Висока пољопривредна школа струковних студија - Шабац
Семинарски рад: Коњарство
Тема: Биологија коња
Ментор: Др Мирољуб Милић Студент: Марко Ковачевић 57/3
Шабац, 2014
Садржај:
1. Увод ............................................................................................................................... 1-2
2. Биологија коња ................................................................................................................ 3
3. Скелетни систем .......................................................................................................... 3-6
4. Мишићни систем .......................................................................................................... 6-7
5. Систем органа за дисање ................................................................................................ 8
6. Систем органа за крвоток ............................................................................................8-9
7. Систем органа за варење ........................................................................................... 9-10
8. Систем органа за репродукцију .................................................................................... 10
9. Нервни систем и чула .............................................................................................. 10-12
10. Ендокрини систем .................................................................................................... 12-13
11. Систем мокраћних органа ........................................................................................... 13
12. Покровни и заштитни систем – кожа ..................................................................... 13-14
13. Копито ............................................................................................................................ 14
14. Глава и врат коња .......................................................................................................... 14
15. Боје коња ....................................................................................................................14-15
16. Врсте ходова коња .................................................................................................... 15-16
17. Закључак .........................................................................................................................17
18. Литература ...................................................................................................................... 18
ако упознамо форме понашања коња и лако препознамо дате ситуације на које можемо
адекватно реаговати. Коњи својим покретима и гласом могу изразити много. Говор тела је
веома важна комуникативна форма међу овим великим четвороножцима. Морамо провести
пуно времена поред коња и са коњима да би и из најмањег покрета схватили шта желе, шта
мисле... Уши, очи, њушка, врат, глава, ноге – па скоро цело тело има неку функцију у
преношењу информације. Сваки део тела има карактеристичне покрете преко којих
можемо схватити тренутно емотивно или физичко стање нашег љубимца или пак коња са
којим се први пут сусрећемо. Тако врло брзо можемо утврдити да ли се једном коњу сме
прићи или не. Стога је врло важно да човек упозна како инстинктивно понашање, тако и
понашање које су коњи стекли у човековој близини.
Биологија коња
Основни системи грађе коња су: скелетни систем, мишићни систем, систем органа за
дисање, кардиоваскуларни систем, систем органа за варење, нервни систем, ендокрини
систем, репродуктивни систем, мокраћни систем, чула и кожа.Вањски изглед коња се
разликује грађом и величином тијела, као и крзном и његовом бојом. Овисно о сврси
узгоја, дијеле се на три основна типа, хладнокрвне, топлокрвне и пунокрвне коње. У
хладнокрвне се убрајају у правилу коњи чија тјелесна тежина прелази 800 кг. Те пасмине
кориштене су углавном за рад у пољу, рудницима или за шумске послове. Топлокрвни су,
супротно првима, типични јахачи коњи јер су лакше грађе и покретљивији. Поред тога,
они су добри дресурни и скакачи коњи. Пунокрвни су прије свега спортски коњи,
углавном су врло осјетљиви, а у трку досежу и до 70 км/х. Полукрвним коњима називају
се мјешанци топлокрвних и пунокрвних коња. Називи хладнокрвни, топлокрвни и
пунокрвни не потичу од топлине или количине крви коња, него означавају њихов
темперамент. Тако су хладнокрвни коњи обично врло питоми и снажни, и с миром
подносе пуно тога, док се пунокрвне опћенито сматра "лудим", раздражљивим и ни
издалека се њима не може тако једноставно управљати као с хладнокрвним. Коњи се у
ходу ослањају само на трећи, средњи ножни прст. Остали прсти су им закржљали. Очи
коња су смјештене пострано на глави, што им омогућује видно поље од готово пуног
круга (350°). Но, оно што се догађа непосредно испред њиховог носа или страга, коњи
примјећују тек ако окрену главу. Коњи нису слијепи за боје, али не разликују их баш
добро. Не раликују смеђу од зелене и сиве, али боје као што су бијела, црвена, жута и
плава виде јако добро. Имају врло покретљиве ушне шкољке и могу их окренути у било
којем смјеру. Окретањем према напријед, коњ показује пажњу и знатижељу, но ако их
окрене према натраг и приљуби уз главу, то је упозорење и показује агресивност или
страх. Ако уши млитаво висе у страну то је знак да се не осјећа добро или је уморан, но
може бити и знак потчињавања као и опуштености. Ако су му при томе очи
полузатворене, то може значити и задовољство. Уши усмјерене према натраг знак су
нелагоде, а код јахања, пажљивости. Ради заштите од грабежљиваца у првобитном
околишу, коњи су развили различите боје. Једна од најранијих је свијетли тон смеђе боје.
Типични претставници коња те боје су норвешки фјордски коњи, које уз то одликује и
уочљива тамна пруга дуж мјеста гдје израста грива.
Скелетни систем
Скелетни систем представљају кости, зглобови и лигаменти. Скелет се састоји од костију
главе, трупа (кичмени стуб, грудна кости ребра) и костију предњих и задњих
екстремитета. Скелет даје основни облик и чврстину телу. Кости скелета представљају
чврсту основу за прихватање телесних мишића, док зглобови представљају покретне или
непокретне везе између појединих костију. Осим тога, кости делују као механичке полуге,
штите меке органе у телесним шупљинама, а служе и за депоновање минералних материја
