Univerzitet u Beogradu

FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE

KATEDRA ZA BIOLOGIJU

SKRIPTE ZA IZVOĐENjE PRAKTIČNE NASTAVE U

ZOOVRTU I PRIPREMANjE PRAKTIČNOG DELA

ISPITA IZ PREDMETA BIOLOGIJA DIVLjAČI

U Beogradu, 2002. godine

Katedra za Biologiju

SKRIPTE ZA PRIPREMANJE PRAKTIČNOG DELA ISPITA

Biologija divljači

POJAM I DEFINICIJA DIVLjAČI

Pod pojom divljači podrazumevamo sve one životinjske vrste koje se samostalno (bez većeg

uticaja čoveka), razmnožavaju i žive u prirodnom okruženju. Te životinje se manje ili više uspešno

prilagođavaju prirodnom staništu. Sve većim uticajem čoveka na prirodu, životna staništa mnogih

divljih životinjskih vrsta su izmenjena ili sve više ograničena, pa je prirodna mogućnost njihove

adaptacije na tako nastale uslove života glavni preduslov njihovog opstanka. Tako divljač možemo

definisati kao životinjske vrste koje su se evolutivno (ne genetskom modifikacijom) razvile i

prilagodile specifičnom načinu života i uspele da samostalno opstanu i nastave evolutivni tok u

novo nastalim izmenjenim uslovima životne sredine. Na žalost takvih životinjskih vrsta je sve

manje pa je i tu postalo neophodno uplitanje čoveka kako bi se očuvao biodiverzitet (prihvatilišta

divljih životinja, prehrana dviljači u zimskom periodu, rezervati i td.).

Lovno zakonodavstvo divljač definiše kao one životinjske vrste koje najveći deo života

provode slobodno, koje se najvećim delom života samostalno hrane i koje su obuhvaćene zakonom

o lovu. Tako u divljač spadaju i fazani koji jedan deo svog života provode u fazanerijama i srneća i

jelenska divljač koja se u zimskom periodu prehranjuje u lovištima.

Lovna taksonomija se zasniva na posebnim izvorima kriterijuma s ciljem da se dobije što

bolja preglednost o najvažnijim vrstama divljači u sistematici životinja. Kriterijumi lovne

taksonomije su:

1. Iz opšte taksonomije životinja ne izdvajaju se posebno grabljivice od ostale divljači .

2. Za svaku vrstu daju se prvo podaci iz opšte taksonomije životinja.

3. U lovnoj taksonomiji divljač je grupisana u dve velike grupe sa podgrupama. Grupe divljači su:

- Grupa dlakave lovne divljači

- Grupa pernate lovne divljači

4. Svaka grupa obuhvata po dve podgrupe:

- Podgrupa krupne lovne divljači (dlakave i pernate)

- Podgrupa sitne lovne divljači (dlakave i pernate)

5. Uslovi za svrstavanje divljači u podgrupe su telesna težina i visina tela (ukupna visina i visina u

grebenu), s tim da težina nije strogo ograničena.

6. Za svaku životinju lovne divljači, daju se najpre opšti podaci iz taksonomije životija, zatim

podaci o opisu tela, boji dlake perja, parenju, ishrani, rasprostranjenju.

Životinje Beozoovrta možemo da razvrstamo na tri klase (classis) phylum-a

Chordata

: gmizavce

(

Reptilia

), ptice (

Aves

) i Sisare (

Mammalia

). Pored ove klasifikacije možemo uslovno da ih

podelimo i na egzotičnu i lovnu divljač.

Katedra za Biologiju

SKRIPTE ZA PRIPREMANJE PRAKTIČNOG DELA ISPITA

Biologija divljači

Opis :

Ima eliptično-jajolik oklop a na prednjim i zadnjim nogama plivajuće kožice sa po 5 kanži.
Oklop je dug oko 26-36 cm, dok je rep mužjaka dug 16-24 cm, a ženke 13-18 cm.

Ishrana :

Hrani se vodozemcima, sitnim ribama, insektima i biljkama.

Razmnožavanje :

Pari se u aprilu. U maju polaže 10-15 jaja, koje ženka zakopa na dubini od 8 cm, tako da
mlade kornjače izlaze u jesen ili na proleće.

Način života :

Staništa su joj stajaće i sporo tekuće vode. Zimski san provedi na dnu, zakopana u mulj.
Veoma je plašljiva

Familia:

Testudinidae

U ovu familiju spadaju kopnene i slatkovodne kornjače. Kopnene imaju visok i ispupčen karapaks žute boje sa

crnim mrljama, a kod slatkovodnih je oklop spljošten.

Testudo hermani

(ŠUMSKA KORNJAČA)

Stanište:

Balkan, naziva se još i obična ili grčka kornjača.

