болесне рибе и клицоноше, излучевине таквих риба (измет, мокраћа, слуз, полни
продукти), лешеви угинулих риба и њихови органи, а затим живи преносиоци
узрочника. И

секундарни-

вода, дно, алат, опрема, транспортна средства и све што

долази у додир са оболелом рибом. Као узрочник инфекције наводи се и загађена храна
уколико предходно није довољно пастеризована, стерилисана или замрзавана(долази
до развоја гљивица и бактерија).

препоручују и додавање метиленског плавила у храну сваког другог до четвртог дана
током 8 недеља. У воду сипати негашени креч 50 до 100 кг/ха воде, свакодневно или
сваки други дан.

хтиоспоридиоза (Ichtyosporidiosis)

Је хронична зараза узрокована гљивицама

Ichtyosporidium hoferi (

слика.2),

карактерише се генерализованом инфекцијом и настајањем чворића и циста у
организму. Болест се јавља у отвореним водама, морима и океанима, затим пастрмским
рибњацима и акваријумима. Болест је установљена код скоро свих слатководних и
морских риба. У природним условима болест се шири преко оболелих риба. У рибњаке
се зараза уноси морском рибом која служи за исхрану пастрмки, а даље се шири
секретом из рана и изметом оболелих риба преко воде и дна.

Слика.2

Ihtiosporidioza.

У желуцу се из спора ослобађају здружена тела ових гљива које продиру кроз
слузницу црева у лимфне и крвне судове а затим у органе(срце, јетру, бубреге, мишиће
и мозак). Када се температура лети повећа свака циста проклија стварајући више
изданака на чијим се крајевима стварају нове цисте. Како не постоји успешна терапија
оболелих, када се болест појави у рибњаку тешко се сузбија, зато треба обратити
пажњу на исхрану риба. Поготово ако је у питању храна добијена од морских риба или
њихових остатака, та храна се мора добро прокувати или држати на -45 степени .