Гимназија Сава Шумановић
Шид, адреса
Матурски рад из социологије
БОЛЕСТ ЗАВИСНОСТИ И НАРКОМАНИЈА
Ментор:
Ученик:
Силвија Миличић, проф
Јована Петковић
Шид, фебруар, 2018. год.
С А Д Р Ж А Ј
Страна
1. Увод........................................................................................................................................ 3
2. Основни појмови и подела................................................................................................... 4
3. Наркотици............................................................................................................................. 6
4. Психодепресори....................................................................................................................8
5. Психостимуланси..................................................................................................................9
2
Наркоманија
Јована Петковић
2. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ПОДЕЛА
Реч дрога потиче од француске речи дрогуе, што значи лекарија, непрерађени
лек, тј. у ширем значењу напола препарирани производ, анималног или минералног
порекла, који служи за лекове, козметичке или техничке потребе.
Међутим, закони о производњи и промету опојних дрога под тим називом
подразумиевају супстанцу синтетичког или природног порекла чијом се употребом
могу створити стања овисности која могу да изазову оштећења здравља или на неки
други начин угрозе људски интегритет у физичком, психичком или социјалном смислу.
Гледајући најуопштеније, опојне дроге су природне и синтетичке супстанце
сложених органских једињења које имају особину да на човека делују тако што
изазивају посебна психичка и физичка стања.
Особа која узима наркотике осећа раздраганост, пијанства, омамљеност,
халуцинације и изузетну храброст, као и осећај појачане интелигенције и сексуалне
моћи. Једном узета дрога ствара неодољиву потребу за поновним узимањем и
повећањем дозе, што у крајњем исходу изазива психичку и физичку овисност.
Дроге се деле на основу различитих параметара.
Слика 1. Подела дрога (Извор: Аутор)
По пореклу материје и начину на који се производе деле се на:
1. природне,
2. синтетичке и
3. полусинтетичке.
Према дејству на људски организам делимо их на:
1. дроге које узрокују само психичку овисност и
2. дроге које узрокују и физичку и психичку овисност.
Према фармаколошким својствима опојне дроге делимо на:
1. наркотике,
2. психодепресоре,
3. психостимулансе,
4
Наркоманија
Јована Петковић
4. халуциногене,
5. канабис и
6. рганске раствараче.
Психоактивне супстанце се могу поделити (
Слика 2.)
по светској здравсветној
организацији, по легалности, по дејству и по зависности. Свака од тих подела има и
своју пдоелу што ћемо у даљем тексту видети.
Слика 2. Подела психоактивних супстанци (Извор: Аутор)
По Светској здравсветној организацији психоактивне супстанце се могу
поделити на:
Алкохол (алкохолна пића, напици и коктели);
Амфетамини;
Барбиурати, хипнотици, седативи и транквилизанти (средства за смирење
уопште);
Халуциногени (ЛСД 25, мескалин, ДОИ);
Канабис (марихуана, ганжа и хашиш);
Кокаин (чиста материја и лишће биљке коке);
Опијати (сирови опијум, херојин, морфијум, кодеин, синтетички препарат
метадон и петантин);
Испарљива средства и лекови богати органским растваривачима (ацетон,
гасолин, етар, хролофом,...) и
Дроге појединих регија или нове дроге (крег, екстази, итд.).
Према начину на који су дроге третиране у законским одредбама, можемо их
поделити на легалне и илегалне. У легалне дроге спадају алкохол и никотин као и
много лекови (попут лекова за сирење, против бола, за спавање).
Према психоактивних учинцима дроге се могу пдоелити у три групе:
Психодепресор,
Психостимулаторе и
Халуциногене.
Према зависности коју изазивају дроге делимо на „тешке“ (опијум, морфијум,
кодеин, хероин, кокаин, анфетамин,...) и „лаке“ (марихуана, хашиш, псилоцибин,
мескалин, лсд,...).
5
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
