1
Panevropski univerzitet apeiron
Fakultet sportskih nauka
Beograd
Predmet:Fitnes
Tema:Bodibilding
(seminarski rad)
Prof.dr Velimir Vukajlovic student: Filip Lukovic
Beograd,2014.god
2
SADRŽAJ
1 Uvod
..................................................................................................................................3
2 Takmičarski body building
..............................................................................................4
3 Bodiklasik
.........................................................................................................................8
4 Bodifitnes
.........................................................................................................................9
5 Opremaza
teretanu
..............................................................................................................................10
6 Suplementi ………...
......................................................................................................14
7 Zaključak
........................................................................................................................17
8 Literatura
........................................................................................................................18
1. UVOD
4
Bodibilding je sport razvijanja ljudskog tela, disciplina kojom se može učiniti fantastična
transformacija svoga tela - učiniti ga snažnim, mišićavim i lepim. Njime se može baviti svako,
bez obzira na starost i pol. Nažalost, postoje mnoge predrasude o bodibildingu. Često su prve
asocijacije pri pominjanju ove reči groteskni „ljudi-planine” od po 150 kilograma sa
neprirodno hipertrofiranim fizionomijama kako se „šepure” na takmičenjima. Taj, takozvani
„komercijalni bodibilding”
koji se temelji na upotrebi nedozvoljenih supstanci štetnih po
zdravlje samo je jedna u nizu devijantnih pojava današnjeg, dehumanizovanog društva. Kao i
svi savremeni sportovi, i bodibilding je doživeo svoju „profesionalizaciju”: postao je puki
instrument za ostvarivanje profita. Bodibilderi su pretvoreni u šetajuće reklame za preparate i
opremu fitnes-industrije u kojoj se obrću milijarde dolara. Nasuprot tome, „prirodni”
bodibilding je nešto sasvim drugo. Uprkos svim negativnim pojavama koje prate komercijalni
bodibilding, sve više mladih ljudi se počinje baviti bodibildingom u želji da razviju svoje telo.
Moderan način života otežava i onemogućava pravilan razvoj ljudskog tela, i bodibilding je
jedan od najefikasnijih načina da se ovaj problem prevaziđe. Bodibilding je sport čija
popularnost raste iz dana u dan, posebno među mladima. Poslednjih nekoliko godina je
otvoreno na stotine bodibilding klubova širom Srbije.
Bodibilding se sastojiiz 3 celine :
trening, ishrana i odmor
. Svaka od ovih celina treba biti
zastupljena u planu treninga tj. planiranju treninga. Postoji nekoliko načina na koje se može
trenirati kao što su klasični trening (sa piramidalnim povećanjem težine), zatim tzv. HIT
(High Intense Training- trening visokog intenziteta), varijanta gde se trenira čitavo telo tokom
jednog treninga itd.Svaka varijanta treninga ima svoje prednosti i mane, neke su dokazane,
neke nisu. Međutim, i dan danas vode se polemike koji je način treniranja najbolji i da li
uopšte postoji "najbolji" način. Reagovanje tela na pojedine vrste treninga takođe zavisi i od
načina života, nasledenih osobina, tako da jedan način treniranja koji je za nekog odličan
može nekome drugome doneti poražavajuće rezultate.
5
Oni koji hoće da se ozbiljnije bave bodbildingom, svoj dugoročni plan sastavljaju
otprilike ovako: jedan period vremena posvećuju samo izgradnji mišićne mase - manji broj
ponavljanja, 3-4 serije po vežbi, hrane se veoma kvalitetno ne obraćajući previše pažnje na
masnoće (koje ipak moramo unositi). U vezi treninga za masu postoje 3 najosnovnije vežbe.
Skoro svi stručnjaci slažu se da je za izgradnju kvalitetne mišićne mase neophodno izvoditi
sledeće 3 vežbe : benč (grudi), mrtvo dizanje (leđa) i čučnjeve (noge). Međutim, pokazano je
da ove vežbe podstiču na izgradnju čitavo telo, a ne samo mišićne grupe navedene u
zagradama. Smatra se da bez ovih vežbi skoro da nema izgradnje mišićne mase. Takođe,
odnos težina je takav da npr. u benču dižete 100 kg, u čučnjevima 120 kg, a u mrtvom dizanju
140 kg. Ipak, ne treba preterivati, jer su ove vežbe samo osnova, ostalim vežbama.
Danas je bodibilding dosegao granice nemogućeg, u telesnom razvoju. Tako bi, npr.
pobednik na "Mister Univerzum-u” 80-tih godina danas jedva bio među prvih 6 na prvenstvu
Evrope (Schwarzenegger ,1990). Bodibilding predstavlja ekstreman sport koji zahteva
potpunu motivisanost. Bez ovakve motivisanosti nerealno je očekivati neki takmičarski uspeh.
Zbog toga bodibilding nazivaju još i “čeličnim" sportom, kakav bi karakter inače trebali da
poseduju takmičari. Bodibilding danas predstavlja i veliki biznis kao i svaki profesionalni
sport uopšte (Vučković, 1987).
“Zbog svog upečatljivog (ogromnog) izgleda bodibilderi su najčešće kritikovani
sportisti zbog zloupotrebe dopinga, iako je on čak prisutniji u ostalim profesionalnim
sportovima” (Vulić, 1995, str. 219).
Sezona takmičenja u bodibildingu počinje od aprila meseca kod nas i većina takmičara
akcenat stavlja na trening ,ishranu, suplementaciju,ali zaboravljaju na onaj završni deo
priprema.Dobra boja,slobodan pozing,uporedno poziranje su nešto na šta treba obratiti
posebnu pažnju.
1.Svaki takmičar treba da zna
tačnu satnicu nastupa
kako bi se na vreme pripremio.
2.Boja je veoma bitna i u većini slučajeva zna da bude presudna kada su takmičari ujednačeni
u krajnjem skoru. Bitno je pre nastupa pogledati kakvo je
osvetljenje na bini
i na osnovu toga
da se odredi količina nanete boje.
3.Deset minuta pre nastupa treba
krenuti sa laganim zagrevanjem
, par serija sklekova,lagane
bućice ili koristiti gumene trake. Poenta je samo napumpati krv u mišić, a ne odraditi ceo
trening.
4.Sam izlazak na binu je najbitniji, tada se pokazuje sve ono što se mukotrpno radilo tokom
godine. Posebna pažnja se treba obratiti na
poziranje
, jer na takmičenju (za razliku od
