Bolesti riba
БОЛЕСТИ РИБА
-
УСМЕНИ ИСПИТ
-
Београд, 2009/2010
Ку
ца
ла
Ла
м
А
на
; п
ре
ба
ци
ла
на
ћ
ир
ил
иц
у
и
ф
из
ичк
и
ср
ед
ил
а
Г
ру
бо
ро
вић
Са
њ
а
1
Бактеријске
болести
Еритродерматитис
шарана
Еритродерматитис
шарана
је
бактеријска
,
субакутна
или
хронична
болест
са
променама
на
кожи
.
Могућа
је
и
генерализована
форма
.
Тешка
је
клиничка
слика
.
Ушла
је
у
Закон
о
заштити
животиња
од
заразних
болести
које
угрожавају
целу
земљу
.
Узрочник
: Aeromonas salmonicida.
Болест
је
откривена
у
свим
европским
земљама
,
у
рибњацима
,
у
отвореним
водама
.
Обољевају
шарани
,
караши
.
Извор
заразе
:
болесне
рибе
и
воде
рибњака
.
Преноси
се
преко
оштећене
коже
,
узрочник
је
дермотропан
.
После
продора
кроз
кожу
узрочник
се
задржава
испод
епитела
,
доводи
до
примарних
промена
на
крвним
судовима
па
дође
до
хиперемије
,
едема
,
крварења
,
инфламације
.
Инфламација
коже
се
шири
и
у
дубину
све
до
кости
захвајлујући
дејству
секундараца
.
Када
узрочник
продире
у
органе
-
бубрези
дође
до
септикемије
и
то
је
општа
хидропсија
организма
.
Почетне
промене
су
у
виду
малих
локалних
запаљења
.
Предилекциона
места
су
пераја
и
реп
.
Ове
промене
на
кожи
подлежу
некрози
у
виду
сивкасто
-
жућкастих
места
која
су
окружена
црвеном
зоном
.
Некротични
процес
се
шири
па
настају
ерозије
и
улцера
.
При
оздрављењу
по
периферији
чирева
црвенило
нестаје
и
замењује
се
беличастом
зоном
-
почетак
репарације
.
Пречник
гризлице
је
све
мањи
и
потпуно
нестане
када
се
дефект
попуни
везивним
ткивом
-
цикатризација
.
Оболели
шарани
се
нормално
понашају
и
узимају
храну
,
али
успорено
расту
,
мршаве
и
анемични
су
.
У
генерализованом
облику
су
:
крљушт
је
накострешена
(
лепидортоза
)
услед
накупљања
течности
.
Ову
форму
болести
не
преболе
.
Дијагноза
:
на
основу
клиничке
слике
и
патоморфолошког
налаза
.
У
сумљивим
случајевима
врши
се
биолошки
оглед
.
Диференцијално
дијагностички
:
пролећна
виремија
шарана
-
вирусолошки
преглед
.
Терапија
: 1.
Интраперитонеално
давање
антибиотика
;
2.
Купање
оболелих
риба
;
3.
Пелетирана
храна
(
протеини
,
витамини
,
минерали
).
Фурункулоза
пастрмки
Фурункулоза
пастрмки
-
бактеријско
контагиозна
зараза
.
Ушла
је
у
закон
о
заштити
животиња
од
заразних
болести
.
Узрок
: Aeromonas salmonicida.
Јавља
се
у
рибњацима
и
у
отвореним
водам
.
Најосетљивије
су
поточна
пастрмка
,
поточна
златовчица
,
липен
,
лосос
.
Најотпорнија
је
Калифорнијска
пастрмка
.
Не
постоје
апсолутно
отпорне
врсте
болести
.
Болест
преносе
:
болесне
рибе
и
клицоноше
,
њихови
секрети
,
екскрети
и
полни
продукти
.
Инфекција
настаје
механички
кроз
оштећену
кожу
,
пер
орално
и
преко
шкрга
.
Перакутни
и
акутни
ток
-
оштећење
капилара
и
крвављење
.
Перакутни
ток
се
јавља
у
осетљивој
популацији
или
неповољним
условима
и
протиче
без
знака
.
Акутни
ток
крварења
у
перајима
и
шкргама
.
Субакутни
ток
-
хеморагично
-
некротична
инфламација
-
код
отпорнијих
и
старијих
риба
се
виде
уздигнута
црвенкаста
избочења
на
кожи
.
Крљушт
је

Ку
ца
ла
Ла
м
А
на
; п
ре
ба
ци
ла
на
ћ
ир
ил
иц
у
и
ф
из
ичк
и
ср
ед
ил
а
Г
ру
бо
ро
вић
Са
њ
а
3
Хистолошки
:
тешке
дистрофичне
промене
миокарда
.
Дијагноза
:
бактериолошки
налаз
.
Слично
је
као
:
фурункулоза
и
вирусна
хеморагична
септикемија
.
Терапија
:
антибиотици
.
Профилакса
:
скупити
угинуле
рибе
.
Колумнарис
болест
Колумнарис
болест
-
узрочник
: Flexibacter columnaris.
Обољевају
:
шарани
,
биљоједи
,
пастрмке
и
акваријумске
рибе
.
Пријемчиве
су
врсте
са
слабо
развијеном
крљушти
.
Млађ
је
осетљивија
од
одраслих
риба
.
Извор
заразе
су
болесне
рибе
,
вода
и
дно
.
Узрочник
напада
кожу
и
шкрге
.
Ток
болести
(
перакутни
,
акутни
и
субакутни
)
одређују
:
патогеност
сојева
и
температуру
воде
.
Јако
вирулентни
сојеви
и
виша
температура
-
перакутни
ток
-
велики
број
узрочника
у
органима
.
Мање
вирулентни
сојеви
-
хиперемија
и
стаза
у
крвним
судовима
шкрга
.
Акутни
и
субакутни
ток
-
на
глави
,
перајима
и
шкргама
су
округле
мале
ерозије
које
се
шире
у
већа
некротична
подручја
па
се
болест
зове
седласта
болест
.
Подручја
су
светло
-
наранџасте
боје
пореклом
од
Flexibacterium columnaris.
Дијагноза
:
микробиолошки
преглед
.
Профилакса
:
избегавати
стресне
моменте
-
пребацивањем
и
транспорт
риба
,
водити
рачуна
о
pH
воде
,
присуству
NH3
и
других
штетних
матерја
,
одржавати
кондицију
риба
.
Бактеријска
болест
шкрга
Бактеријска
болест
шкрга
:
је
најчешћа
код
пастрмске
млађи
(TM
мања
од
4,5g, 2 - 8cm).
Болест
је
мултифакторијалне
етиологије
и
условљена
је
животним
условима
услед
којих
се
на
површини
шкрга
ствара
слуз
која
је
хранљива
подлога
за
даље
деловање
Cytophaga / Flexibacter.
Предиспонирајући
фактори
су
:
лоши
хигијенски
услови
,
густ
насад
,
недовољан
проток
воде
,
накупљање
нечистоће
у
базену
.
Клиничка
слика
:
не
узимају
храну
,
отежано
дисање
(
смањена
респираторна
површина
)
уз
одигнуте
шкржне
поклопце
.
Шкрге
су
тамно
црвене
,
отечене
-
дође
до
хиперплазије
епитела
шкрга
и
спајања
шкржних
листова
.
Морталитет
је
20 -
80%.
Дијагноза
:
клиничка
слика
,
микроскопски
преглед
.
Диференцијална
дијагноза
:
хексамитијаза
,
ихтиободоза
.
Болесне
рибе
не
треба
хранити
да
би
се
смањила
потрошња
O2
и
загађивање
воде
.
Избегавати
исхрану
прашинастом
храном
.
Туберкулоза
Туберкулоза
-
је
хронично
контагиозно
обољење
готово
свих
врста
риба
.
Узрочници
су
Mycobacterie: M.piscium -
патоген
за
слатководне
рибе
; M.anabanti;
M.platypecilus; M.salmoniphilium -
патоген
за
салмониде
; M.marinum -
патоген
за
морске
рибе
и
људе
; M.fortuitum -
патоген
за
рибе
,
говеда
и
људе
.
Појава
болести
:
код
преко
120
врста
риба
(
морске
,
слатководне
и
акваријумске
).
Најчешћа
је
код
акваријумских
риба
.
Јавља
се
у
свим
земљама
света
.
Извор
заразе
:
оболеле
и
угинуле
рибе
и
објекти
где
се
гаје
.
У
акваријуму
резервоар
узручника
су
пужеви
.
