Hijatus hernija (kila) predstavlja prodiranje dijela želuca i abdominalnog dela jednjaka
kroz hijatusni otvor u dijafragmi, kroz koji normalno prolazi jednjak u trbušnu duplju.

2.1 Uzrok nastanka

Proširenje hijatusnog otvora u dijafragmi nastaje usljed popuštanja tonusa muskulature
dijafragme, smanjenja elastičnosti vezivnog tkiva, zbog porasta intraabdominalnog
pritiska, zbog pojave ascitesa (tečnosti u trbuhu), odmakle trudnoće, upornog kašlja, kod
opstipacije (zatvora), fizičkog napora, pada sa visine, povraćanja, nagle gojaznosti,
kidanja veza između želuca i dijafragme.

2.2 Klinička slika

Veliki broj hernija prolazi asimptomatski. Podrigivanje, gorušica, regurgitacija (vraćanje)
sadržaja iz želuca su česte pojave koje prate nastajanje hijatusne hernije. Pojava bola iza
grudne   kosti  posle  obilnih  obroka  i  pri   zauzimanju   ležećeg   položaja  ili  presavijenog
položaja   tela   kod   pertlanja   cipela   ili   nekog   drugog   rada,   a   nestajanje   bola   posle
uspravljanja navodi na razmišljanje o ovoj bolesti. Bol može da se pojavi i visoko u
epigastrijumu i da se širi u leđa, ramena ili prekordijalno, što upućuje na anginozni bol,
zbog   čega   se   bolesnici   prvo   javljaju   kardiologu,   a   onda   gastroenterologu.   Pojava
krvarenja nastaje zbog stvaranja ulkusa u predelu kile ili iz samog dela želuca koji prelazi
u grudnu šupljinu zbog poremećaja krvotoka. Pojava anemije često prati ovo oboljenje
zbog prikrivenog krvarenja, ubrzan rad srca, aritmije i ekstrasistole takođe mogu biti
propratne pojave. Erozivne promene i ulceracije mogu biti česte zbog refluklsa (vraćanja)
želudačnog sadržaja.

2.3 Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, rendgenskog, endoskopskog pregleda i patohistološkog
ispitivanja.

2.4 Lečenje

Medikamentozno   lečenje   se   sastoji   najpre   od   redukcione   dijete   kod   gojaznih   osoba,
češćih a manjih obroka, izbegavanja obilne večere kasno uveče i zauzimanja ležećeg
položaja posle obroka, dizanje tereta ili zauzimanja presavijenog položaja. Savjetuju se
šetnje posle obroka ili odmor u polusedećem položaju. Od lekova se uzimaju antacidi,
blokatori kisele sekrecije, regulatori tonusa muskulature ili spazmolitici kod povećanog
tonusa muskulature,  kao i unošenje preparata gvožđa kod manifestnih anemija.  Hirurško
lečenje   se   primenjuje   kod   velikih   hijatus   hernija   ili   fiksiranih   u   grudnu   duplju,   kod
krvarenja koja se ne mogu zaustaviti lekovima ili preko endoskopa.

3. Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)

3.1 Šta je GERB?

Gastroezofagealna   refluksna   bolest   (GERB)   je   oboljenje   digestivnog   sistema   koje   je
uzrokovano vraćanjem želudačnog sadržaja u jednjak. Reč gastroezofagealni odnosi se na
želudac (gaster) i jednjak (ezofagus), dok reč refluks znači vraćanje (ili povratni tok
sadržaja,   obrnut   fizioškom).   Gastroezofagealni   refluks   (GER)   je   vraćanje   želudačnog
sadržaja,   ili   hrane   i   tečnosti   u   jednjak.   Moderna   definicija   GERB-a   (Montrealska
definicija iz 2006. g.): Stanje koje nastaje kada refluks želudačnog sadržaja uzrokuje
zabrinjavajuće simptome i/ili komplikacije.

Gastroezofagealna   refluksna   bolest   (GERB)   praćena   gorušicom,   osećajem   vraćanja
kiseline   i   želudačnog   sadržaja,   kašljem,   problemima   sa   disanjem,   i   pojavom   astme
prisutna je u oko 20% do 30% stanovništva u Europi i Severnoj Americi. Osim što je
GERB   povezan   sa   smanjenjem   kvaliteta   života   i   produktivnosti,   bolesnici   sa
dugogodišnjim osećajem kiseline imaju i znčajano povećan rizik od razvoja ozbiljinih
kompliakcija u vidu suženja ili tumora jednjaka.

3.2 Koji su simptomi GERB-a?

U sledećem tekstu navešćemo najčešće simptome GERB-a. Ipak, svaka osoba može imati
različitu percepciju simptoma gastroezofagealne refluksne bolesti.

Gorušica (lat. piroza), predstavlja najčešći simptom GERB-a. Opisujemo je kao osećaj
pečenja iza grudne kosti i u sredogruđu koji se nekad oseća i u grlu. Može trajati satima i
obično se pogoršava nakon obroka. Saginjanje ili ležanje na ravnom takođe mogu
isprovocirati pojavu ili pogoršati osećaj gorušice.

Regurgitacija je pojava nevoljnog vraćanja želudačnog sadržaja u jednjak i ždrelo.
Posebno je neprijatna forma regurgitacije kiseline u noćnim časovima dok osoba spava.
Regurgitacija je najčešće prisutna kod bolesnika koji imaju veću želudačnu kilu (hijatus
herniju).

Otežano gutanje (lat. disfagija) u sklopu GERB-a najčešće nastaje zbog zapaljenskog
oštećenja jednjaka kiselinom, i posledičnim sužavanjem njegovog lumena, odnosno
poremećajem normalne peristaltičke funkcije (funkcije pražnjenja) jednjaka.