ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ:УСТАВНО ПРАВО
ТЕМА:БИРАЧКО ПРАВО
1
-УВОД.......................................................................................................................3
-ЗАШТИТА БИРАЧКОГ(ИЗБОРНОГ) ПРАВА..............................................5
-СТИЦАЊЕ АКТИВНОГ И ПАСИВНОГ БИРАЧКОГ ПРАВА..................7
-АКТИВНО И ПАСИВНИ БИРАЧКО ПРАВО...............................................10
-КАНДИДОВАЊЕ.................................................................................................13
-СПРОВОЂЕЊЕ ИЗБОРА..................................................................................15
- РАСПОДЕЛА МАНДАТА................................................................................17
-ЗАКЉУЧАК..........................................................................................................18
-ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................20
УВОД
2
ЗАШТИТА БИРАЧКОГ (ИЗБОРНОГ) ПРАВА
Ово право прокламује устав Републике Србије, као право грађанина који је
навршио 18 година живота „да бира и да буде биран у Народну скупштину и
4
друге органе и изборна тела“. Међутим, појам изборно право је шири појам од
бирачког права у смислу изборних закона, закон о избору народних
посланика, Зкон о избору председника Републике и Закон и локалним
изборима) пошто поред активног и пасивног бирачког права обухвата и право
на кандидатуру, право гласања, изборности и др.
Тако из одредаба Закона о избору народних посланика(„Службени гласник
РС“), произилази да изборно право грађана обухвата право да бира и да буде
биран, да кандидује и да буде кандидован, да одлучује о предложеним
кандидидатима и листама кандидата. Заштита бирачког права се састоји у
праву подношења приговора и жалби надлежним органима и суду. Сваки
бирач, кандидат и подносилац изборне листе има право да поднесе приговор
Републичкој комисији због повреде изборног права у току избора или
неправилности у поступку предлагања, односно избора. Приговор против
радње, одлуке или пропуста подноси се Републичкој изборној комисији(РИК)
у року од 24 часа од када је донета одлука, односно извршена радња коју
подносилац приговора сматра неправилном, то јест часа када је пропуст
учињен. РИК је дужан да у року од 48 сати реши о приговору. Против решења
РИК-а може се изјавити жалба Врховном суду Србије у року од 48 сати од
пријема решења. Врховни суд Србије доноси одлуку по жалби у року од
наредних 48 сати од пријема жалбе са списима.Одлука Врховног суда Србије је
правноснажна. Приликом одлучивања о изборним споровима, суд сходно
примењује одредбе Закона о управним споровима. Ако суд усвоји жалбу,
одговарајућа изборна радња, односно избори поновиће се најкасније за 10
дана. Законом о избору председника Републике у погледу заштите изборног
права приликом спровођења избора за председника Републике, прописана је
сходна примена наведених одредаба Закона о избору народних посланика, што
значи да о приговору одлучује Републичка изборна комисија, а о жалби на
решење ове комисије одлучује Врховни суд Србије. Законом о локалним
изборима регулисан је, између осталог, избор и престанак мандата одборника
скупштине јединице локалне самоуправе, председника општине, то јест
градоначелника, органи надлежни за спровођење избора- изборна комисија и
5
