Bolesti strnih žita

BOLESTI STRNIH ŽITA 

Pepelnica strnih žita (

Blumeria graminis

 sin. 

Erysiphe graminis

) 

-

 među najraširenijim uzročnicima bolesti kultiviranog bilja i jedna od   

  najznačajnijih lisnih bolesti strnih žita (pšenica, ječam, raž, zob, tritikale) 

-

 značenje bolesti za strna žita u nekim uzgojnim područjima je smanjeno zbog   

  reducirane gnojidbe dušikom (pojačana gnojidba N favorizira pojavu bolesti)  

-

 pepelnice općenito dolaze i na velikom broju korova 

-

 vrsta 

B. graminis

 dolazi na vrstama više od 100 rodova iz porodice 

Poaceae 

  (kultivirane i korovne vrste) 

-

 konidije kliju bez prisustva kapi vode i bez visoke vlage zraka 

-

 obligatni ektoparaziti 

-

 prevlake na zaraženim biljnim dijelovima u početku svijetlo sive, a krajem  

  vegetacije dobiju smeđu nijansu 

-

 ispod prevlake dolazi do nekroze staničja i blage deformacije tkiva 

-

  pojačana transpiracija i disanje, a smanjen učinak fotosinteze 

-

 prezimljavanje u vidu kleistotecija (askusi s askosporama) ili kao micelij u  

  pupovima 

-

 zarazu u proljeće obavljaju askospore ili konidije (oidije) 

-

 krajem vegetacije u miceliju nastaju kleistoteciji 

Blumeria graminis

 - jednostavni apendicesi, više askusa u kleistoteciju 

Blumeria graminis f. sp. tritici 

Blumeria graminis f. sp. tritici 

reakcija otpornih biljaka na napad pepelnice 

Micelij nastao klijanjem askospora širi se iz vana zahvaćajući prizemni dio 
stabljike i korijen. Od ovog epifitnog micelija odvajaju se infektivne hife koje ulaze 
u stabljiku i u njoj se šire - to je endofitni micelij. Epifitni micelij je tamno obojen i 
kožastog izgleda, a endofitni je tanak, nježan i bezbojan. 

razvoj parazita 



 nekroza stanica 



 dezorganizacije korjenovog sustava 



 biljke se 

lako čupaju iz tla, zaraženi dio je tamne boje (primarni simptomi) slabljenje biljke, 
prisilna ili prijevremena zrioba, polijeganje (sekundarni simptomi) 

nepotpun razvoj – ne stvara konidije i ne širi se tijekom vegetacije (micelij je sterilan, 
tek u jesen u njemu nastaju periteciji) 

izdužene sklerocije (prezimljenje parazita) 



 proljeće (vlažnije i hladnije vrijeme) 



klijanje sklerocija 



 strome (duga drška, na vrhu glavica) s peritecijima 



askusi s askosporama 



 dozrijevanje askospora u cvatnji raži 



 vjetar 



zaraza tučka (primarna zaraza) 



 klijanje u micelij 



 prorastanje i atrofija 

plodnice 



 sklerocije 

-

 da bi sklerocije klijale potrebno je nekoliko tjedana temperature od 0 do 10

C (zima) 

-

 veće sklerocije imaju veći potencijal za klijanje od malih 

Kod strnih žita otpornost na Claviceps se 

razvija nakon oplodnje. Rezistentost se  

razvija od nekoliko sati nakon oplodnje do 

nekoliko dana (7-10). 

Ječam je na zarazu najosjetljiviji tijekom 
četiri dana od klasanja. 

Simptomi 

-

 zaraženi klasovi ne cvatu i duže zadržavaju zelenu boju 

-

 klasovi imaju nakostriješen izgled (zrna su više okruglog oblika) 

-

 tamna boja zrna 

-

 neugodan miris po pokvarenoj ribi (hlamidospore sadrže trimetilamin) 

Mjere suzbijanja 

-

 sjetva deklariranog, zdravog i tretiranog sjemena 

-

 plodored (3 godine) 

-

 suzbijanje korovnih vrsta domaćina ovoj gljivi (Poa, Dactylis, Hordeum, 

  Agropyron, Bromus) 

-

 sjetva otpornih sorata (relativna vrijednost) 

TILLETIA CONTROVERSA

 (sin. 

T. NANIFICA

) – patuljasta snijet pšenice 

-

 glavni domaćin – pšenica (nije ponato da napada jaru pšenicu) 

-

 napada i ječam, raž te korovne vrste iz rodova Aegilops, Agropyron, Alopecurus, 

  Bromus, Dactylis, Poa, Festuca, Lolium 

-

 unutrašnjost zrna pretvorena je u crnu zbijenu masu koja se lomi u komadiće 

-

 bolesne biljke su patuljaste – dostižu 50% normalne visine, jače busaju, klas je kraći  

  i sitna okrugla zrna 

-

 hlamidospore kliju samo na svjetlu  - ako se nalaze na površini tla 

-

 pšenica je zaražena od nicanja (kada su dobro razvijeni klijanci) do busanja,  

  optimalne temperature za infekciju su 0 do 8

C (maksimum 10-12 °C) kao i  

  snježni pokrivač; češće se javlja na nadmorskim visinama 300-1000 m 
- micelij prorasta meristem i miruje sve do formiranja klasova 

-

 hlamidospore mogu održati vitalnost 3 - 10 godina, za klijanje im nije potrebna veća  

  vlažnost tla, ove spore su glavni izvor zaraze 
- ne prenosi se sjemenom 

-

 suzbijanje: plodored najmanje 3 godine, sjeva tolerantnih kultivara, tretiranje  

  sjemena 

Puccinia graminis 

-

 uzročnik crne žitne hrđe 

-

 na svim strnim žitima i velikom broju trava 

-

 razvija se pretežito na vlati i rukavcu lista, ali može doći i na pljevicama i klasu 

tijekom vegetacije  na parazitiranim organima uočavaju se izduženi (nekoliko 

mm do 1cm) hrđasti 

uredosorusi

pokriveni epidermom 



 pucanje epiderme  



oslobađanje jednostaničnih 

uredospora 



 širenje bolesti u vegetaciji 



krajem vegetacije transformacija uredosorusa u 

teleutosoruse



teleutospore 



prezimljavanje na zaraženim biljnim ostacima 



 u proljeće teleutospore 

kliju 



4-staničan bazid s 2 bazidiospore + i 2 bazidiospore

 - 



 zaraza  

Berberisa



 na licu lista Berberisa klijanje spore + u micelij +, a spore – u  

micelij - 



 prodor u tkivo i stvaranje 

spermagonija

 na licu lista 



spermacijske spore



 spolovi su razdvojeni (jedni spermagoniji +, a drugi -)  



 iz spermagonija izlaze ogranci micelija = receptivne hife 



 spajanje dviju 

fiziološki različitih spermacijskih spora ili micelija nastalih klijanjem  

spermacijskih spora 



 diploidni dikarionski micelij 



 prodire na naličje lista 



ecidije s ecidiosporama



 zaraza pšenice 



 klijanje i prodor u tkivo 





 stvaranje uredosorusa s uredosporama 

Uredosorusi i uredospore 

Teleutosorusi i teleutospore 

Spermagoniji sa spermacijskim 

sporama na Berberisu 



Klijanje teleutospore u 

bazid s bazidiosporama 

Ecidije s 

ecidiosporama 







Berberis  

vulgaris 





Pšenica 



Ecidiospore u nizovima 

Uredosorus u uredosporama 

Četverostanični bazid 

PUCCINIA RECONDITA

 (sin. 

P. TRITICINA

) – uzročnik smeđe hrđe pšenice 

-

 gotovo isključivo na lišću, glavni domaćin je pšenica, zaražava i ječam, raž, zob,  

  korove iz porodice Poaceae  

-

 uredosorusi imaju oblik leće, hrđaste su boje, bez reda su rasuti s lica i s naličja lista 

-

 teleutosorusi  su sjajno crne boje trajno prekriveni epidermom, teleutospore  

  zaražavaju prijelaznog domaćina 

-

 heterokseni parazit, spermagonije (lice lista) i ecidije (naličje lista) stvara na vrstama 

  roda 

Thalictrum

-

 uredospore su vrlo vitalne, klijavost očuvaju do 220 dana, a mogu i prezimiti 

-

 parazit stvara uredospore čak i zimi ako temperatura nije niža od +2 do +3°C 

-

 unutar usjeva uredospore se šire vjetrom 

-

 temperaturni raspon unutar kojega može doći do infekcije je 2 do 32°C, a kada se 

  infekcija ostvari dužina inkubacije ovisi o temperaturama 

-

 smeđa hrđa općenito podnosi niže temperature od crne hrđe, a znatno više    

  temperature od žute hrđe 

-

 zbog toga je to najčešća hrđa pšenice u području umjereno kontinentalne klime 

Suzbijanje: otpornost sorata nije jednaka, agrotehničke mjere imaju relativno  
ograničenu vrijednost 