Opis :

Ima kratke, zdepaste noge na kojima su prsti srasli. Na prednjim udovima je 5 a na zadnjim 4
kandže. Na vrhu repa se nalazi oštar šiljak.

Ishrana :

Hrani se biljkama u raspadanju, puževima i insektima. U terarijumu se hrani lišćem salate,
voćem i ostacima hrane.

Razmnožavanje :

Ženka polaže 4-5 jaja u junu mesecu, zakopavajući ih u zemlju. Mlade kornjače izlaze
početkom septembra.

Način života :

Staništa na kojima se nalazi su ravnice ispod 700 m nadmorske visine. Izbegava ekstremne
temperature, a zimski san provodi pod zemljom.

Subclassis:

Diapsida

Subclassis

Diapsida

obuhvata redove

Squamata

Crocodilia

Ordo:

Squamata

U ovaj red spadaju zmije i gušteri i čine preko 90 % od ukupno 6000 vrsta današnjih gmizavaca. Poseduju

diapsidnu lobanja, poprečno postavljen otvor kloake i parne kopulatorne organe.

Subordo:

Serpentes (syn. Ophidia

) (Zmije)

Zmije su apodni organizmi (ne postoje ekstremiteti), a samo Bovidae imaju rudimentne ostatke zadnjih nogu,

kreću se postrance vijuganjem tela. Rep im je znatno kraći od trupa i glave. Rožne ploče na ventralnoj strani trupa su
poređane u jednom nizu, dok su u repnom regionu raspoređene u dva niza. Kosti viličnog aparata su jako pokretljive i
samostalne, došlo je do redukcija jabučnog luka između slepoočnih otvora, a izvršena je i posebna diferencijacija
otrovnih zuba. Kad gutaju plen u stanju su da široko razjape vilice i to dva puta šire od sopstvene glave. Levo plućno
krilo je zakržljalo, dok udavi imaju i levo krilo ali je manje, a desno prelazi u mehurast vazdušni rezervoar. Zmije
nemaju rameni pojas, grudna kost je potpuno rudimentisana. Zmije poseduju želudac i creva  sa jakim sokovima,
mokraćna bešika ne postoji i mokraća iz mokraćovoda ide u kloaku i kao kaša se izbacuje u spoljašnju sredinu i
sačinjava glavni deo zmijskog izmeta. Kod zmija  ne postoje slobodni očni kapci i slušna duplja sa bubnom opnom, dok
je taktilno čulo izuzetno dobro razvijeno na račun čula sluha. Čulo mirisa je dobro razvijeno i smešteno je na gornjem
nepcu (Jakobsonov organ), mirisne informacije iz spoljašne sredine zmija prikuplja palacanjem jezika koji je dug i
račvast.

Familia:

Boidae

(Udavi)

Ovo su najveće zmije, koje naseljavaju tople predele. To su neotrovne zmije koje se uvijaju oko tela žrtve i

tako je dave. Hrane se životinjama koje mogu biti i mnogo veće od njih zahvaljujući sposobnosti vilica da se razdvoje
pri gutanju tako da izgleda kao da se navlače preko žrtve kao čarapa.

Boa constrictor

(CARSKI UDAV

)

Stanište :

Naseljava Južnu Ameriku.

Opis :

Dužina tela dostiže 3,25 m.

Katedra za Biologiju

SKRIPTE ZA PRIPREMANJE PRAKTIČNOG DELA ISPITA

Biologija divljači

Ishrana :

Hrani se sisarima i pticama. Davi plen stezanjem.

Razmnožavanje :

Polno sazreva sa 2-3 godine. Ženka rađa 20-60 mladih.

Način života :

Živi sam sem za vreme parenja. Dostiže starost od 20-30 godina.

Eunectes murinus

(ANAKONDA

)

Stanište :

Naseljava tropske predele Južne Amerike.

Opis :

Dužina tela joj je do 5 m (dosadašnji rekorder bio je dugačak 10m, a težak do 250 kg).

Ishrana :

Hrani se velikim glodarima

divljim svinjama, srndaćima, ribama i vodenim reptilima.

Razmnožavanje :

Polnu zrelost dostiže sa 3-4 godine. Rađa 20-40 mladih, nekad i do 60.

Način života :

Uglavnom živi sama, ponekad u grupi i aktivna je noću.

Python molurus

(INDIJSKI PITON

)

Stanište :

Naseljava Južnu Aziju.

Opis :

Dužina tela je do 7,6 m a težina do 150 kg.

Ishrana :

Hrani se malim sisarima, srnama, svinjama i majmunima.

Razmnožavanje :

Polnu zrelost dostiže sa 3 godine. Ovo je oviparna zmija i ženka snese 60-80 jaja, čija
inkubacija traje 60-80 dana.

Način života :

Živi sam i aktivan je noću.

Familia

Colubridae

Ovde spadaju sve evropske zmije, dostižu srednju veličinu, naseljavaju ceo svet osim Australije.

