Univerzitet Crne-Gore
Prirodno-matematički fakultet-Podgorica
Hanadi Beganović
BIOMETRIJSKA IDENTIFIKACIJA
Specijalistički rad
Profesor: Student:
Dr Vladimir Božović Hanadi Beganović
1
Sažetak
Opšte je poznato da ljudsko telo od rođenja nosi informacije koje su
jedinstvene i specifične za svakog pojedinca.Takve informacije su DNK,
otisak prsta, boja glasa, geometrija šake, potpis, struktura oka... Biometrija je
nauka koja se bavi ispitivanjem tih karakteristika i osobina sa ciljem potvrde
identiteta neke osobe, i polako postaje vodeća tehnologija određivanja
identiteta. Ali i pored svojih brojnih prednosti, biometrija sa sobom nosi
mnoga ograničenja i probleme vezane za sigurnost ali i privatnost pojedinca.
Cilj ovog rada je da prikažem prednosti ove relativno mlade nauke u odnosu
na tradicionalne metode, kao i njene nedostatke vezane za privatnost i
bezbednost, i način na koji se ovi nedostaci mogu nadoknaditi i prevazići uz
pomoć kriptoloških tehnika.
Abstract
It is well-known that, from the birth, human body carries unique and specific
information for each person. Such information are DNA, fingerprint, voice
color etc. Biometrics is science that investigates those characteristics and
features in order to confirm identity of a person, and slowly becomes the
leading technology in disposing identity. But even with its numerous
adventages, biometrics carries with it many limitations and problems
considering security and privacy of a person.
Aim of this work is to show adventages of this relatively young science in
regard of traditional methods, but also its shortages connected to privacy and
security, and the way those shortages can be redeemed with criptological
technologies.
2
1. Uvod
Potreba za identifikacijom je stara koliko i ljudski rod. U vreme naših
najstarijih predaka, sposobnost da se prepoznaju određene karakteristike bila
je ključ preživljavanja. Jos 500 godina p.n.e. Vavilonski trgovci su pomoću
otisaka prstiju potvrđivali poslovne transakcije,a stari Egipćani su vršili
merenja tela kako bi identifikovali neku osobu. Još u 14. veku je jedan
Persijski lekar otkrio da ne postoje dva ista otiska prsta. Danas je ovo jedan
od najčešćih načina identifikacije. Godine 1870. Francuz Alphouse Bertllon
je izmislio tzv. Bertillion sistem. To je sistem koji se bazira na analizi
otisaka prstiju radi identifikacije kriminalaca, a Fransis Galton je razvio
sistem za prepoznavanje na osnovu prepoznavanja profila lica. Prvi sistem
za prepoznavanje otisaka prstiju naziva se Henrijev sistem i razvijen je u
Indiji za Edvarda Henrija, tadašnjeg generalnog inspektora policije u
Bengalu i još uvek se koristi.
U svakodnevnom životu, ljude oko nas lako identifikujemo i prepoznajemo
posle samo jednog pogleda. Prosečna osoba se dnevno identifikuje više od
10 puta preko telefona, računara, kreditnih kartica itd. Nekada
prepoznavanje možemo ostvariti i bez vizuelnog kontakta, dovoljno nam je
da čujemo nečiji glas ili da osetimo miris. Ipak, u modernom svetu, to nije
tako lako kao što izgleda.
Danas, u svetu savremene tehnologije, sa sve bržim razvojem računara i
računarskih mreža, potrebni su sve pouzdaniji vidovi identifikacije ličnosti,
jer svaka nova tehnologija, pored raznih prednosti i olakšica, nosi sa sobom i
niz neželjenih posledica, i unosi ranjivost u računarski sistem. Uzevši u obzir
sve mane i prednosti, biometrija je danas najpouzdaniji način raspoznavanja.
4
2. Biometrijski sistemi
Reč biometrija nastala je od dve grčka reči : bios(život) i metria(meriti).
Sama ideja biometrije je veoma stara, ali razvoj biometrije kao moderne
nauke omogućen je tek pojavom računara i savremene tehnologije.
Danas postoje dve vrste biometrijskih sistema: unimodalni i multimodalni.
Unimodalni biometrijski sistemi vrše proveru posmatrajući samo jednu
ulaznu osobinu, pa zato često dolazi do greške. Ovi sistemi nisu pouzdani jer
je, zbog provere samo jednog podatka, moguća velika sličnost proveravane
karakteristike kod više osoba. Takođe, povećana je mogućnost obmane
čitavog sistema.
Multimodalni biometrijski sistemi zasnivaju se na proveri više ulaznih
podataka koji se u određenom trenutku sjedinjavaju. Na ovaj način
mogućnost greške je svedena na minimum.
Postoje 3 načina provere identiteta:
1) nešto što znaš(PIN, šifra, neka lična informacija) – mana ovakvog
načina identifikacije je u tome što korisnik često, u strahu da ne
zaboravi lozinku, istu zapiše na papir i na taj način ona postaje fizički
objekat podložan zloupotrebi
2) nešto što imaš( dokument, identifikaciona kartica) – dobra strana ovog
pristupa je što korisnik ne mora ništa da pamti, ali postoji mogućnost
gubljenja dokumenta, kao i falsifikovanja ili krađe.
3) nešto što jesi( izgled-biometrija) – ne postoji mogućnost gubljenja ili
zaboravljanja identifikatora, a i mogućnost falsifikovanja je znatno
smanjena.
5
zloupotrebe od strane druge osobe. Kod biometrije, ovakve mogućnosti su
isključene, jer je naš identitet jedinstveno određen onim što jesmo, i to nam
niko ne može oduzeti.
S druge strane, ovakav sistem je jednostavniji za korišćenje, jer ne moramo
više pamtiti lozinke.
Postoje dva tipa autentifikacije: identifikacija i verifikacija.
Identifikacija je 1:N poređenje, gde se dobijeni uzorak poredi sa svim
uzorcima koji postoje u bazi, radi pronalaženja odgovarajućeg para.
Slika2.Proces identifikacije
Verifikacija je poređenje uzorka sa tačno određenim uzorkom u bazi, s
ciljem potvrde identiteta neke osobe, dakle 1:1 poređenje.
7
