Biofungicidi i mogućnosti primene u savremenoj poljoprivredi

245

Biofungicidi i mogućnosti primene  
u savremenoj poljoprivredi

Mila Grahovac, Dušanka Inđić, Sanja Lazić i Slavica Vuković

Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za  

fitomedicinu i zaštitu životne sredine 

Trg Dositeja Obradovića 8, 21000 Novi Sad, Srbija

([email protected])

Primljen: 29. oktobra 2009.

Prihvaćen: 2. decembra 2009. 

REZIME

Poljoprivredna proizvodnja u razvijenim zemljama podleže raznim promenama, neke 

su posledica zahteva potrošača a neke su etičkog značaja. Ovo se posebno odnosi na zašti-
tu bilja. Globalni zahtevi za smanjenje upotrebe pesticida hemijske prirode koji se smatra-
ju štetnim za potrošača uslovljavaju razvoj novih, manje opasnih, održivih strategija u zašti-
ti bilja. Veliki broj hemijskih pesticida je isključen iz upotrebe (organohlorni insekticidi, me-
til-bromid), ili zbog potencijalnog rizika po ljudsko zdravlje, zagađenja životne sredine, efe-
kata na neciljane organizme, ili razvoja rezistentnosti kod štetnih organizama na pomenuta 
jedinjenja. Nema sumnje da postoji potreba za razvojem alternativnih sistema zaštite u bu-
dućnosti i da se oni moraju implementirati kao dopuna ili zamena konvencionalnoj prime-
ni pesticida. Osmišljena primena biopreparata u kombinaciji sa drugim merama zaštite, za-
dovoljila bi zahteve za proizvodnju higijenski ispravnih i zdravstveno bezbednih poljopri-
vrednih proizvoda i hrane uopšte. U radu su prikazani mehanizmi delovanja, oblici formula-
cija bioloških fungicida i mogućnosti primene, pregled biofungicida, zatim prednosti i ne-
dostaci, kao i rizici pri proizvodnji i primeni bioloških preparata.

Ključne reči: 

Biopesticidi; biofungicidi; antagonisti; superparaziti; kompeticija; antibioza

Pestic. fitomed. (Beograd), 24(4), 2009, 245-258 

UDC: 632.952:632.937.3 

Pestic. Phytomed. (Belgrade), 24(4), 2009, 245-258 

Pregledni rad * Review paper

DOI: 10.2298/PIF0904245G

UVOD

U zaštiti bilja dominiraju hemijske mere borbe, od-

nosno korišćenje hemijskih sredstava ili pesticida. Kao 

sintetisana jedinjenja, pesticidi su različitog hemijskog 

sastava, toksikoloških osobina, perzistentnosti i poten-

cijalni su zagađivači životne sredine. Međuprodukti de-

gradacije često su perzistentniji od polaznog jedinjenja, 

ostaju duže vreme u zemljištu ili vodi (podzemne vode), 

što može da ima posledice i za naredne biljke u plodo-

redu (Đorđević, 2008).

Saznanja o riziku pri primeni (Šovljanski i sar., 2004, 

2004a; Inđić i sar., 2006) nekih insekticida i fungicida 

po rukovaoca, potrošača, životnu sredinu, neuspeh pri 

rešavanju nekih oboljenja podzemnih i nadzemnih or-

gana biljaka, brza pojava rezistentnih jedinki u popula-

ciji nekih štetnih vrsta, zabrana primene sintetskih pe-

sticida u vreme zrenja i berbe (naročito u zaštićenom 

246

Mila Grahovac i saradnici

prostoru), dovela su do povećanja interesa i javnosti i 

struke za uvođenje alternativnih mera u zaštitu bilja, 

gde zasluženo mesto nalaze kako biološki preparati ta-

ko i druge nepesticidne mere. 

Stvaranje nepovoljnih uslova za razvoj bolesti prime-

nom agrotehničkih mera, primena bioloških produka-

ta i antagonističkih organizama, superparazita, ili pre-

datora, uvođenje kompetitorskih vrsta pojedinačno, ili 

integrisano sa manje rizičnim pesticidima, su tehnolo-

gije zaštite kojima se danas teži (Klokočar-Šmit i sar., 

2006; Grgić, 2009).