Coronella girondica

(MAURSKA SMUKULJA

)

Stanište :

Postojbina su joj Južna Evropa i Severozapadna Afrika.

Opis :

Dorzalna obojenost tela kreće se od žuto-smeđa do sivo-smeđa, dok je ventralno žuto-crvena
sa dve tamne uzdužne pruge ili dva uzdužna reda pega. Iza oka se nalazi tamna slepoočna
pruga.

Ishrana :

Hrani se gušterima i miševima koje obavija svojim telom i onda proguta.

Razmnožavanje :

Pari se u aprilu, nakon čega izleže 3-15 mladih u avgustu ili septembru mesecu.

Način života :

Staništa su suva područja sa dosta grmlja u dolinama i na brdima. Aktivna je u svitanje i u
sumrak i izbegava sunce

Elaphe longissima

(SMUK)

Stanište :

Postojbina su joj Srednja i Južna Evropa

Opis :

Dužina tela je 180 cm

Ovu zmiju često nazivaju i Eskulapova zmija. Dorzalno je sivkasta a

ventralno je beličasta..

Ishrana :

Hrani se uglavnom miševima, krticama i malim pticama. Svoj plen usmrćuje stezanjem.

Razmnožavanje :

Pari se od maja do juna, snese 5-8 jaja, a mladi izlaze u avgustu ili u septembru.

Način života :

Staništa su joj svetle belogorične šume, ruševine i gomile kamenja. Dobro se penje i pliva
ako je u nevolji.

Elaphe situla

(LEOPARD ZMIJA

)

Stanište :

Živi u Evropi.

Opis :

Spada u najlepše evropske zmije. Dužina tela je od 70-100 cm. Dorzalno je žućkasto-siva sa
redom ovalnih crta uokvirenih crnkastim krugom. Abdomen je u prednjem delu žućkasto-beo
a u zadnjem tamniji. Ovo nije otrovna zmija, ali u odbrani jako ujeda.

Ishrana :

Hrani se miševima, pticama i gušterima.

Razmnožavanje :

Parenje počinje udvaranjem koje traje satima. Ženka snese 3-5 jaja u vlažnoj zemlji, mladi
izlaze u avgustu ili septembru.

Način života :

Naseljava polja i brda preko 500-700 m nadmorske visine. Voli sunčana mesta. Kad je u
opasnosti dugo ostaje nepokretna. Vibriranjem repa upozorava ili preti, ujeda kad je
uhvaćena. U hibernaciji provodi više meseci.

Natrix natrix

(

BELOUŠKA)

Stanište :

Naseljava Evropu, Aziju i Severnu Afriku.

Katedra za Biologiju

SKRIPTE ZA PRIPREMANJE PRAKTIČNOG DELA ISPITA

Biologija divljači

Caiman crocodilus

(KAJMAN

)

Stanište :

Naseljava Centralnu i Južnu Ameriku.

Opis :

Dužina tela mu je do 2,5 m a težina oko 30 kg.

Ishrana :

Hrani se ribama i školjkama.

Razmnožavanje :

Polnu zrelost dostiže sa 8 godina a neke ženke polno sazrevaju i sa 4 godine. Pare se od
aprila do juna meseca i ženka polaže 25-30 jaja, čija inkubacija traje 4-8 nedelja.

Način života :

Uglavnom boravi u vodi i živi sam. Životni vek mu

je do 60 godina.

Familia:

Crocodylidae

Crocodylus niloticus

(NILSKI KROKODIL)

Stanište :

Postojbina mu je Afrika.

Opis :

Dužina tela je do 6 m a težina do 750 kg. Zubi gornje i donje vilice su u istoj ravni i
4 zub donje vilice je vidljiv kad je čeljust zatvorena.

Ishrana :

Hrani se sisarima, drugim reptilima i ribama

Razmnožavanje :

Pari se u letnjem periodu a nakon toga ženka snese 25-95 jaja.

Način života :

Žive sami ili u manjim grupama.

Classis:

Aves

(PTICE)

Ptice poseduju niz osobina koje predstavljaju rezultat prilagođavanja njihovog tela na letenje. Lake kosti

(ispunjene vazduhom), skraćen rep, jak grudni koš, prisustvo perja i krila i odsustvo zuba. Pluća sa sistemom vazdušnih
kesa i savršeniji krvotok omogućili su bolje oksidacione procese i stvaranje veće energije koja je potrebna za rad mišića.
Kljun je sastavljen je iz dva rožasta omotača koji se nalaze na gornjoj i donjoj vilici i predstavljaju produkte kože.
Classis

Aves

deli se na dve podklase:

Archaeornithes

(izumrle vrste) i

Neornithes

Subclassis

Neornithes

obuhvata dva nadreda

Palaeognathae

Neognathae.

Subclassis:

Neornithes