VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA U PROKUPLJU
BOLESTI GOVEDA
-SEMINARSKI RAD-
MENTOR STUDENT:
dr spec. Dragan Rogožarski Nikolić Jelena
PREDMET BR. INDEKSA
Bolesti goveda vt76/14
Prokuplje, novembar 2016. godine
Pojava virusa na farmi svinja koja ne obavlja imunoprofilaksu i nabavlja priplodni materijal
sa farmi nepoznatog zdravstvenog statusa može naneti velike štete, kako direktne usled
uginuća prasadi, pobačaja tako i indirektne zbog zaostajanja u rastu tovljenika i velikih
troškova kontrole oboljenja.
2.
ZARAZNA ŠEPAVOST OVACA I KOZA
Zarazna šepavost ovaca i koza je već duže vremena značajno prisutna u ovčarstvu Srbije i
Crne Gore. Prava epizootiološka slika je praktično nepoznata, ali je oboljenje značajno
prisutno, sa tendencijom daljeg širenja. Svakako da ovom problemu doprinosi više razloga od
kojih su najvažniji, nedovoljna stručna kontrola farmi i pašnjaka i nekontrolisan promet
životinja. Činjenica je, da se kontrola pojave bolesti bazira na slobodnoj volji odgajivača
ovaca da zarazu prijave, što se praktično retko dešava. Iz tih razloga rad veterinarskih
inspektora na ovoj problematici je skoro beznačajan i rezultirao je svakako ovakvim stanjem.
Dakle, zarazna šepavost ovaca je ugrozila nacionalnu
ekonomiju ovčarstva. Bolest je otkrivena u 18 veku, a naša
zemlja je bila slobodna od zarazne šepavosti ovaca, sve do
posle II svetskog rata, kada je uneta uvozom plemenitih rasa
ovaca. Od tada, dolazi do njenog ubrzanog širenja ali i
smanjenja brojnog stanja ovaca. U Srbiji ne postoje zvanični
podaci o rasprostranjenosti zarazne šepavosti. Prema našim istraživanjima u Srbiji je
zaraženo preko 60% stada ovaca, zavisno od meteoroloških uslova i delovanja drugih
predisponirajućih činilaca.
Geografska rasprostranjenost
Zarazna šepavost ovaca je široko rasprostranjena bolest u svim zemljama u svetu, sa
različitim procentom zastupljenosti. U zemljama u kojima su sprovedena određena
istraživanja utvrđeno je prisustvo Dichelobacter nodosus. U Republici Srbiji, našim
istraživanjima je obuhvaćeno 16 okruga u kojima je utvrđena prisutnost zarazne žepavosti
ovaca. U ispitivanim okruzima intenzitet bolesti je varirao u zavisnosti od geografskog
područja, tako da Vojvodina ima manji intenzitet zaraženosti stada u odnosu na Centralnu
Srbiju. Sama konfiguracija zemljišta, odnosno vodno-vazdušni režim zemljišta, utiče na
raširenost ove zarazne bolesti ovaca i koza.
4
Kako prepoznati šepavost?
Primarni uzročnik zarazne šepavosti je Dichelobacter nodosus, a najčešći sekundarni uzročnik
je Fusobacterium necrophorum. Bolest je uglavnom lokalnog karaktera i ispoljava se u vidu
lakših do težih promena na papcima.
U poodmakloj fazi bolesti često dolazi do podminiranosti tabanskog dela, dok nove infekcije
uvek počinju na međupapčanom tkivu. Međutim, međupapčano tkivo je otporno na
bakterijske infekcije i jedino je osetljivo ako se dugo izlaže vlažnim uslovima, što dovodi do
razmekšavanja, devitalizacije i deformacije papaka kod ovaca.
U ranim fazama bolesti, većina inficiranih ovaca u stadu će imati blage zapaljenske procese
na međupapčanom tkivu. Praćenjem razvoja infekcije ustanovljeno je da se infekcija brzo
razvija i da u toku dve nedelje dolazi do tabanskog dela i rožine papka.
Cilj dijagnostičkih pregleda je da se utvrdi prisutnost zarazne šepavosti u stadu ovaca, a
zatim, ako je moguće, odrediti genetsku virulentnost inficirajućih vrsta Dichelobacter
nodosus. Ovo se obavlja radi određivanja najpouzdanijih strategija u cilju suzbijanja i
iskorenjivanja ove bolesti. U nekim slučajevima, pojava bolesti će postati jasna posle pregleda
samo 10 grla, a u drugim slučajevima, treba pregledati više grla u cilju postavljanja što
pouzdanije dijagnoze. Najpouzdanija dijagnoza se dobija kada se ponovi pregled grla sa
ciljem da se ustanovi da li je lezija napredovala. Stado će se pažljivo posmatrati tokom
izvesnog perioda, tako da životinje koje hramlju, treba odmah lečiti ili u krajnjem slučaju
uputiti na prinudno klanje.
Da bi se zarazna šepavost ovaca širila i prenosila moraju postojati putevi kojim će se uzročnik
bolesti prenositi i širiti. Ti putevi su različiti, a prema njihovoj prirodi mogu biti direktni i
indirektni. Direktni putevi se ostvaruju zajedničkim boravkom bolesnih životinja sa zdravim,
bilo na pašnjacima ili u torovima. Indirektni putevi prenošenja uzročnika najčešće su ovce
koje su poticale iz nelegalne trgovine, nepoznatog porekla tj. grla koja nisu bila pedigrirana.
Vrata infekcije predstavlja međupapčano tkivo i rožina papka. Prijemčive životinje su
podjednako ovce svih kategorija i uzrasta, što znači da i mlađe kategorije ovaca nisu imune na
uzročnika bolesti.
Generalno posmatrano, širenje bolesti se dešava pri srednjim dnevnim temperaturama koje su
stalno iznad 10 C, i u kišnom periodu od 2-3 meseca, u kome je više od 50 mm padavina
5
Tako je, pored primene različitih rastvora cink-sulfata, primenjivan i preparat cinka kome je
dodat natrijum-lauril-sulfat i oksitetraciklin-hlorid. Primena rastvora soli cinka u terapeutske
svrhe omogućava efikasno suzbijanje i iskorenjivanje zarazne šepavosti ovaca. Bilo bi
nerealno i nemoguće očekivati optimalne proizvodne rezultate kod ovaca ukoliko ne postoji
plan zdravstvene zaštite životinja, koji se može efikasno realizovati. Zdravstvena zaštita ovaca
se mora stalno sprovoditi, kako u torovima, tako i na pašnjacima, uz uredno vođenje matičnog
knigovodstva, kao preduslova za realizaciju postavljenih ciljeva, za suzbijanje i iskorenjivanje
ove bolesti.
Primena rastvora cink-sulfata u tretmanu zarazne šepavosti ovaca, osim terapeutske i
profilaktičke, ima i ekonomsku opravdanost.
U toku kliničkih ispitivanja efikasnosti primene rastvora cink-sulfata, nisu zapažena neželjena
dejstva.
Program mera za suzbijanje i iskorenjivanje zarazne šepavosti ovaca treba sprovoditi u
periodu ne širenja infekcije i zasnivati ga na primeni rastvora cink-sulfata koji ispoljava
efikasno terapeutsko dejstvo, jeftiniji je u odnosu na druge preparate, stabilniji je u rastvoru,
manje je toksičan za ljude i životinje, odnosno, ekološki je prihvtljiv i jednostavniji je za
primenu.
3.
JEDNOSTAVNE INDIGESTIJE, KISELA I BAZNA INDIGESTIJA
Indigestije označavaju oboljenja kod kojih nastaju poremećaji u motornoj, mikrobiološkoj i
hemijskoj funkciji predželudaca.
Osnovni uzroci indigestija kod preživara su nepravilnosti u ishrani i napajanju. Greške koje
dovode do indigestija su:
•
nagla promena hrane odn.nagli prelazak sa jedne ishrane na drugu (nagli prelazak sa
zimske na prolećnu ishranu ili pašu)
•
neredovno hranjenje i napajanje
•
davanje usitnjene hrane (koncetrati) bez dovoljno kabastog dela hrane
7
