1

                                       Теоретско методични оквир рада

У овом семинарском раду поћи ћемо од следеће опште хипотезе: Ако се човечанство не 

преоријентише на коришћење обновљивих извора енергије, онда ће у блиској будућности доћи 
до драстичног смањења расположиве количине енергената који су необновљиви,на првом месту 
мислимо на нафту и угаљ, због чега ће у свету наступити енергетска криза. Додатне негативне 
последице биће огромно еколошко загађење, као и глобално загревање проузроковано ефектом 
стаклене баште.

Пошто смо у овом раду пошли са општом претпоставком која гласи: Ако се човечанство не 

преоријентише   на   коришћење   обновљивих   извора   енергије,   онда   ће   у   блиској   будућности 
наступити енергетска криза на глобалном нивоу, извлачимо и две посебне хипотезе: 

1. Ако се Република Србија преоријентише на коришћење обновљивих извора енергије, 

онда ће се поправити комплетна економска и еколошка ситуација у земљи. Овде се 
превасходно   мисли   на   смањење   увоза   минералних   горива,   престанак   увоза 
електричне енергије, извоз електричне енергије, нова радна места, као и смањење 
броја највећих загађивача, мислећи на првом месту на термоелектране.

2. Ако Република Србија схвати огроман значај коришћења обновљивих извора енергије 

и омогући грађанима Србије, кроз субвенције и повољне кредите, да инвестирају у 
ове   области,   онда   ће   се   повећати   број   инвеститора   који   ће   улагати   у   обновљиве 
природне ресурсе.

Сврха овог рада је да истражи могућности коришћења обновљивих извора енергије, на 

првом месту, биомасе у Србији.

Предмет овог рада је упознавање са биомасаом уопште, са могућностима њене примене 

у Србији, као и са технолочким процесом њене прераде и добијања различитих типова енергије.

Циљ   овог   рада   је   мотивисање   читаоца   да   на   било   који   начин   учествује   у   развоју 

коришћења  енергије биомасе  у Србији, јер свако од нас може дати допринос у развитку ове 
гране енергетике. 

2

1. БИОМАСА КАО ОБНОВЉИВ ИЗВОР ЕНЕРГИЈЕ

Биомаса представља најстарији извор обновљиве енергије. За добијање горива и производњу 
електричне и топлотне енергије, биомаса представља биоразградиви део производа,отпада и 
остатака   биолошког   порекла   из   пољопривреде   (укључујући   биљне   и   животињске   материје), 
шумарства и повезаних индустрија, као и биоразградиви део индустријског и комуналног отпада. 
Биомаса обухвата:

примарне производе - настају директним фотосинтетским коришћењем сунчеве енергије, 
а обухватају биљне културе и дрво, остатке поврћа, нуспроизводе и отпад из индустрије, 
пре свега дрвне и пољопривредне и

секундарне производе - индиректно користе сунчеву енергију, настају разградњом или 
конверзијом   органске   материје   (на   пример,   животиња)   и   обухватају   целокупни 
планктон,стајњак и канализациони отпад.

Биоенергија се може добити директним сагоревањем чврсте биомасе (шумска биомаса) 
или сагоревањем биогорива добијена из биомасе, и то: течна (биоетанол, биометанол и 
биодизел) и гасовита (биогас, депонијски гас). С друге стране, биомаса се може поделити 
на:

биомасу из шумарства,

пољопривредну биомасу,

енергетске засаде,

биомасу са фарми животиња и

градски отпад.

   

    Сл.1 Извори биомасе

Преузето: Биомаса као обновљив извор енергије и технологија за производњу биогаса: Др Марко Царић

background image

Želiš da pročitaš svih 9 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti