БИОЛОШКИ АГЕНСИ

1. УВОД

Термин „биолошки агенси“ подразумева микроорганизме из следећих група: бактерије,

вируси, гљиве, протозе, хемлинти и артроподи. Многи од њих су патогени за човека, а неки су
патогени само под одређеним условима, док највећи број њих није уопште патоген. Примена
савремених технологија у индустрији знатно је смањила ризик од штетног деловања биолошких
агенaса. Насупрот томе, примена климатизације у саврменим пословним објектима учинила је да
велики број особа које раније нису били у ризичној групи дође у контакт са биолошким агенсима.

Биолошка безбедност (биобезбедност) дефинише се као примена безбедносних процедура

у раду са биолошким материјалом, коришћења личне заштитне опреме од стране запослених у
лабораторији, као и правилна употреба мера и средстава за сузбијање и превенцију ширења
биолошких агенаса, како би се спречила штетна дејства живих микроорганизама (непосредна и
посредна) на људе (запослене у лабораторији, остале запослене у установи) и/или на животну
средину.

У медицинским лабораторијама се обављају анализе различитих узорака крви, других

телесних течности, ткива, урина и других излучевина. Већина медицинских лабораторија требало
би да сматра потенцијално инфективним узорке које анализира, док један број лабораторија има и
потврду да ради са инфективним материјалом у којем је већ утврђено присуство патогених
агенаса. У оба случаја постоји могућност да запослени у лабораторији и пацијенти буду изложени
патогенима, па се у складу са овим препоручује предузимање мера за смањење ризика.

Опрема и реаганси који се користе за извођење потребних анализа на узроцима такође

често носе сопствене опасности, а сам рад у лабораторији може бити напоран и може да доведе до
стреса код запослених, до несрећних случајева и повреда.

Безбедност на раду у лабораторији подразумева активно учешће запослених и преузимање

иницијативе у циљу унапређења безбедности. Концепт безбедности на раду у лабораторији
заснован је на поступцима којима се обезбеђује безбедност од хемијских, микробиолошких и
физичких опасности по запослене, посетиоце, опште становништво и животну средину.

2. ЗДРАВСТВЕНИ И БЕЗБЕДНОСНИ РИЗИЦИ

2.1 Класификација биолошких агенаса

Како би се одредио ризик од биолошких агенаса, дефинисаних као микроорганизми који су

у стању да проузрокују било какву инфекцију, алергију или токсично дејство, биолошки агенси се
класификују у четири групе ризика, а према ризику од инфекције који носе.

Ризична група 1

подразумева агенсе за које је мало вероватно да ће довести до болести

код људи.

Ризична група 2

подразумева агенсе који могу да проузрокују болести код људи и могу да

представљају опасност за запослене, а није вероватно да ће се ширити у заједници и обично је
доступна делотворна превентива или терапија.

Ризична група 3

подразумева агенсе који могу да проузрокују озбиљна обољења код људи

и могу да представљају значајну опасност за запослене. Ова група агенаса може да представља
ризик од ширења на заједницу, али је обично доступна делотворна превентива или терапија.

Ризична група 4

подразумева агенсе који могу да проузрокују озбљина обољења код

људи и могу да представљају значајну опасност за запослене, може да представља велики ризик
од ширења на заједницу, а није доступна делотворна превентива или терапија.

2.2.

Процена ризика и фактори ризика

Процена ризика при раду са биолошким агенсима је најглавнији ослонац практичне

примене начела биолошке безбедности. У случају било какве активности за коју је вероватно да
ће подразумевати ризик од излагања било каквим биолошким агенсима, неопходно је да се одреди
природа, степен и трајање излагања запосленог дејству биолошког агенса, како би се омогућила
процена ризика по здравље или безбедност запосленог и како би се испланирале мере које ће се
предузети.

