Биосфера је веома специфична сфера Земље, онај део атмосфере, хидросфере и литосфере
насељен живим бићима, која су еволутивним путем организована у животне заједнице
(биоценозе), кроз јединство живе и неживе природе у биолошке макросистеме вишег реда,
тј. у екосистеме. Биосфера је, у суштини, огроман биолошки макросистем, функционалан
мозаик многобројних екосистема, у коме је јединство живе и неживе природе остварено
кроз дијалектичко јединство и борбу супротности, кроз дуготрајну еволуцију узајамног
прлагођавања и конкуренције живих бића међусобом, и живих бића са спољашњим
физичким и хемијским условима средине. Биосфера је огроман, планетарни механизам,
чија је једна од основних функција трансформација Сунчеве енергије у потенцијалну
хемијску, везану процесом фотосинтезе у новоствореним органским материјама.

Биосфера Земље је прастари, изванредно сложени, поликомпонентни, опште планетарни,
термодинамички   отворени,   ауторегулативни   систем   живих   бића   и   неживе   природе.Она
акумулише   и   прерасподељује   огромне   ресурсе   енергије   и   одређује   састав   и   динамику
земљине   површине,   атмосфере   и   хидросфере.   Биосфера,   истовремено,   поседује   и
пластичност и резистентност у односу на спољашње утицаје. Ова пластичност омогућује
човеку   да,   према   својим   потребама,   мења   различите   компоненте   биосфере.   Али,   ове
промене не смеју да изађу изван одређених граница, јер би се тиме угрозиле сложене
узајамне везе које постоје у биосфери као систему, и које се налазе у стању динамичке
равнотеже.   О   свим   овим   опасностима,   и   еколошкој   суштини   која   се   иза   њих   крије,
претходно је већ било довољно речено.

Несумњиво да је у биосфери њена најважнија компонента жива материја, односно жива
бића која у њој активно делују.Жива компонента биосфере је гарант њене највеће
стабилности. Од посебног је значаја да се истакне разноврсна улога коју у биосфери имају
жива бића, начини којима она делују на околну средину.

Пре свега, основна функција живих бића у биосфери је стварање органске материје путем
фотосинтезе, што остварују зелене биљке, и претварање фотосинтезом сунчеве енергије у
хемијску.

У биосфери је стално присутан полаган али непрекидан процес еволуције живих бића, при
чему настају нове врсте, док многе старе ишчезавају.Сматра се да свака врста, просечно
узев, траје један геолошки период или приближно 30 милиона година.

Карактер екосистема, па и читаве биосфере, мења се у вези са променом бројности
организама и њиховим различитим распоредом на Земљи.Ове промене условљене су, пре
свега, тектонским променама и променама у рељефу Земље, променом климе и земљишта.

Љиљана Благојевић, „Животна средина и здравље“стр 16

Моја биосфера

Page 5

Непрестано се одвија смена покољења свих органских врста, при чему се остварују и
циклуси миграције елемената, у вези са рађањем и смрћу појединих јединки биљака и
животиња.

У току читавог живота организама непрестано се одвија процес размене материје између
организама и њихове спољашње средине.

Између различитих организама екосистема постоје трофичке и симбиотске везе. То је
остварено пре свега кроз ланце исхране и прерасподелу минералних и органских
једињења, и енергије у њима.

Изумрла и одбачена ткива, лешеви организама, екскременти, подвргавају се биолизи и
минерализацији-То све суштински утиче на образовање минерала и друге природне
процесе.

У току читавог свог живота организми утичу на процес распадања стена и на образовање и
даљу судбину најситнијих честица, од којих се затим формира земљиште. Земљиште је у
ствари продукат активности живих бића, уз садејство климе и одговарајуће геолошке
подлоге.

Гасни   промет   у   биосфери   је   веома   значајан   процес,   и   он   се   остварује   пре   свега
метаболизмом организама (дисање, фотосинтеза).Гасни промет биосфере укључује у себи
комплекс   многобројних   и   разноврсних   гасних   реакција,   које   доводе   до   апсорпције   и
излучивања  O,   CO2,   NH3,   CH3

, водене паре, и др. У суштини, историја земаљске

атмосфере у целини, земљишног ваздуха и ваздуха раствореног у копненим водама и
водама светског мора, везана је за гасне функције организама.

Оксидациона функција биосфере везана је за оксидациону делатност живих бића, која,
уствари, играју важну улогу у процесима распадања, миграције и седиментације материја,
у хемијском саставу воде и атмосфере и развоју земљишта.

Редукциона функција биосфере везана је за микроорганизме који могу да живе и у
анаеробним условима, што је довело до редуковања минералних и органских једињења.

Концентрација   и   издвајање   (излучивање)   тешко   растворљивих   калцијумових   соли
(карбоната,   фосфата   и   неких   органских   соли),   везано   је   за   способност   бактерија,
једноћелијских   морских   алга,   маховина,   виших   биљака   и   животиња.Та   активност   има
велики биогеохемијски значај, као и за стварање земљишта. Велике количине калцијума
наталожене су од стране организама у облику кречњака и креде. Уствари, после појаве
организама   и   формирања   биосфере,   биогени   облици   циркулација   и   акумулације
калцијумових   соли   у   седиментним   стенама   и   земљишту,   потиснули   су   чисто   хемијске

O-Кисеоник, CO2-угљендиоксид, NH3-амонијак, CH3-метил група