Bolesti koje se prenose seksualnim kontaktom
Bolesti koje se prenose polnim kontaktom (Sexually transmited diseases- STD) su
heterogena grupa oboljenja nastala, u najvećem broju slučajeva, pri polnom kontaktu sa
inficiranom osobom. Značaj ovih bolesti izuzetno je veliki. Brojna klinička, laboratorijska i
epidemiološka ispitivanja su potvrdila sve češće komplikacije sa nesagledivim štetnim
posledicama kao što su sterilitet, abnormalne trudnoće, prevremeni porođaj, kongenitalne infekcije
ploda. Takođe, veliki zdravstveni problem predstavljaju mnoge polno prenosive bolesti koje
protiču asimptomatski. Sem toga, ove bolesti ne ostavljaju trajni imunitet. Postoji više klasifikacija
ovih bolesti, ali je jedina opšte prihvaćena etiološka klasifikacija. Kao uzročnici se navode
bakterije, virusi, protozoe, gljivice, ektoparaziti. Broj obolelih od bolesti koje se prenose polnim
putem u svetu je veoma visok. Najveći broj njih su mlade, seksualno aktivne osobe od 15 do 49
godina života. Faktorima rizika za obolevanje od polno prenosivih bolesti smatraju se dob
(adolescenti), bračno stanje (samci, razvedene osobe, odvojene), zanimanje (komercijalni seks
radnici, zanimanja sa čestim putovanjima), mesto rada (daleko od kuće, biznismeni, turisti,
student), rizično ponašanje (česta promena polnog partnera, slučajni polni partner, homoseksualci,
biseksualci, neredovna upotreba kondoma, zloupotreba lekova), medicinski (neželjena trudnoća) i
socijalni (socijalno-ekonomska nesigurnost, siromaštvo). Najčešće bolesti koje se na ovaj način
prenose danas su trihomonijaza, hlamidijske infekcije, condylomata acuminata, gonoreja, genitalni
herpes. Trihomonijaza, oboljenje kojem se pridaje najmanji značaj u ovoj grupi, jer ne ostavlja
značajne posledice, ubedljivo je najčešće. Hlamidijska infekcija je najčešća bakterijska infekcija
mlađe populacije u grupi polno prenosivih bolesti, sa značajnim posledicama. Zbog stalnog porasta
broja obolelih, condylomata acuminata je još ovek zdravstveni problem. Međutim, pronalazak
vakcine protiv HPV infekcije je veliki iskorak u daljem suzbijanju ove infekcije. Značaj genitalnog
herpesa je kako u njegovom porastu, tako i postojanju velikog broja asimptomatskih bolesnika,
kao i u pojavi čestih recidiva koji ometaju komfor pacijenta. Nema efikasnog antivirusnog leka,
herpes virus izaziva intrauterine i neonatalne infekcije. Gonoreja je relativno česta bolest, čiji se
značajan pad beleži otkrićem i primenom penicilina. Ponovni porast ove infektivne bolesti
objašnjava se nastankom sojeva rezistentnih na antibiotike, promiskuitetu, homoseksualnošću.
Seksualno obrazovanje u školama, promena ponašanja, viskoki ekonomski standard uticali su na
verovatnu skoru eradikaciju gonoreje i sifilisa u severnoevropskim zemljama. Međutim, sa druge
strane, u zemljama Afrike i Azije, postoje endemska područja sa rezistencijom uzročnika na
standardne primenjivane antibiotike u njihovom lečenju. Infekcija HIV virusom i dalje je ogroman
zdravstveni, ekonomski i socijalni problem. Simptomatska infekcija ovim virusom ispoljava se
kod 90 % bolesnika kutanim manifestacijama, za koje je karakterističan protrahovan i ekstenzivni
tok, atipična klinička slika i slabiji odgovor na standardno primenjenu terapiju.
SIFILIS (LUES)
Sifilis ili lues je zarazna bolest koja se najčešće prenosi seksualnim kontaktom, ali su mogući i
drugi putevi prenošenja. U početku bolest pretežno zahvata kožu i sluzokože, a kasnije, u manjem
broju slučajeva, srce, krvne sudove i centralni nervni sistem.
Sifilis je isključivo oboljenje ljudi, javlja se kod oba pola, mada se kod žena ređe otkriva primarni
stadijum, zbog razlike u anatomskoj gradji genitalnih organa i asimtomatskog toka bolesti. Prenosi
se direktnim kontaktom sa lezijom obolele osobe, transfuzijom krvi, preko placente sa majke na
plod. Značajno je da se zdravstveni radnici mogu zaraziti zadesno preko krvi, pljuvačke,
vaginalnog sekreta pacijenta. Drugi putevi prenošenja su retki, jer uzročnik sifilisa brzo ugine van
ljudskog organizma. Uzročnik sifilisa je spiroheta Treponema pallidum, koja je veoma osetljiva
na povišenu temperaturu (1 sat a 41 stepen), nešto manje na niske temperature. Osetljiva je na
penicillin i do sada nisu opisane sojevi otporni na ovaj antibiotik. Značajno je da je za infekciju
dovoljno svega desetak Treponema. Rizik da se prenese oboljenje polnim kontaktom na zdravu
osobu, kreće se od 30-50%. Krv bolesnika je zarazna na prelazu iz primarnog u sekundarni, i u
sekundarnom. Na infiktivnost utiče broj kontakata sa obolelom osobom, tip seksualne aktivnosti,
morfologija i distribucija lezija.
Nakon prodora treponema, u organizmu se aktivira humoralni i celularni imuni odgovor. Kao
rezulat humoralnog imunog odgovora, stvaraju se dve vrste antitela- nespecifična kardiolipinska i
specifična antitreponemska antitela, koja imaju značaj u serološkoj dijagnostici sifilisa.
Sifilisna bolest je podeljena na tri grupe: stečeni ili venerični, endemski i kongenitalni sifilis.
Stečeni, venerični ili sifilis koji je nastao polnim kontaktom se deli na tri stadijuma:
