КРАЉ ПЕТАР ПРВИ,ТОПОЛА
Матурски рад
из ликовне културе
БИСЕР РЕНЕСАНСЕ РАФАЕЛ САНТИ
Професор: Ученик:
Нада Стевановић Јелена Ивановић IV5
Tопола, мај 2013. год.
2
САДРЖАЈ
Рафаел Санти (1483-1520)......................................................................................................3
МЛАДИ МАЈСТОР................................................................................................................4
ИЗ ФИРЕНЦЕ У РИМ............................................................................................................4
РИМСКА СЛАВА...................................................................................................................5
ДЕЛА.........................................................................................................................................6
Богородично венчање (1504)..............................................................................................6
Арханђел Михаило убија демона (1505)...........................................................................7
Богородица са чешљугаром (1507)....................................................................................7
Полагање у ковчег (1507)....................................................................................................8
Атинска школа (1509-1510)...............................................................................................9
Хелиодоров изгон (1511-1514)..........................................................................................10
Галатејин тријумф (око 1512-1514)..............................................................................10
Света Цецилија (1514-1516)............................................................................................11
Мадона дела седија (1514)................................................................................................12
Лођа Психе (1517)..............................................................................................................13
ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................................15
4
МЛАДИ МАЈСТОР
Када је Рафаел поодрастао,приметивши његове склоности ка ликовној уметности,
отац почиње, да га укључује у рад на двору војводе Да Монтефелтра-сликар је имао
много наруџбина и помоћ младога сликара била му је добордошла.Кроз неколико
година,међутим,Ђовани је схватио да је таленат његовог сина толики да би даље
његово задржавање крај оца на другоразредним пословима,без могућности да учи и
развија своје способности,значило гневити Господа који је тако штедро обдарио
Рафела.Ђовани се запутио у Перуђу како би убедио чувеног сликара Пјетра Перуђина
(око 1448-1523) да прими даровитог младића међу своје ученике, на шта је Перуђино ,
„човек изузетно учтив и рад откривању младих талената״,одговорио потврдно.Рафаел је
очеву одлуку прихватио без много полета.Чинило му се да је и у родном граду имао од
кога да учи: управо у то време у Урбини је радио Пјеро дела Франческа (око 1411-
1492). Није сигррно да ли би се младић преселио у Перуђу да није било тужних
околности: 1491.умрла му је мајка,а три године касније и отац, који се у међувремену
оженио. Неколико година дечак је живео с маћехом,али очигледно се осетивши туђим
у сопственом дому, одлучује да оде из Урбина.Први документизован доказ о
Рафаеловом боравку у Перуђиновом атељеу датира из 1496.Вазари истиче да је Рафаел
„проучавајући Пјеров стил толико прецинзно успевао да га подржава у сваком смислу
да се његове копије ни по чему нису разликовале од учитељевог оригинала.
Истраживачима који проучавају Перуђинова дела из тог периода још и данас је,будући
да знају да би она могла бити и Рафелова,понекад тешко да се чврсто определе. Године
1500.Рафаелово име се први пут појављује на списку сликарских магистара Перуђе.То
говори да су седамнаестогодишњег сликара признали за зрелог мајстора.
ИЗ ФИРЕНЦЕ У РИМ
Ако је веровати Вазарију,одлуку да напусти атеље свог учитеља Рафаел је донео
у Сијени.Радећи на уређењу тамођње црквене библиотеке са својим пријатељем
Интурикијом (1454-1513),Рафаел је једном чуо како су „неки сијенски уметници с
највећом похвалом говорили о картону на којем је Леонардо прекрасно насликао групз
коњаника за декорацију дворане Већа у фирентинском дворцу ,а и о обнаженим
фигурама,још лепшим,које је насликао Микеланђело такимчећи се с Леонардом''.
Рафаел је оставио посао у Сијени и ,,заборавивши благодати и удобност'' одлучује да
се не врати у Перуђу, већ да оде право у тосканску престоницу.Било је то 1504.године.
Фирентинска уметност доживљава пад,мада су се одјеци њене некадашње моћи и
лепоте још увек чули у стваралаштву ,,последњих великана'' овог града-Леонарда да
Винчија (1452-1519) и Микеланђела (1475-1564),који су уосталом, и сами брзо
напустили Фиренцу. Рафаел схвата да још није видео праву
уметност . ,,Нови,непознати свет отворио се његовом погледу'', истиче Вазари, и
наставља: ,, Рафаел је проучавао стара Мазачова дела,а Леонардова и Микеланђелова
која је видео нагнала су га да се још усрдније лати посла, захваљујући чему је његов
стил достигао необично савршенство''. У то време је у Риму архитекта Донато Браманте
5
(1444 до 1514) започео по наруџбини папе Јулија II реализацију грандиозне идеје-
изгрању катедрале светог Петра,највећег хришћанског храма на свету. Родом из
Урбина, Браманте, уз најљубазније папино одобрење,позива свог земљака Рафаела да
учествује у том пројекту. Уметник у Вечни град стиже крајем 1508.година или
почетком 1509.
РИМСКА СЛАВА
У Риму се Рафаел среће са својим учитељем Перуђином ,који је Ђованантонијем
Содомом (1407-1549) и Лоренцом Лотом (1480-1556) осликавао личне папине одаје у
Ватикану. Сликар им се прикључио и , како преноси Вазари , ,његов префињени и
красни стил тако задиви Јулија II, да папа нареди да се у једној дворани уклоне слике
других мајстора,старих и нових, да би само Рафаелове фреске биле удостојене
заслужених почасти''. Убрзо Рафаел постаје главни уметник на уређењу папске палате,
а међу његовим помоћницима су чувени мајстори Ђулио Романо ( 1499-1546) и
Ђанфранческо Пени (1488-1528). Рафаелова слава пронела се далеко изван Рима. Ради
по наруџбинама како званичним, тако и приватним.Портети Балдасареа
Кастиљонеа,слика Дама с велом и друге, као и циклус Мадона изузетне лепоте
сматарали су се реме-делима још за ауторова живота. Осим тога, Рафаел уређује вилу
Фарнезину,палату чувеног римског банкара Агостина Киђија, а такође ради и
позоришне сценографије за дела песника Лодовика Ариоста (1474-1533). После
Драмантеове смрти 1514.новин папа Лав X поставља Рафаела за управитеља изградње
катедрале светог Петра. Пишући у овоме свом ујаку, Рафаел помиње Ђулијана да
Сангала (1445-1516) и фра Ђоконда, које је папа стави на располагање новопеченом
управитељу да му помогну да ,,прикупи искуство о архитектури и открије по неке
зачуђујуће тајне које у тој уметности постоје''.Године 1517. Рафаек завршава рад на
чувеној Вођи Психе у вили Фарнезини,а наредне започиње осликавање ватиканских
галерија.Рим је, као што је познато ,древни град који у својим недрима чува огромно
наслеђе некад моћног царства.У жељи да врати граду некадашњу величину, папа
наређује археолошка ископавањам,а Рафаел, још 1515. Постављен за ,, чувара спменика
древног Рима'', добија задатак да скицира све што буде пронађено. Сликар је радо
прионуо на посао који није успео да заврши: 6.априла 1520,у 37.години ,Рафаел је
изненада умро.