Biopesticidi podrazumevaju primenu korisnih mi-

kroorganizama ili produkata njihovog metabolizma, 

zatim primenu biljnih ekstrakata i eteričnih ulja u za-

štiti bilja, odnosno oni su alternativa hemijskim, sinte-

tičkim jedinjenjima. Produkti metabolizma pomenutih 

mikroorganizama su toksini, kristali, spore i antibiotici, 

koji štite biljke delujući antagonistički na prouzrokova-

če bolesti, štetne insekte, nematode i korove, pri čemu 

su bezopasni za ljude i ekološki bezbedni. Takođe, ko-

risni mikroorganizmi produkuju i vitamine, enzime i 

biljne hormone koji mogu delovati na imuni sistem bi-

ljaka, povećavajući njihovu otpornost. 

U svetu je veliki broj zemalja i stručnjaka uključen u 

ovu oblast istraživanja, kako u edukaciju, tako i u ko-

mercijalizaciju biopesticida. Danas je u svetu prema po-

dacima Đorđevića (2008), registrovano 185 biopesti-

cidnih preparata, od kojih su 72 aktivne materije bak-

terije, 47 gljive, 40 entomopatogene nematode, 24 viru-

si i dve protozoe. Primenjuju se na različitim biljnim vr-

stama – povrću, voću, žitaricama, krmnom bilju i dru-

gim gajenim vrstama. Podela biopesticida izvršena je 

prema vrsti organizama koje suzbijaju, na: bioinsekti-

cide, biofungicide, bioherbicide i druge, ili se mogu raz-

vrstati prema grupama živih organizama (gljive, virusi, 

bakterije, nematode), koji su u funkciji aktivne materije 

biopreparata. Kako navodi Rekanović (2009), u svetu 

su vrlo značajna istraživanja usmerena u pravcu biološ-

kog suzbijanja 

Phytophtora infestans 

koja se uglavnom 

zasnivaju na primeni bakterija 

Bacillus subtilis

, 

B. pu-

milus

, 

Lactobacillus plantarum

 i gljiva 

Mucor spinosus

,

Pythiuum oligandrum 

i 

Trichoderma harzianum

 koje 

ispoljavaju antagonističko delovanje.

Postoji veći broj bioloških agenasa za zaštitu bilja koji 

su dostupni na tržištu. Kako navodi Lainsbury (2009), 

trenutno u Ujedinjenom Kraljevstvu registrovani bio-

fungicidi su na bazi tri aktivne materije: 

Coniothyrium 

minitans, Candida oleophila 

i

 Peniophora gigantea.

 U 

susednoj Mađarskoj biofungicidi su na bazi 

C. mini-

tans, Streptomyces griseoviridis 

i 

Trichoderma harzia-

num 

(Ocsko i sar., 2008). U Hrvatskoj je registrova-

no više biofungicidnih preparata na bazi 

T. harzianum

(Trichodex WP) i 

Aerobasidium pullulans 

(Blossom pro-

tect, Boni protect i Botector) (Maceljski, 2005; Lučić, 

2009). Kod nas su registrovana dva, na bazi 

Bacillus 

subtilis

 (F-Stop) i 

Pythium oligandrum 

(Polyversum)

(Sekulić i Savčić-Petrić, 2009). Međutim, našim proi-

zvođačima se nudi i biofungicid na bazi 

Trichoderma 

asperellum

 (Trifender), namenjen za dezinfekciju sup-

strata u rasadnicima, plastenicima i staklenicima ra-

di suzbijanja fitopatogenih vrsta iz rodova 

Pythium, 

Phytophtora,  Rhizoctonia,  Verticillium,  Fusarium 

i

Sclerotinia 

(Anonymous, 2009)

. 

BIOLOŠKI FUNGICIDI – BIOFUNGICIDI

Biofungicidi mogu biti na bazi korisnih gljiva, bakte-

rija, kvasaca, koji infestiraju i kontrolišu razvoj biljnih 

patogena (Anonymous 9), zatim na bazi eteričnih ulja 

ili biljnih ekstrakata. Sposobnost biofungicida da zašti-

ti domaćina od patogena, održi se na različitim biljka-

ma u različitim uslovima, osnov je njihovog komercijal-

nog uspeha (Klokočar-Šmit i sar., 2006). 

