2. БИОМЕХАНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ АЛПСКОГ СМУЧАЊА
Техника смучања означава одређени, идеални-најбољи начин, вештину и умешност
кретања односно клизања по снегу засновано на биомеханичким карактеристикама
којима је основа механичко - анатомска анализа (због обимности проблема механичко-
анатомска анализа дата је у најкраћем облику општихих принципијелних законитости).
При кретању смучара право низ падину - по падној линији покретачку силу даје
Земљина тежа односно систем човек - скије (подразумева се остала опрема) креће се
низ падину под деловањем компоненте A = G x sin
a
силе Земљине теже
(сл. ),
а
компонента B = G x cos α делује окомито на подлогу и уравнотежена је силом реакције
подлоге односно нормалним отпором (F
n
= B). Кретање система низ падину
супротставља се отпор који представља збир силе трења (Фт производ нормалног
отпора F
n
= G x cos α и коефицијента трења n) чеоnог отпора (C
y
- последица кохезионе
силе и инертности снега) и отпора ваздуха.
Слика
Да би дошло до промене правца кретања у равни падине, потребно је да на систем
човек-смучке делује сила која са првобитним правцем кретања чини одређени угао
(гравитација, инерција, центрипетална и центрифугална сила).
После почетне промене положаја смучки, под кутом β на првобитни правац кретања,
смучке се рубовима усецају у снежну подлогу, при чему се вектор количине кретања К
(производ, масе система и брзине кретања) разлаже на компоненту К
1
, која делује на
даље кретање система у новом правцу, компоненту К
2
која делује у смислу превртања
система и компоненту К
3
која делује окомито на уздужну осу смучки (сл. 2 и 3).
Слика
За разлику од спуста равно низ падину где је сигурност равнотежног положаја најчешће
нарушен у сагиталној равни при промени правца кретања смучки, сигурност
равнотежног положаја биће најчешће нарушена у фронталној равни, као последица
неадекватног деловања инертних сила К
2
и G
2
.
Код прелаза из правилонијскиг гибања у кружно гибање јавља се бочни отпор снега
који представља центрипеталну силу којој се скијаш одупире центрифугалном силом.
Угао нагиба мора одговарати величини центрифугалне силе. Ако је нагиб неправилан,
односно прејак или преслаб, резултанта (R) те промашити потпорну површину и смучар
ће пасти у првом случају према брегу, а у другом од брега.
Ротационе силе могу бити различите по пореклу (тежина смучара, инерција, отпор
снега). На губљење равнотежног положаја при стајању и кретању на смучкама, делује
осим силе теже још и инерција или центрифугална или центрипетална сила. Оне се
морају савладавати деловањем мишића тако да цело тело врши посебан напор било да
ове силе искористи или да их неутралише. То се постиже директним
супротстављајућим деловањем апарата за кретање (кости, зглобови, мишићи) и
заузимањем погодних равнотежних положаја тела.
Читав систем човјек-смучке завистан је до мускулатури карлице, наткољенице и
поткољенице које имају задатак да генерирају силу за промјену правца кретања и
успостављања равнотежног положаја. Код одржавања равнотежног положаја система
судјелују мишићи флексори наткољенице (м. илепсоас, м. тенсор фасциае латае, м.
сарториус, м. рецтус феморис, м. пестинеус, м. аддуцтор лонгус, м. аддуцтор бревис).
У групу мишића који врше опружање наткољенице судјелују мишићи екстензори
