novca, kontrolisanje rizika i jos niz sličnih poslova.
Ovim razvojem je olakšan put finansijskom menadžeru ka
upoznavanju sa načinom rada investitora i kreditora. Kako i na koji
način investitori i kreditori procenjuju preduzeće i kako određena
odluka utiče na njihove individualne procene, su pitanja od značaja
za finansijskog menadžera. Razvoj modela procene koji se koriste pri
donošenju finansijskih odluka , počivali su na klasičnim delima Johna
Burra Williamsa iz 1938. godine.
Sa razvojem potrebe za procenu, usledilo je kritičko
procenjivanje strukture kapitala i politike dividendi preduzeća u
odnosu na procenu vrednosti celog preduzeća.Šezdesetih godina u
delima poznatih ekonomista (Modigliania i Millera) utvrđena je
nebitnost politike duga i dividende sa stanovišta procene ukoliko je
finansijsko tržište efikasno.
Razvoj teorije portfolia i njena primena na finansijski
menadžment su obeležili šezdesete godine. Zasluge za ovu teoriju
pripadaju Markowitz-u jos 1952., a za njen nastavak i dalje
1
DIPLOMSKI RAD
Biranje investicija na globalnom tržištu
prošrivanje Sharpe-u, Lintner-u i drugima. Stav ove teorije je da rizik
pojedinačne imovine ne bi trebalo prosuđivati na bazi mogućih
odstupanja od očekivanog povraćaja, većna bazi njenog graničnog
doprinosa celokupnom riziku portfolia imovine,zavisno od stepena
korelacije te imovine sa drugim imovinama u portfoliu, pojedinačna
imovina ce biti više ili manje rizična. Uporedno ovaj razvoj pratio je
teorijski i empirijski rad u funkcionisanju finansijskih tržišta. Tek
nakon razvoja ovih teorija moglo se shvatiti da se deoničarski
instrumenti i dug preduzeća prodaju na tržištu koje može biti manje
ili više efikasno. Model određivanja cene kapitala počeo se
primenjivati sedamdesetih godina u finansijskom menadžmentu.
Ovaj model je ukazivao kako neki rizik preduzeća nije
relevantan za investitore u imovinu preduzeća sve dok se taj rizik
može dalje razvijati u portfolije imovine koji oni drže. Razvijen je još
jedan model određivanja cene opcija radi relativne procene vrednosti
finansijskih potraživanja. Kupujući deonice i istovremeno upisujući
opcije na glavnicu, investitoru je omogućeno da učvrsti svoj položaj sa
malim rizikom, zahvaljujući većem izboru na tržištu. Povratak na
takav položaj na efikasnom finansijskom tržištu morao bi biti bez
rizika. Zato su mnogi naučnici vrednovali vrednosne papire.
Informacioni sistem u ekonomiji početkom osamdesetih
omogućuje određeni uvid u tržišno ponašanje finansijskih
instrumenata. Saznanje o nepotpunom tržištu na kojem se ne
ispunjavaju želje investitora za određenim vrstama vrednosnih
papira, omogućuje korporaciji trgovanje specijalnim vrstama
finansijskih potraživanja. Strategijska uloga finansija je sve značajnija
i vitalnija u okviru korporacije.
Glavni čovek u stvaranju vrednosti je finansijski menadžer. Da
bi se došlo do saznanja o stvaranju vrednosti potrebno je da se zna
2
DIPLOMSKI RAD
Biranje investicija na globalnom tržištu
određenog vremenskog perioda. Investicije predstavljaju sadašnje odlaganje finansijskih obaveza u korist budućih aktivnosti koje predstavljaju kompenzaciju ili korist za inestitore u pogledu vremena izvršavanja finansijskih obaveza fondova,očekivanog iznosa inflacije i neočekivanih promena vezanih za plaćanje u budućnosti. Ulagače ili investitore smatramo pojedince, vlade, penzione fondove i kompanije. Pod definicijom investiranja ili ulaganja podrazumevamo sve vrste investicija, uključujući investicije kompanija u nove pogone i opremu zatim određene investicije u akciji , obveznice, roba i drugu realnu imovinu.
Predmet investiranja
Prema većini autora, koji se bave problematikom investiranja, investiranje se sastoji iz tri koraka:
Razumevanje klijenta
Portfolio oblikovanje i
Evaluacija portfolio performansi
Razumevanje klijenta –Proces razumevanja klijenta ili
upoznavanja uglavnom započinje kada investitor pokušava da shvati njegove ili njene potrebe i performanse. Za portfolio menadžera investitor je klijent, i on pokušava, pre svega, da shvati potrebe klijenta, da li klijent izvršava prispele obaveze obaveze i najvažnije njegove/njene performanse rizika.Za pojedinog investitora oblikovanje njegovog ili njnog portfolija je suviše jednostavan proces, ali razumevanje potreba i performansi klijenta je mnogo važnije za portfolio menadžera što predstavlja i prvi korak.
4
DIPLOMSKI RAD
Biranje investicija na globalnom tržištu
Portfolio oblikovanje-Proces oblikovanja portfolija je podeljen u tri
faze:
Pre svega donosi se odluka kako izvršiti alokaciju portfolija kroz klase (akcije, obaveznice, opcije)vrenosne papire sa fiksnim dohotkom i realnu imovinu. Takođe možemo uključiti domaću imovinu versus inostranoj imovini i druge faktore koji se odnose na ovu odliku,
Druga komponenta se odnosi na donošenje odluke o selekciji imovine gde odabiramo imovinu, između ostalog, gde svaka klasa čini portfolijo. Pojednostavljeno rečeno, ovaj korak predstavlja selekciju akcija koje čine komponente akcijskog kapitala, obveznice sačinjavaju komponentu fiksnog dohotka i realna aktiva ili imovina stvara komponentu realne aktive ili imovine.
Krajni korak je izvršenje gde se odnosi zajednički portfolijo. U ovom slučaju investiroti trebaju utvrditi troškove trgovine nasuprot njihovom opažanju da postoji potreba da trgovina bude brzo obavljena. Dok je od velike važnosti da se izvršenje ostvaruje kroz postavljenu strategiju, mada veliki broj investitora gubi poziciju u ovom procesu.
Evaulacija portfolijo performansi-Predstavlja zadnji krak u
investiranju i često predtavlja bolan proces za finansijskog menadžera. Investiranje se, pre svega ,fokusiraju na stvaranju profita, naravno vodeći računa o performansama rizika.Investitori neoprštaju neuspeh i nerado prihvataju izvinjenje, lojalnost finansiskom menadžeru nije zajednička karakteristika. Stoga,
5
DIPLOMSKI RAD
Biranje investicija na globalnom tržištu
karakteristike uticaće da imamo portfolio koji je izvan tržišnih kriterija, što će verovatno uticati loše na ulagača ili investitora .
Sa dobrom definisanom filozofijom investiranja budućnost
investitora će biti izvesnija. To se ogleda u tome što nećemo biti samo spremni da odbacimo strategije koje se kose sa našom ključnim vrednostima koji se odnose na tržište , već što ćemo biti kreatori nove strategije investiranja za kojom ćemo imati realno potrebu.