Mehanizmi delovanja biofungicida 

Razlikuju se sledeći mehanizmi delovanja biofungi-

cida: 

direktna kompeticija;

• 

antibioza;

• 

predatorstvo ili parazitizam;

• 

indukovana (izazvana) otpornost biljke domaćina.

• 

Direktna kompeticija podrazumeva da se koren bilj-

ke domaćina (rizosfera) mora naseliti organizmom ko-

ji se primenjuje za biološko suzbijanje prouzrokovača 

bolesti ili Biological Control Organism (BCO) pre ne-

go što dođe do infekcije patogenom. Rizosfera je izvor 

hranljivih materija. Generalno, organizam koji se pri-

menjuje u biološkoj kontroli mora biti prisutan u ve-

likom broju radi kompeticije sa patogenom. Biološki 

agens proizvodi toksin koji usporava rast patogena (an-

tibioza). BCO treba da poseduje antibiotička i anta-

gonistička svojstva. Ukoliko patogen prodre u koren, 

moguće je da izostane efekat antibioze. Predatorstvo 

ili parazitizam podrazumeva da organizam koji se pri-

menjuje za biološku kontrolu napada patogeni organi-

zam i njime se hrani. Pri ovakvom mehanizmu delova-

nja, biološki agens mora biti prisutan pre napada pato-

gena. Indukovana otpornost se javlja kada se u napad-

248

Mila Grahovac i saradnici

perparazit roda 

Erysiphaceae

 – patogenih gljiva, prou-

zrokovača pepelnica. Izolat 

A. qiusqualis 

M-10 je pro-

nađen 1984. godine u sušnoj zoni Izraela. Razvio ga je 

Ecogen Israel Partnership iz Jerusalima i uveden je u 

primenu 1995. godine. 

Mehanizam delovanja se zasniva na hiperparazitiz-

mu, to jest klijajuće spore potiskuju razvoj pepelnice. 

Ovaj proces zahteva relativnu vlažnost od minimum 

60% u mikro sredini klijajućih spora. Kada prodre u hi-

fe patogena, posle 2-4h, hiperparazit se razvija nezavi-

sno od uslova spoljašnje sredine. Krajnji rezultat je pre-

kid razvoja pepelnice. 

Preparat na bazi gljive hiperparazita primenjuje se u 

suzbijanju pepelnice na jabučastom voću, tikvama, vi-

novoj lozi, ukrasnom bilju, jagodama i paradajzu. 

A. qu-

isqualis 

hiperparazitira sve vrste pepelnica. Primenjuje 

se i u programima integralne zaštite za suzbijanje pla-

menjača. Uglavnom se primenjuje klasičnom tehnikom 

prskanja uz dodatak okvašivača koji su kompatibilni sa 

životnom sposobnošću ovog organizma. Nije fitotoksi-

čan niti fitopatogen. Može se primenjivati sa komerci-

jalnim biološkim insekticidima na bazi 

Bacillus thurin-

giensis, 

ali se ne sme mešati sa sistemičnim fungicidima 

inhibitorima sinteze sterola.

Aktivna materija preparata AQ10 podleže testu klija-

vosti i testu hiperparazitizma kako bi se utvrdila život-

na sposobnost spora i produktivnost. U testu klijavosti 

spore se zasejavaju na hranljivi agar, inkubacija traje 24h 

posle čega one počinju da klijaju. Procenat klijavosti 

spora oslikava njihovu životnu sposobnost unutar bilo 

koje populacije. Hiperparazitizam se određuje na osno-

vu testova (

in situ

) prskanjem biljaka krastavca zaraže-

nih pepelnicom suspenzijom spora AQ10. Posle 10 da-

na inkubacije u plasteniku dolazi do pojave makroskop-

skih simptoma hiperparazitizma koji se ocenjuju različi-

tim kvantitativnim parametrima (Tomlin, 2006).

