Visoka medicinska škola strukovnih studija
“Milutin Milanković”
Beograd
Seminarski rad
Predmet:
Psihologija bola
Bol i glavobolje
Profesor
student
prof. dr. sci. med. Neda Subota
Jelena Kurbalija
Br. indeksa S73/2010
Beograd, 2011 godina
Psihologija bola
Bol i glavobolje
2
Motivacija za izbor teme
Nema odrasle osobe kojoj makar jednom u životu jak bol u glavi nije, pokvario slavlje, vikend, pa čak
i ceo godišnji odmor. Od glavobolje s vremena na vreme pati čak 90 odsto ljudi koji se žale da im
pulsiranje, sevanje i bol u predelu čela, potiljka ili slepoočnica remeti kvalitet života. One ne parališu
u potpunosti život, ali ga u mnogome otežavaju. Glavobolja je najčešća nesimptomatska bolest, koja
nam je poznata. Mnogi se sa njom susreće makar jednom u životu, ali mnogo je i onih, koji je osete bar
jednom do dva puta mesečno.
Ima dosta različitih tipova glavobolje, ali jedno im je zajedničko - veoma su neprijatne i uporne.
Psihologija bola
Bol i glavobolje
4
o
2. Tenzijska glavobolja
o
3. Glavobolja u naslagama (Cluster glavobolja)
o
4. Ostale primarne glavobolje:
Sekundarne glavobolje:
o
5. Glavobolje povezane sa ozledom glave i/ili vrata
o
6. Glavobolje povezane sa poremećajim krvnih sudova glave ili vrata:
Intracerebralno krvarenje
Subarahnoidalno krvarenje
o
7. Glavobolja u vezi s nevaskularnim intrakranijalnim poremećajima:
Idiopatska intrakranijalna hipertenzija
Glavobolja nakon punkcije dure
Iktalna glavobolja
o
8. Glavobolja uzrokovana supstancama ili prekidom njihovog uzimanja:
Lekovi
Mamurluk
o
9. Glavobolja uzrokovana infekcijama:
Meningitis
o
10. Glavobolje povezane sa poremećajim homeostaze
o
11. Glavobolja ili bol lica prouzrokovana poremećajima pršljena vrata, ušiju, nosa,
sinusa ili ostalih struktura lica i pršljenova.
o
12. Glavobolja povezana sa psihijatrijskim poremećajima
Neuralgije i ostale glavobolje:
o
13. Kranijalne neuraligije, centralna i primarna bol lica i ostale glavobolje
o
14. Ostale glavobolje, kranijalne neuralgije, centralna ili primarna bol lica
Bol
Bol je prvi signal neželjenih promena i procesa u organizmu i zato ga ne treba ingorisati, čak i kada
je slab, potrebna je provera bez panike. Akutni bol se javlja iznenada, za razliku od hroničnog, koji se
ponavlja često, u sličnim situacijama ili u određeno vreme tokom dana. Hronični bolovi zahtevaju
dodatne analize, preglede i dijagnostičke metode. Bol je subjektivno doživljavanje neprijatnih, bolnih
nadražaja i teško je precizno i objektivno ga definisati, a još teže izmeriti. Po prirodi, bol je neposredna
