BIOMASA KAO OBNOVLJIV IZVOR ENERGIJE
Biomasa predstavlja najstariji izvor obnovljive energije. Za dobijanje goriva I
proizvodnju električne i toplotne energije, biomasa predstavlja biorazgradivi deo proizvoda,
otpada i ostataka biološkog porekla iz poljoprivrede (uključujući biljne i životinjske
materije), šumarstva i povezanih industrija, kao i biorazgradivi deo industrijskog i
komunalnog otpada.
Biomasa obuhvata:
primarne proizvode - nastaju direktnim fotosintetskim korišćenjem sunčeve energije,
a obuhvataju biljne kulture i drvo, ostatke povrća, nusproizvode i otpad iz industrije,
pre svega drvne i poljoprivredne i
sekundarne proizvode -indirektno koriste sunčevu energiju, nastaju razgradnjom ili
konverzijom organske materije (na primer,
životinja) i obuhvataju celokupni plankton, stajnjak i kanalizacioni otpad.
Bioenergija se može dobiti direktnim sagorevanjem čvrste biomase (šumska biomasa) ili
sagorevanjem biogoriva dobijena iz biomase, i to: tečna(bioetanol, biometanol i biodizel) i
gasovita (biogas, deponijski gas).
S druge strane, biomasa se može podeliti na:
biomasu iz šumarstva,
poljoprivrednu biomasu,
energetske zasade,
biomasu sa farmi životinja i
gradski otpad
Sastav biomase
Biomasa se sastoji uglavnom od ugljenika, vodonika i kiseonika. Dodatno, značajne količine
elemenata u tragovima mogu se naći u različitim vrstama biomase, na primer slama sadrži
veoma velike količine hlora i/ili silikona, a uljana repica relativno visoke količine azota.
Prisustvo ovih elemenata u tragovima može izazvati određene probleme pri upotrebi, na
primer tokom sagorevanja hlor može izazvati koroziju u bojleru, silicijum
stvaranje naslaga, a azot emisiju azotnih oksida.
Energetski sadržaj određenih vrsta biomase najčešće se izražava preko donje toplotne
moći (Low Heat Level -LHV). LHV zavisi od sadržaja vlage u biomasi, kao i od sadržaja
vodonika u gorivu. Stvarna LHV biomase sa poznatim sadržajem vlage može se izračunati iz
LHV vrednosti suve biomase po sledećoj jednačini:
Hu(w) = Hu(wf )(100 −w) −2,44w/100
gde je:
Hu (w) - LHV (u MJ/kg) pri određenom sadržaju vlade u biomasi,
Hu (wf) - LHV potpuno suve biomase,
w - sadržaj vlage u procentima,
konstanta 2,44 od toplote isparavanja vode
Biomasa iz šumarstva
Biomasa iz šumarstva obuhvata prostorno i ogrevno drvo, kao i ostatke i otpad nastao
preradom drveta (rezanjem, brušenjem, ...).
Osnovne karakteristike koje utiču na efikasnost upotrebe drvne biomase kao energenta
obuhvataju: hemijski sastav, toplotnu moć, temperaturu samozapaljenja, temperaturu
sagorevanja, fizička svojstva koja utiču na toplotnu moć. Osnovna veličina za proračun
količine dobijene energije iz određene količine drveta jeste njegova toplotna moć. Najveći
uticaj na toplotnu moć drveta ima vrsta drveta, sadržaj vlage, hemijski sastav, gustina i
zdravost drveta. Najčešće se drvna biomasa u energetici koristi u vidu peleta, briketa i
drvnog čipsa. Ovakav način sagorevanja drvne biomase je naročito pogodan, jer je način
loženja u priličnoj meri automatizovan i obezbeđuje se bolje sagorevanje. Briketirana biomasa
se uglavnom upotrebljava u industrijskim procesima.
Poljoprivredna biomasa
Poljoprivrednu biomasu čine ostaci različitih poljoprivrednih kultura: slama,
kukuruzovina, oklasak, stabljike, ljuske, koštice. Ova vrsta biomase ima nisku ogrevnu moć i
veliki udeo vlage i različitih primesa. Poljoprivredna biomasa može imati višenamensku
upotrebu: za proizvodnju humusa (zaoravanjem), stočne hrane (tretirana hemijskim
sredstvima, mešanjem sa proteinima i dr.), toplotne energije (sagorevanjem), građevinskog
materijala (razne presovane ploče), delova nameštaja (iverica), alkohola (vrenjem), biogasa
