УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ПОЉOПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ
Бирање хране код јагњади у тову
Дипломски рад
Нови Сад, 2015
САДРЖАЈ
3
2.
ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ
2.1. Сафолк раса
Сафолк раса по својим производним карактеристикама спада међу најбоље
меснате расе оваца у Енглеској. Постала је методом укрштања. Слабопроизводне и
касностасне овце рогате црноглаве норфолк расе су парене са овновима саутдаун расе.
Име је добила по покрајини Суфолк. Систематском селекцијом створена је племенита
раса, раног стасавања, одличних кланичних карактеристика (
Мекић и сар., 2007
).
Глава оваца ове расе је дуга и фина. Оба пола су шута. Уши су дуге, широке и
благо оборене. Врат је средње дужине, без набора, веома мускулозан и добро усађен.
Труп је цилиндричан с добро израженим свим телесним ширинама и дубинама. Скелет
је прекривен великом мишићном масом. Леђна линија је равна. Животиње имају добро
развијене груди и чврсте ноге, које су доста размакнуте. Сафолк је ранозрела раса оваца
за производњу меса, с изванредним односом мишићног и масног ткива. Млада грла
улазе у приплод са 8-12 месеци. Одрасле овце су тешке око 80 килограма, а овнови 100-
130 килограма (
Крајиновић, 2006
).
Прираст јагњади у тову до 3 месеца је око 350 грама. Рандман меса је око 60%.
Овце су обрасле по целом телу вуном беле боје, једино су глава, уши и ноге обрасли
црном длаком. Руно је затворено, састављено из кратких праменова. Принос вуне код
оваца је у просеку око 3 килограма, а код овнова око 5 килограма. Рандман вуне је око
67%. Плодност сафолк расе је веома добро изражена и износи око 180%. Од свих
Енглеских типова оваца кратке вуне сафолк раса је најмлечнија и има најбољу
конформацију трупа. Сафолк овнови се много користе за укрштање са другим расама
било у дворасном или трорасном укрштању као терминална раса. Сафолк укрштан са
цигајом даје добре производене резултате код мелеза. Због својих изузетно добрих
животних и производних особина, ова раса је извожена у Аустралију, Нови Зеланд,
Бразил, Јужну Америку, Француску, Немачку, Индију, Шпанију, Канаду, Србију и
многе друге земље. Данас се ова раса оваца сматра као најцењенији мелиоратор у свету.
Поред тога, у земљама где су увезене, ове овце се узгајају и у чистој крви (
Крајиновић,
2006
).
4
2.2. Исхрана оваца
Најважнији фактор од ког зависи успех у производњи оваца је исхрана. Исхрана
оваца мора да одговара њиховим потребама током целе године у зависности од намене
и интензитета производње како би се избегли нутритивни поремећаји и умањила
отпорност организма. Правилном исхраном повећава се укупна производња и
рентабилност у овчарству. Од укупних трошкова производње 50-80% отпада на
исхрану. Овце могу своје потребе да задовоље пашом, док се концентрованим
хранивима хране само неке категорије и то у условима интензивне производње. Као и
код осталих преживара, искоришћавање хране код оваца у највећој мери зависи од
микроорганизама који живе у преджелудцима (
Мекић и сар., 2007
).
Основну храну за овце чине волуминозна хранива (пре свега паша). Важно је
напоменути и то да су овце веома прилагодљиве различитим условима држања и
исхране. Захваљујући томе, њихово гајење може да варира од врло интензивног до врло
екстензивног. У нашим условима чешћи је случај да се ова врста гаји екстензивно, у
веома оскудним условима држања и исхране.
Тип, количина и кваллитет хранива којима ће се хранити овце зависи у првом реду
од производног правца. Ако је вуна једини производни циљ тада се овце могу хранити
једноставнијим оброцима и јефтиним хранивима. Због тога се производња вуне може
одвијати и у скромнијим условима исхране. Кад је у питању производња оваца за месо
исхрамбене потребе су повећане у скоро свим фазама репродуктивног циклуса. Тада се
овцама морају обезбедити све хранљиве материје непходне за нормалан раст и развој
фетуса и касније јагњета у порасту и тову.
Као и код осталих врста сисара, јагњадима је у првим данима живота мајчино
млеко незаменљива храна. Млеко служи као искључива храна у првим данима живота
(10-14 дана). Касније се врши прихрањивање и то почетним смешама или само
уситњеним зрневљем житарица уз квалитетно сено које се даје по вољи. Неадекватна
исхрана у првим тренутцима живота може имати негативне последице трајног
карактера. Због тог је од посебног значаја да јагњад након рођењња што пре посисају
колострум.
6
хватање и уношење хрне. Зуби оваца имају специфичну функцију и карактеристичну
анатомску грађу. Овце имају секутиће само у доњој вилици и њихова функција је да
помаже језику и уснама за грицкање или кидање хране. Једњак или езофагус
представља мишићну цев и омогућава нормалан пролаз хране кроз грудну дупљу. Он
нема никакву биохемијску функцију.
Овце су полигастричне животиње јер имају четворокоморни желудац чији су
саставни делови: румен (бураг), ретикулум (капура), омазус (листавац), абомазус
(сириште). Када овца узме залогај он путује низ једњак до бурага и мрежавца. После
узимања хране, започиње процес преживања. Преживање се одвија услед сталног
стезања (контракције) бурага и мрежавца. Тим покретима се храна помера према доњем
делу једњака. Затим се маса помера из једњака до уста где се поново жваће. Одрасла
овца проводи 8 и више сати дневно у преживању. Основни циљ преживања је
уситњавање хране (
Мекић и сар., 2007)
. Бураг и мрежавац су места где се одвија
ферментација под дејством микроорганизама. Та ферментација омогућава преживарима
да искористе енергију из кабасте хране. Завршни продукти ферментације се апсорбују
до крви кроз зидове бурага, мрежавца и листавца. Остаци хране који пролазе кроз
листавац долазе до сиришта. У сиришту се лучи хлороводонична киселина и ензими,
тако да ту почиње ензимско варење. У танком цревима, остатак хране се излаже дејству
цревних и панкреасних ензима као и жучи која стиже из јетре (
Мекић и сар., 2007
).
Протеин, скроб, масти и шећери се варе дејством одговарајућих ензима, али
целулоза која није разграђена током ферментације у бурагу више се не може варити у
танким цревима. У танким цревима овце се одвија апсорпција продуката варења
храљивих материја. Слепо црево (цекум) има мали значај код преживара, пошто су
главна места варења код преживара преджелудци, сириште и црева. У дебелом цреву,
дешава се још једна ферментација а то је и место где се апсорбује вода и други крајњи
продукти разлагања хране. Несварени део хране се излучује кроз ректум, у виду измета
(
Мекић и сар., 2007)
.
2.3.1. Ферментација у бурагу и мрежавцу
У бурагу и мрежавцу постоји велика популација микроорганизама. Она се састоји
од бактерија, протозоа и гљивица које живе у контролисаној средини. Карактеристике