Coniothyrium minitans 

soj CON/M/91-08

, odno-

sno spore pomenute gljive su aktivna materija prepara-

ta Contans, formulisan kao WG. Proizvodi se fermen-

tacijom i u čvrstom je stanju, tamno braon boje, miri-

sa koji podseća na pečurke. Stabilan je preko šest me-

seci na 4°C, ne treba ga čuvati u vlažnim uslovima ili 

na temperaturi preko 20°C. Prvi put je proizveden u 

Nemačkoj 1998. godine.

C. minitans 

napada sklerocije gljive 

Sclerotinia 

sp. u 

zemljištu i uništava ih. Infekcija sklerocija nastaje kli-

janjem spora 

C. minitans

 koje prodiru u unutrašnjost 

preko pigmentisanih ćelija sa spoljne strane sklerocija 

ili kroz postojeće pukotine na površini. Rast se nastavlja 

inter- ili intracelularno kroz nepigmentisana unutrašnja 

tkiva korteksa i srži sklerocije. Penetracija u ćelije po-

drazumeva kako enzimsku degradaciju tako i pritisak 

i može se pojaviti u svim tkivima sklerocije. U napad-

nutim ćelijama u središnjem delu dolazi do plazmolize 

i agregacije, te do postepene degradacije ćelijskih zido-

va. Ovo može obuhvatiti i produkciju hitinaze i β-1,3-

glukanaze. Hife 

C. minitans 

često liziraju ćelije sa spolj-

ne strane. Posledično, dolazi do proliferacije hifa ovog 

mikoparazita unutar sklerocija i za manje od 14 dana 

u idealnim uslovima piknidi se stvaraju u unutrašnjo-

sti i na površini sklerocija. Primenjuje se za suzbijanje 

S. scleorotiorum 

i

 S. minor 

u svim usevima koje ovi pa-

togeni napadaju (repa, soja, suncokret, duvan, povrće, 

voće, ukrasne, lekovite i začinske biljke). Primenjuje se 

preko zemljišta pre setve (2-8 kg/ha) ili posle žetve (1-2 

kg/ha). 

C. minitans 

ne produkuje toksine ili sekundar-

ne metabolite koji su od toksikološkog značaja, nalazi se 

u prirodi a gustina populacije zavisi od uslova sredine. 

Prema tome, povećanje gustine populacije kao posledi-

ca tretiranja, prolaznog je karaktera (Tomlin, 2006).

Preparat Koni WG na bazi 

C. minitans 

formulisan 

kao vodotopive granule, primenjuje se u integralnoj pro-

izvodnji, u zaštiti povrća, suncokreta, uljane repice i so-

je za kontrolu 

S. sclerotiorum 

i 

S. minor

 (Ocsko i sar., 

2008)

.

Prema Lainsbury (2009), tretiranje preparatom na 

bazi 

C. minitans 

se vrši tri meseca pre redovne zašti-

te od bolesti kako bi se obezbedilo vreme da se smanji 

broj infektivnih sklerocija u zemljištu. Tretiranje ze-

mljišta i žetvenih ostataka nakon žetve, sprečava dalju 

kontaminaciju zemljišta sklerocijama koje su formira-

ne na prethodnom usevu. Za postizanje što boljih efe-

kata, zemljište treba da bude vlažno a temperatura 12-

20°C. Preparat se inkorporira u površinski sloj zemlji-

šta na dubini od 10 cm. Ukoliko je temperatura zemlji-

šta ispod 0°C ili preko 27°C, fungicidno dejstvo se za-

ustavlja, ali se aktivira kada se temperatura vrati izme-

đu navedenih raspona. 

Candida oleophila 

izolat I-182

 je aktivna materi-

ja biofungicida koji se koristi u kontroli truleži i plesni 

inhibirajući rast štetnih gljiva kada se primeni posle že-

tve (berbe) ili koloniziranjem plodova i drugih biljnih 

površina, naročito oštećenih tkiva 

C. oleophila

, a

mo-

že se primeniti na voću, povrću, na biljkama u zaštiće-

nom prostoru i na ukrasnom bilju. Primena ove glji-

ve nema štetnih efekata jer se primenjuje prvenstveno 

u zaštićenom prostoru, a istraživanja pokazuju da nije 

toksična ili patogena za životinje. Primenjuje se prska-

njem ili potapanjem. Ponekad se hemijski fungicid do-