štedi
energiju,
hrana
ima
bolji
ukus,
itd.
Zabrinutost za zdravstvenu bezbednost hrane, kao i stabilnost već ugroženih
prirodnih resursa, osnovni su razlozi inteziviranja sistema ekološke poljoprivrede
u poslednjih 10 godina. Organska poljoprivreda u prvi plan ističe kvalitet i
bezbednost hrane, za razliku od konvencionalne koja ima za cilj, da pre svega,
poveća produktivnosti. Osnovni principi organske poljoprivrede počivaju na
principima održivog poljoprivrednog razvoja koji podrazumeva upravljanje i
očuvanje prirodnih resursa i usmeravanje tehnološkog razvoja ka zadovoljenju
potreba sadašnjih i budućih generacija. Organska poljoprivreda može se
uspešno vezivati za koncept multifunkcionalne poljoprivrede i održivi sistem
razvoja gde značajno mesto ima očuvanje biodiverziteta i agrobiodiverziteta.
4