Инфекција
настаје
перорално
и
преко
коже
.
Код
вивипарних
риба
трансоваријално
.
На
већу
удаљеност
болест
се
шири
превозом
,
трговином
и
разменом
болесних
јединки
.
У
организму
риба
настаје
бактериемија
са
променама
(
чворићи
сиво
бели
Ку
ца
ла
Ла
м
А
на
; п
ре
ба
ци
ла
на
ћ
ир
ил
иц
у
и
ф
из
ичк
и
ср
ед
ил
а
Г
ру
бо
ро
вић
Са
њ
а
4
-
некротизују
)
на
:
слезини
,
јетри
,
бубрезима
.
Код
неких
риба
може
бити
и
акутни
ток
.
Клиничка
слика
:
слабо
једу
,
мршаве
,
губе
боју
,
на
кожи
су
улцерације
и
оштећења
пераја
,
једнострани
егзофталмус
,
повећан
абдомен
,
деформација
уста
и
кичме
.
Дијагноза
:
размази
се
боје
по
Цил
-
Нилсену
јер
су
МО
ацидорезистентни
на
подлози
по
Левенштајну
.
Диференцијална
дијагноза
:
нокардиоза
и
ихтиоспоридиоза
.
Терапија
и
сузбијање
:
карантин
,
прочишћавање
и
стерилизација
воде
УВ
зрацима
.
Терапија
:
антибиотици
у
храни
,
купање
риба
у
антибиотицима
,
уклањање
угинулих
риба
.
Нокардиоза
Нокардиоза
-
хронична
болест
изазвана
нокардијама
.
Слична
је
ТБЦ
.
Неопходан
је
батериолошки
преглед
.
Обољевају
слатководне
и
морске
рибе
-
калифорнијска
пастрмка
,
поточна
златовичица
и
неке
акваријумске
рибе
.
Узрочници
: Nocardia asteroides
и
N.kampachi.
Инкубација
траје
неколико
месеци
.
N.asteroides:
мршавост
,
повећан
абдомен
.
На
површини
органа
су
чворићи
.
У
мускулатури
су
крвављења
,
некроза
и
инфламација
. N.kampachi -
код
млађих
јединки
крајем
лета
и
почетком
јесени
.
Мршаве
су
и
тамно
пигментисане
.
На
кожи
су
везикуле
и
улцерације
.
Код
старијих
су
крварења
на
ивицама
усана
и
ждрела
.
Aeromonas hydrophila инфекција
Aeromonas hydrophila
инфекција
- A.hydrophila
и
A.sobrija
су
убиквитарне
бактерије
.
Налазе
се
у
води
и
цревној
флори
и
органима
слатководних
риба
.
Патогено
деловање
стимулишу
стресни
фактори
,
вирусне
и
бактеријске
болести
.
Ова
болест
је
зооноза
-
преноси
се
са
риба
на
људе
.
Клиничка
слика
:
тамна
пигментација
коже
,
крварења
на
кожи
(
лезије
иду
до
мишића
),
перајима
и
асцит
.
У
органима
су
крварења
и
некротичне
промене
слезине
и
бубрега
.
Фокалне
некрозе
су
у
срчаном
мишићу
,
јетри
,
гонадама
и
панкреаса
.
Терапија
:
антибиотици
.
Превентива
:
спречити
деловање
стресних
фактора
.
Pseudomnonas fluorescens
инфекција
Pseudomnonas fluorescens
инфекција
-
узрочник
је
P.fluorescens -
налази
се
у
површинским
водама
,
земљи
и
у
лешевима
риба
.
Стрес
-
висока
Т
,
премештање
риба
доводе
до
инфекција
.
Најчешће
је
у
рибњацима
.
Оболевају
топловодне
рибе
(
сиви
толстолобик
)
и
салмонидне
рибе
(
патрмке
).
Код
нас
је
дијагноза
хеморагична
септикемична
форма
.
Знаци
:
нагла
висока
смртност
и
хеморагие
на
кожи
и
унутрашњим
органима
.
У
хроничном
току
је
перитонит
фиброзног
карактера
.
Pseudomonas fluorescenns
даје
макроскопску
слику
сличну
као
код
Aeromnonas
hydrophila,
па
се
дијагноза
поставља
бактериолошким
прегледом
.
Терапија
:
антибиотици
.

