Seminarski rad - Biloško prečišćavanje otpadnih otpadnih voda -
Tehnološki fakultet Leskovac
Hemijske tehnologije
Ekološko inžinjerstvo
Predmet: Principi održivog razvoja
SEMINARSKI RAD
Biloško prečišćavanje otpadnih otpadnih voda
Dejan Stolić
93
/
2013
decembar 2013.
1 Tehnoloski fakultet Leskovac
Dejan
Stolić
Seminarski rad - Biloško prečišćavanje otpadnih otpadnih voda -
S A D R Ž A J
Uvod…………………………………………………..........................3
1.
Biloško prečišćavanje otpadnih voda, osnovni pojmovi …..4-5
1.1 Aerobni procesi………………………………………………5-7
1.2 Anaerobni procesi……………………………………………8-10
1.3 Prirodno biološko prečišćavanje………………………..........10
1.4 Bakeriološka oksidacija i redukcija……………………….....11
1.5 Tercijarna prerada otpadnih voda…………………………..11
1.6 Učinak prečišćavanja…………………………………………12
2.
Zaključak………………………………………………………13
3.
Spisak literature…………………………………………….....14
2 Tehnoloski fakultet Leskovac
Dejan
Stolić
Seminarski rad - Biloško prečišćavanje otpadnih otpadnih voda -
Biološko prečišćavanje otpadnih voda zasniva se na aktivnosti kompleksne mikroflore, koja u
toku svog životnog ciklusa usvaja organske i (mali) deo neorganskih materija koje čine
zagađenje otpadne vode, koristeći ih za održavanje životnih aktivnosti i za stvaranje novih ćelija.
Biološkim prečišćavanjem je moguće iz otpadne vode ukloniti najveći deo organskog zagađenja,
ali je nije moguće u potpunosti prečistiti.
Biološki procesi prečišćavanja su u osnovi isti kao i procesi samoprečišćavanja u prirodnim
vodama. Razlika je u tome što se biološki postupci zasnivaju na većoj ili manjoj kontroli rasta i
razvoja mikroflore i po tome su sličniji procesima industrijske mikrobiologije, od kojih se pak
razlikuju u nekoliko bitnih elemenata:
(1)
mikroflora potiče iz prirodne sredine, a njen rast i razvoj se ne odvijaju u
optimalnim fiziološkim uslovima;
(2)
koncentracija supstrata je obično preniska (u nekim slučajevima i previsoka) za
optimalan rast i razvoj mikroflore;
(3)
proces se vodi u cilju razgradnje organskih materija a ne u cilju stvaranja biomase
ili produkata metabolizma mikroflore.
Zadatak biološkog prečišćavanja je da se ušto većoj meri uklone biološki razgradljive organske
materije. Razgradnju organskih materija vrše različite vrste mikroorganizama.
Biološkim uklanjanjem koloidne i rastvorene organske materije prevode se u oblik manje ili više
stabilizovanog mulja, koji se pre ispuštanja otpadne vode u prirodnu sredinu mora iz vode
odstraniti taloženjem.
Biološki procesi se takođe koriste i za uklanjanje azota (kao biogenog elementa) iz otpadnih
voda, procesima nitrifikacije i denitrifikacije.
Biološkim putem se može ukloniti i organska frakcija muljeva koji nastaju tokom primarnog
prečišćavanja otpadne vode (primarni mulj), i razgraditi višak biomase mikroflore iz procesa
biološkog prečišćavanja otpadne vode (sekundarni mulj), što se naziva (biološka) stabilizacija
muljeva ili digestija.
Biološki mulj pokazuje adsorpcionu moć. Na njega se mogu apsorbovati biološki teško
razgradljive pa čak i toksične materije i sa njime zajedno ukloniti. Adaptacijom
mikroorganizama neke od ovih materija mogu biti i delimično razgrađene.
Razlikujemo:
(1)
1
aerobni
i
(2)
anaerobni biološki proces prečišćavanja
,
Oba procesa su zasnovana na biološkoj aktivnosti aerobnih, odnosno anaerobnih
mikroorganizama.
Biološki način prečišćavanja otpadnih voda zasnovan je na osnovnim biološkim zakonima koji
vladaju u prirodnim vodotocima.
1.1. Aerobni procesi
podrazumevaju procese prečišćavanja koji se odvijaju u prisustvu
4 Tehnoloski fakultet Leskovac
Dejan
Stolić
