Biračko telo
4
Vrste biračkih prava:
Aktivno biracko pravo
Pasivno biracko pravo
Opste biracko pravo
Ograniceno biracko pravo
Jednako biracko pravo i nejednako biracko pravo
-
Aktivno biračko pravo
daje odgovor na pitanje
ko može birati predstavnike u vlasti?
,
odnosno ko ima pravo glasa. Predstavnička vladavina oblikovala se do svojih suvremenih
demokratskih obelezja upravo kroz borbu za opste biračko pravo, odnosno za opste pravo glasa.
Aktivno biračko pravo bilo je tokom 19. veka ograničeno imovinskim cenzusom i cenzusom
naredbe. Ponekad se u pojednim državama primenjivao samo jedan, u početku
imovinski cenzus
,
a kasnije cenzus nagodbe. Bilo je i slučajeva kada je snižen
imovinski cenzus
da bi se istodobno
mogla primenjivati kombinacija oba cenzusa. Stupanj imućnosti koji se tražio za stecanje
aktivnog biračkog prava bio je u početku vrlo visok, tako da oni siromašniji kojih je bilo najviše
uopste nisu mogli delovati u obavljanju političke vlasti.
-Pravo sudelovati na izborima kao kandidat ce biti izabran za predstavnika (zastupnika)
građana u vlasti, u izbornom pravu naziva se
pasivno biračko pravo
.
Da bi se neko mogao kandidovati na izborima obično se zahteva ispunjavanje određenih uslova:
državljanstvo države u kojoj se kandidat takmici,
određen broj godina života,
prebivalište ili stalno boravište na području države, odnosno u nekom njenom delu, kao
određeno vreme boravka na tom području
ponekad se traži ispunjavanja uslova nekažnjavanja, kao i neki dodati uslovi (npr.
članstvo u stranci, partiji, itd.)
Ispunjenje kojih od gore navedenih uslova će se tražiti, zavisi od ustavnopravnog uređenja, ali i
od izborno zakonodavstvene dotične države.
Iako u svim državama koja traži za pasivno biračko pravo nije izjednačena s onom koja je
potrebna za aktivno biračko pravo, smatra se da je jedino izjednačavanje uslova za sticanje ta
dva elementa biračkog prava u skladu s demokratskim izbornim načelima.