Ку
ца
ла
Ла
м
А
на
; п
ре
ба
ци
ла
на
ћ
ир
ил
иц
у
и
ф
из
ичк
и
ср
ед
ил
а
Г
ру
бо
ро
вић
Са
њ
а
6
репног
стабла
.
Касније
дође
до
септикемије
али
нема
на
унутрашњим
органима
.
Леталитет
-
до
50%.
Терапија
:
антибиотици
.
Вирусне
болести
Пролећна
виремија
шарана
Пролећна
виремија
шарана
-
активна
контагиозна
болест
шаранских
риба
изазвана
: Rabdovirus carpio
из
фамилије
Rabdoviride.
Јавља
се
у
пролеће
при
Т
воде
10 - 20
о
C,
а
кад
је
Т
воде
20 - 23
о
C -
болест
престане
.
Масовно
обољење
је
у
рибњацина
.
Вештачки
се
инфицирају
само
шарани
држањем
у
инфицираној
води
и
апликацијиом
узрочника
интраперитонеално
,
интрацеребрално
и
у
рибљи
мехур
.
Смртност
је
70%
инфекција
је
путем
шкрга
,
оне
путем
ГИТ
-
а
јер
сокови
инактивишу
вирус
.
Са
места
продора
током
виремије
је
вирус
напада
РХ
систем
бубрега
,
црева
.
Инкубација
је
4 - 6
дана
.
Јавља
се
асцит
па
је
повећан
абдомен
,
па
се
ова
болест
звала
заразна
водена
болест
.
Због
едема
дође
до
егзофталмије
-
исколачене
очи
.
Рибе
су
мршаве
.
Сви
органи
и
зид
ваздушног
мехура
су
едематозни
.
На
кожи
,
очима
,
шкргама
и
рибљем
мехуру
су
крварења
.
Завоји
црева
су
слепљени
.
Дијагноза
:
вирусолошки
преглед
бубрега
и
јетре
.
Ови
органи
се
инокулишу
на
20
о
C
ако
је
+
јави
се
цитопатогени
ефекат
за
1 - 10
дана
.
Терапија
:
нема
.
Сузбијање
:
дезинфекција
рибњака
негашеним
кречом
2000kg/ha,
вакцинација
ослабљеним
вирусом
.
Богиње
шарана
Богиње
шарана
-
су
хронична
заразна
болест
,
бенигна
болест
изазвана
Херпесвирусом
.
Дође
до
пролиферације
ћелија
епидермиса
коже
и
пераја
у
виду
брадавичастих
запаљења
тумороидног
пролиферата
.
Јавља
се
код
шарана
старијих
од
2
године
,
а
код
шарана
до
1
године
старости
је
благ
облик
.
Среће
се
у
рибњацима
и
отвореним
водама
,
и
при
неповољним
условима
.:
киселост
воде
,
пренасељеност
рибњака
,
нехигијенски
услови
,
лоша
исхрана
.
Оболели
шарани
су
резервоар
вируса
.
Болест
преносе
и
ектопаразити
.
Инкубација
је
1 - 2
године
.
Брадавице
прво
настају
на
перајима
па
се
одатле
шире
на
кожу
.
У
почетку
су
брадавице
беле
боје
и
глатке
,
а
касније
су
неравне
.
Јавља
се
и
остеомалација
-
искривљеност
кичме
па
се
споје
глава
и
реп
.
Преболеле
јединке
имају
лордозу
,
кифозу
и
сколиозу
.
Није
висок
морталитет
,
али
рибе
изазивају
гађење
па
нису
за
конзум
.
Дијагноза
:
на
основу
клиничке
слике
-
довољна
је
.
Профилакса
:
хигијена
у
рибњаку
-
довољно
свеже
воде
,
одржавати
pH
воде
и
сузбити
ектопаразите
.
Некроза
шкрга
шарана
Некроза
шкрга
шарана
-
заразне
болести
вирусне
етиологије
.
Главни
знак
је
:
одумирање
шкржних
листића
.
У
току
лета
болест
је
акутна
са
гљивицама
50%,
а
у
јесен
-
зима
је
хронична
-
губици
80%.
Болесне
рибе
су
узнемирене
,
слабо
једу
и
скупљају
се
према
извору
свеже
воде
.
Патохистологија
шкрга
:
ћелије
са
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti