Мартиновић Д., Стефановић Хана.
: БИОМЕДИЦИНСКИ УРЕЂАЈИ
3. Ендоскоп
3.
ЕНДОСКОП
Ендоскоп
je урађај који се у медицини користи за преглед шупљина организма.
Назив ендоскоп потиче од старогрчких речи endo – унутар i skopeein – видети.
Ендоскоп се користи за посматрање и дијагностику шупљина организма и биопсију
ткива као што су: једњак, желудац, дебело црево, душник, плућне бронхије, полни
органни. Са додацима за хирушке интервенције ендоскоп врши функцију терапеутског
уредјаја.
Први ендоскоп конструисао је, још пре два века, Немачки физичар Philip Bozzini,
1805. године и назвао га Lichtleiter – проводник светла. Садржао је различите цевчице за
преглед, а имале су и посебне канале за одвођење урина и крви. Извор светлости била је
свећа смештена у специјалном држачу. Нажалост, уређај је са посмехом оспорен од
Bozzinijevih противника и развој ендоскопа успорен за пола века.
Француски хирург Аntonin Jean Desormeaux је 1853. године почео да користи
модификовани проводник светла за преглед пацијената са уролошким проблемом. Систем
огледала и сочива обезбеђивао је визуелезацију, а као извор светлости, уместо воштане
свеће, користио је лампе које дају много јасније светло. Светлост уљаних лампи потицала
је од пламена мешавине алкохола и терпентина. Нажалост, примена ових извора светлости
за последицу је имала многобројне опекотине на пацијентима, али се уређај показао
релативно успешан. Развојем науке и технике мењали су се извори светла на ендоскопима.
Појава оптичких влакана унела је револуцију у развоју и примени ових уређаја. Оптичка
влакна су једноставно заменила систем огладала и омогућила осветљавање унутрашњости
тела хладним светлом, топлота извора се не преноси дуж ендоскопа, а светлосни сигнал је
могуче преносити кроз савитљиву структуру. Развој микроелектронских камера омогућио
је њихову примену у оптоелектронским ендоскопима.
68
a)
b)
c)
Сл. 3.1. Ендоскоп: а)први конструктор, б) први ендоскоп, и ц) видео ендоскоп
Мартиновић Д., Стефановић Хана.
: БИОМЕДИЦИНСКИ УРЕЂАЈИ
3. Ендоскоп
3.1. Класифификација ендоскопа
Ендоскопи се могу класификовати на основу специфичне или опште
примене, на основу конструкције и на основу прнципа рада.
Ендоскопи, зависно од специфичне примене, могу бити:
артроскоп, ларингоскоп,
бронхоскоп, гастроскоп, колоноскоп, колпоскоп, цитоскоп, лапараскоп.
Артроскоп
је
ендоскоп који се користи за посматрање зглобова.
Ларингоскоп
је ендоскоп за испитивање гласница.
Бронхоскоп
је ендоскоп који се користи за преглед дисајних путева, бронхија и плућа.
Гастроскоп
је ендоскоп који се примењује при визуелном прегледу дигестивног
тракта и откривању аномалија на зидовима органа за варење.
Колоноскоп
је ендоскоп који служи за посматрање дебелог црева.
Колпоскоп
је ендоскоп који служи за преглед вагине, откривање тумора грлића
материце и дијагностиковање цисти на женским органима за репродукцију.
Цистоскоп
је ендоскоп којим се врши директно посматрање уринарног тракта,
мокраћне бешике, мокраних канала и простате код пацијената мушког пола.
69
Sl. 3.2. Nazivi endoskopskih procedura u zavisnosti od dela tela koji se posmatra
