BITKA ZA BRITANIJU
- t e z e -
- Postavši definitivno svestan činjenice da od Britanije neće uspeti da iznudi mir, Hitler je 16. juna 1940. izdao
Direktivu br. 16
za pripremu
invazije Velike Britanije
(operacija "
Seelöwe
" -
"
Morski lav
").
Direktiva br. 16 je podrazumevala:1)
izboriti prevlast u vazduhu u zoni kanala La Manš i nad
jugoistočnom Engleskom
;
2)
sprečiti intervenciju (obezbediti neutralizaciju) britanske flote
;
3)
podržati nemačke invazione snage
;
4)
obaviti potrebne vazdušnodesantne operacije i vazdušni transport;
- Operacija "
Adler
" (
Orao
) –
Vazdušna bitka za Britaniju
- Zadatak britanskog RAF-a: odbranu britanskih ostrva od napada iz vazduha obaviti lovačkom avijacijom;
bombarderska avijacija je bila predviđena uglavnom za dejstva po nemačkim
desantnim sredstvima u belgijskim i francuskim lukama, mada su britanski
bombarderi izveli i nekoliko dubqih napada.
-
10. juli 1940.
smatra se početkom Bitke za Britaniju.
- Dok su početkom avgusta 1940. Britanci raspolagali sa oko 700 aviona (većinom lovaca tipa "
Hariken
" i
"
Spitfajer
"), Luftvafe je imala 2000 aviona, od čega polovinu bombardera. Od lovačkih aviona najopasniji je
bio Me-109.
- 2. i 3. nemačka vazdušna flota bile su raspoređene u Holandiji, Belgiji i Francuskoj
(sa 750 bombardera, 250 štuka i više od 800 lovaca).
Me-109
- karakteristike:
jednomotorni avion, jednosed, neverovatnih sposobnosti da se vine u vazduh; ipak nedovoljan akcioni
radijus i nosivost, zbog čega nije mogao ostati u vazduhu duže od 90 minuta, što ukazuje na nedovoljne
mogućnosti praćenja bombardera do udaljenijih ciljeva u V. Britaniji.
-
Štuke
(
Ju-87
) - karakteristike:
Pogodne za napade na relativno male taktičke ciljeve, u uslovima prevlasti u vazduhu, u Bici
za Britaniju pokazale su, međutim, svoje slabosti. Zbog komplikovanog upravljanja i nedovoljne brzine
prilikom penjanja iz obrušavajućeg položaja, postajale su lak plen britanskih lovaca. Isuviše spore da bi
mogle biti efikasno zaštićene od lovaca, često su ostajale bez zaštite i tada su bivale destkovane. Zbog
toga je posle dve nedelje ovaj avion bio povučen iz borbe.
-
Skvadroni
(skvadron-formacija od 16 aviona) britanske
lovačke komande
(zadužene za odbranu
britanskog vazdušnog prostora) bili su svrstani u četiri grupe:
Grupa 13. - sa glavnom bazom u Njukastlu imala je zadatak da brani severnu
Englesku i Škotsku.
Grupe 10. - odbrana zapadne Engleske
Najteže zadatke imale su grupe 12 i 11:
Grupa 12. - da brani industrijska područja oko Birmingema i Koventrija;
Grupa 11. - da brani jugoistočnu Englesku i London. (Nemcima je trebalo samo
četiri minuta da prelete La Manš.
1
-
Radarski sistemi
u funkciji brzog otkrivanja ciljeva, javljanja i navođenja sopstvenih lovaca. Već u leto
1940. postavljen je niz od 38 radarskih stanica duž britanske obale. Radio i telefonskim vezama radarske
stanice su bile povezane preko kontrolnih stanica sa komandnim centrima koji su obično bili ukopani u zemlji.
Dok se britanskim lovcima upravljalo iz ovih centara, Nemcima je bilo mnogo teže da u toku samog leta,
odnosno napada, koriguju unaprad pripremljene planove. U ovim operativnim centrima dobrim delom je
odlučena bitka za Britaniju.
-
Dve etape
Bitke za Britaniju:
1) (10. juli – kraj avgusta 1940.) – intenzivni dnevni napadi nemačkog
vazduhoplovstva sa ciljem da se izazove u borbu i uništi britanska lovačka
avijacija, unište britanski aerodromi i na taj način obezbedi apsolutna prevlast
nad britanskim vazdušnim prostorom, čime bi se stvorili uslovi za invaziju
britanskih ostrva.
U početku su akcije Luftvafea (od 10. jula do 8. avgusta) bile dosta
ograničene i orijentisane uglavnom ka bombardovanju britanskih konvoja i
brodova u Lamanšu i britanske obalne zaštite, kao i polaganju mina ispred
britanskih luka, sa ciljem da se uništi britanska mornarica i raskrči prostor za
operaciju "
Seelöwe
". Kasnije, nakon Hitlerove
direktive br. 17
od 1.
avgusta,* za izvođenje pojačanog vazdušnog rata protiv V. Britanije, tokom
avgusta bombardovanja postaju znatno intenzivnija; velike formacije
nemačkih lovaca i bombardera u talasima napadaju britanske konvoje, ali i
određene mete na kopnu (u jugoistočnoj Engleskoj), kako bi se pojačao
pritisak na Britaniju i stvorili uslovi za invaziju.
*
Prema ovoj direktivi napade je trebalo usmeriti prvenstveno protiv
lovačke avijacije, aerodroma, fabrika aviona i protivavionskih sredstava. Bilo
je predviđeno da se sve pripreme za iskrcavanje završe do 15. septembra, a
Hitler bi na osnovu rezultata vazdušnih napada odlučio da li će se desant
izvršiti u septembru ili će se odložiti za 1941. godinu.
U duhu ove direktive, Gering je 6. avgusta 1940. planom "Napad
orla" ("
Adlertag
") odredio prioritete: prvo uništiti britansko ratno
vazduhoplovstvo i aerodrome, a potom napasti određene pomorske luke,
saobraćaj i td.
2) (od kraja avgusta/početka septembra 1940. do početka leta 1941.) – intenzivno
noćno bombardovanje britanskih gradova, posebno Londona – psihološki
efekt, s ciljem da se oslabi moral kod naroda, definitivno slomi volja za
otporom i Britanija primora na kapitulaciju.
- 12. oktobra 1940. Hitler je izdao naredbu da se demontira čitav invazioni aparat, čime je Operacija
Seelöwe
bila opozvana, a invazija britanskih ostrva definitivno bila odložena na neodređeno vreme.
2
