кориштено   природно   ђубриво   које   чини   концентрацију   воде,   суве   материје,   азота,
фосфора,   калијума   и   низа   микроелемената.   Он   је   по   структури   кабаст,   специфично
непријатног мириса и због тога делимично носи назив ђубриво. Захваљујући високом
садржају органске материје, стајњак одржава и повећава општу плодност земљишта
поправљајући му физичке, хемијске и биолошке особине, што га чини незаменљивим
органским ђубривом за све видове биљне производње. За стајњак се обично каже да је
потпуно   ђубриво   које   се   након   зрења   може   користити   за   фертилизацију
пољопривредних   површина,   за   разлику   од   вештачких   ђубрива   која   су   допунска,
односно непотпуна ђубрива.

Слика 1. Састав стајњака

Проблеми у вези са стајњаком појавили су се применом интензивне сточарске

производње   и   нових   сточарских   технологија.  Савремена   технологија   производње
стајњака на фармамаа успела је да велике популације животиња концентрише на малом
простору. Тиме је уз познате предности донела и бројне недостатке, посебно оне у вези
са   фекалном   материјом   односно   стајњаком.   То   се   пре   свега   односи   на   правилно
складиштење, његов третман и употребу. Велике количине стајњака из интензивног
сточарства   оптерећују   околину   због   тога   што   се   одлажу   на   малом   простору   и   што
његова диспозиција захтева довољно обрадивих пољопривредних површина. Тиме се
стварају тзв. еколошке жаришне тачке на малим просторима. Посебно је питање течни
стајњак који познаје технологија решеткастог пода. У зависности од начина држања
домаћих животиња односно да ли се оне држе на простирци или не, као нуспроизвод се
јавља   чврсти   стајњак   и   осока   односно   течни   стајњак.   Чврсти   стајњак   преставља
мешавину   фецеса   (измета),   мокраће   и   простирке   док   се   течни   стајњак   састоји   од
фецеса, мокраће, употребљене технолошке воде и воде која се користи за напајање,
остатака хране и длаке.

Састав произведеног стајњака зависи од:



врсте животиња,



врсте храњива и начина исхране,



врсте простирке која се користи,



од количине воде која се расипа или користи за прање.

Веома мали број фарми има припремљена и уређена одлагалишта/складишта

стајњака на одговарајућим местима са прописаним стандардима за одлагање измета.
Стога је стајњак врло чест и социјални проблем, у смислу неслагања фармера са
околним становништвом које врло често исказује своје незадовољство и то често с
правом (Шта је са још осталих 4 или 5 турнуса током године?). За сада нити притужбе
грађана и појачан рад инспекције на терену није утицао у великој мери на решавање
овог еколошког и социјалног проблема.

С обзиром на различите системе узгоја домаћих животиња, стајско ђубре може

садржати различите компоненте и односе чврстих и течних материја, те се стајско
ђубре дели на:

1) чврсто стајско ђубре,
2) полутечно стајско ђубре, и
3) течно стајско ђубре.

Чврсти стајњак

представља мешавину фецеса (измета), мокраће, простирке,

мање количине воде која се просипа приликом напајања животиња, остатака хране и
длаке. Најчешћа и најквалитетнија простирка је слама стрних житарица. Улога
простирке је упијање урина (текућих излучевина) те је уз довољну количину простирке
и правилно чување стајско ђубриво чврсто јер не садржи слободну текућу компоненту.

Процењене дневне количине фецеса и урина по врстама и категоријама домаћих

животиња дате су у табелама 1, 2 и 3.

У табели 1 дат је приказ дневне процене фецеса (измета) и урина за свиње.

Табела 1. Процењена дневна производња фецеса и урина за свиње

Категорија

Телесна тежина

(kg)

Днeвна производња

Фецес (kg)

Урин (kg)

Прасе у одгоју

0,40