У случају активности које подразумевају излагање већем броју група биолошких агенаса,

ризик ће се процењивати на основу опасности коју представљају сви присутни опасни биолошки
агенси. Ова процена треба да се понавља у правилним временским интервалима, као и у случају
да дође до било какве промене у условима који би могли да утичу на излагање запослених
биолошким агенсима.

Процену ризика треба да обављају они запослени појединци који су најбоље упознати са

специфичним карактеристикама микроорганизама са којима би могли да дођу у додир, са
опремом и процедурама које треба употребити, као и са опремом за спречавање ширења и
расположивим капацитетима.

Приликом процене ризка потребно је:

идентификовати опасности, односно са којим опасностима се суочавамо у
лабораторији и који су потенцијални нежељени ефекти на здравље;

одредити ко би могао да буде под ризиком и како;

проценити колико је вероватно да ће наведене посебне опасности довести до
непожељних дејстава на здравље и одлучити да ли су постојеће мере опреза
довољне или би требало предузети додатне мере;

забележити значајне резултате процене ризика и чувати записник о томе у
архиви за будуће потребе;

преиспитати процену ризика уколико дође до било каквих значајних промена.

пре-аналитичкој – узимање и пријем узорака;

аналитичкој – правилно и безбедно руковање биолошким материјалом;

пост-аналитичкој – издавање резултата;

одлагање узорака и отпада након завршеног рада.

3. СТАНДАРДНЕ МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ

3.1. Ниво биолошке безбедности лабораторија

Стандардне безбедносне мере које треба предузети у одређеној лабораторији зависиће од

групе ризика којој припадају биолошки агенси којима се рукује и одговарајућег нивоа биолошке
безбедности лабораторије.

Лабораторије нивоа биолошке безбедности 1 (Лабораторије НББ 1) су обично лабораторије

које имају образовну намену и у њима се биолошки агенси којима ће запослени и ученици или
студенти бити изложени, контролишу и ограничавају на групу ризика 1. Овакве лабораторије су
прикладне искључиво за рад са добро окарактерисаним агенсима, за које није познато да доводе
до болести код имунокомпетентних, односно здравих одраслих људи, а који агенси представљају
минималну потенцијалну опасност за запослене у лабораторији и животну средину. Ове
лабораторије не треба да буду одвојене од општих путева кретања у објекту у којем се налазе, а
рад у њима се углавном одвија на отвреним радни столовима

Лабораторије нивоа биолошке безбедности 2 (Лабораторије НББ 2) су оне лабораторије у

којима   је   рад   са   биолошкима   агенсима   из   ризчне   групе   2   свакодневна   појава,   па   се   зато
препоручује да се све дијагностичке и медицинске лабораторије пројектују у складу са захтевима
за   ниво   биолошке   безбедности   2   или   виши   ниво.   Ова   врста   лабораторија   се   разликује   од
лабораторија НББ 1 између осталог и по томе што је приступ лабораторији НББ 2 у току рада
ограничен;  заопслени у овим лабораторијама похађају специфичну обуку за руковање патогеним
агенсима; све процедуре у којима постоји могућност настанка инфективних аеросола и прскања
спроводе се у уређајима који физички спречавају ширење микроорганизама (нпр. безбедносним
коморама).

Лабораторије нивоа биолошке безбедности 3 и 4 (лабораторије НББ 3 и лабораторије НББ

4) су оне лабораторије у којима се рукује биолошким агенсима из ризичних група 3 и 4, а
најчешће су то потенцијално инфектвини узорци инфицирани са ХБВ или ХИВ-ом, као и агенсом
mycobacterium tuberculosis.

У Србији постоје медицинске лабораторије НББ 3 или НББ 4, али су веома ретке.

4. MЕРЕ ЗАШТИТЕ

Људска грешка у раду, лоше технике рада у лабораторији и погрешна употреба уређаја и

опреме доводе до већине повреда у лабораторији и инфекција стечених на раду. Како би се