ALEKSA SANTIC
Aleksa Šantić (Mostar, 27. maj 1868 — Mostar, 2. februar 1924) je bio srpski
pesnik i akademik, rodom iz Mostara gde je proveo većinu života i pesničkog
stvaralaštva.
Rođen je u Mostaru, od oca Rista i majke Mare, gde je proveo većinu života. Otac
mu je umro u ranom detinjstvu, pa je živeo u porodici strica Miha zvanog „Adža“.
Imao je dva brata, Jeftana i Jakova, i jednu sestru Persu, dok mu je druga sestra,
Zorica, umrla još kao beba. Pošto je živeo u trgovačkoj porodici, ukućani nisu
imali dovoljno razumevanja za njegov talenat. Završio je trgovačku školu u Trstu i
Ljubljani.
Najveća dela stvarao je krajem 19. i početkom 20. veka. Uzori su mu bili srpski
pisci Vojislav Ilić i Jovan Jovanović Zmaj, a od stranih je najviše poštovao
Hajnriha Hajnea. U njegovim pesmama ima emocionalnog bola, rodoljublja,
ljubavne čežnje i prkosa za nacionalno i socijalno ugrožen srpski narod.
U toku Prvog svetskog rata zatvoren je kao talac i „u dva puta ponavljanoj parnici“
optuživan zbog svojih pesama. Po završetku rata izabran je u Mostaru za člana
Srpskog odbora.
Tokom života je objavio veliki broj pesama, a od dela se izdvajaju:
„Hasanaginica“, „Na starim ognjištima“, „Anđelija“, „Nemanja“ i „Pod maglom“.
Najpoznatije njegove pesme su: „Emina“ (1903), „Ne vjeruj“ (1905), „Ostajte
ovdje“ (1896), „Pretprazničko veče“ (1910), „Što te nema?“ (1897), „Veče na
školju“ (1904), „O klasje moje“ (1910), „Moja otadžbina“ (1908), „Mi znamo
sudbu“ (1907), „Boka“ (1906), „Pod krstom“ (1906), „Kovač“ (1905).
Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 3. februara 1914.
Umro je od tuberkoloze u Mostaru 2. februara 1924.
BRANISLAV NUSIC
Branislav Nušić (pravo ime Alkibijad Nuša) (Beograd, 20. oktobra 1864. –
Beograd, 19. januara 1938.), srpski pisac romana, drama, priča i eseja i začetnik
retorike u Srbiji. Takođe je radio kao novinar i diplomata.
Nušić je rođen u Beogradu kao Alkibijad Nuša u cincarinskoj porodici Đorđa i
Ljubice Nuše. Njegov otac je bio ugledni trgovac žitom, ali je ubrzo posle
Nušićevog rođenja izgubio bogatstvo. Porodica se preselila u Smederevo, gde je
Nušić proveo svoje detinjstvo i pohađao osnovnu školu i prve dve godine
gimnazije. Preselio se u Beograd, gde je maturirao.Kad je napunio 18
godina,zakonski je promenio svoje ime u Branislav Nušić. Diplomirao je na
pravnom fakultetu u Beogradu 1884. godine. Tokom studija je proveo godinu dana
u Gracu.
Branislav Nušić je bio plodan pisac, poznat po svom upečatljivom humoru. Pisao
je o ljudima i njihovoj, često duhovitoj, prirodi.
Drame
Nije tako vec ovako
Jesenja kiša
Iza božjih leđa
Pučina
Kirija
Komedije
Protekcija
Svet
Put oko sveta
Gospođa ministarka