Puccinia striiformis

 – uzročnik žute hrđe 

-

 napada pšenicu, ječam i raž, nikada ne dolazi na kukuruzu, riži i zobi 

-

 također parazitira i neke divlje vrste iz rodova Agropyron, Aegilops, Dactylis, Bromus,  

  Hordeum; ne napada vrste izvan porodice Poaceae 

-

 razvija se uglavnom na lišću, ali se javlja i na pljevama klasova (glumae) 

-

 prvi je puta opisana 1777. godine 

-

 vrsta se dijeli u dva varijeteta: 

P. striiformis

 var. 

striformis

 i 

P. striiformis

 var.   

glomerata 

(ovaj varijetet parazitira samo na 

Dactylis glomerata

)

Uredosorusi –  
    sitni, limun žute boje, poredani u paralelne nizove između lisne nervature 
Teleutosorusi –  
    tamne, čak crne boje i trajno su pokriveni epidermom 
 

-

 ecidijski stadij nije poznat, uloga teleutospora nije poznata 

-

 glavni stadij u razvoju žute hrđe je uredostadij 

-

  hladnije i vlažno vrijeme povoljno utječe na pojavu hrđe - optimum za klijanje 

   uredospora je 10° - 15°C i vlaga 100%; pri tim temperaturama životni ciklus je vrlo 
   kratak (7 dana) i može se ponoviti nekoliko puta u vegetaciji 
-  uredospore izdržavaju mraz do -15°C i mogu   
  očuvati  
  vitalnost do 3 mjeseca 

-

 u ozimim žitima može prezmiti micelij  

-

 žuta hrđa može stvarati uredosoruse i na zrnu 

 
Suzbijanje: otporne sorte i agrotehničke mjere kao kod 

P. graminis

. 

Septoria tritici 

(teleomorfni stadij 

Mycosphaerella graminicola

)

- uglavnom napada plojku i rukavac lista pšenice iako se ponekada može javiti i na 
  stabljici, klasu i perikarpu zrna  

-

 može se uočiti već u jesen (ozima pšenica) ili proljeće (jara pšenica)  kod biljaka 

  u stadiju 2 do 3 lista - male ovalne ili okrugle pjege razbacane po plojci lista

– 

listovi 

  mogu djelomično ili potpuno odumrijeti, ako bolest zahvati vrat korijena ugiba cijela 
  biljka; biljke koje "prežive" imaju slabiju energiju rasta, slabije nabusavaju, a  
  korjenov sistem je slabije razvijen 

-

 jače se razvija u proljeće za hladna i kišna vremena ili nakon blage zime ili zime s  

  dugotrajnim snježnim pokrivačem pod kojim je gljiva prezimila kao micelij na mladim 
  biljčicama ili u obliku piknida na ostacima biljaka  

-

 za razvoj bolesti potrebna je visoka vlažnost zraka i kiša kroz duže vrijeme 

-

piknospore kliju na temperaturama od 2 do 37ºC (optimum 20-25ºC); niske  

  temperature pri kojima kliju objašnjavaju širenje zaraze tijekom kasnih jesenskih i  
  ranih proljetnih dana 

-

 tijekom ljeta gljiva se održava na ostacima biljaka kao saprofit ili na samoniklim  

  biljkama pšenice i korovima 

Pyrenophora tritici-repentis – uzročnik žuto-smeđe pjegavosti lista pšenice 

-

 parazitira na pšenici, ječmu, raži i brojnim vrstama iz porodice Poaceae 

- 

prvi simptomi: sitne ovalne žute pjegice s crnom točkicom u sredini; mogu narasti do  

  1cm, spajati se posebice na vrhu lista te izazvati sušenje 

-

 u klasanju, cvjetanju i mliječnoj zriobi pjege dobivaju karakterističan izgled: smeđe  

  su boje uvijek okružene žutim rubom (kloroza) i najčešće oblika leće 

-

 bolest se može proširiti na sve listove te izazvati potpuno sušenje lišća već krajem 

  mliječne zriobe 

-

 za vlažnog vremena na pjegama se razvija tamna prevlaka (konidiofori i konidije) 

-

 gljiva može zaraziti i klasove: neteipčni simptomi u vidu crnih točkica 

-

 s pljevica parazit prelazi na sjeme koje kod jačih zaraza može poprimiti ružičastu boju

RHYNCHOSPORIUM SECALIS

 – pjegavost lišća ječma 

-

 prvi put opisan u Norveškoj 1880. godine 

-

 glavni domaćin je ječam, ali zaražava i zob, raž, pšenicu kao i neke korove iz porodice 

  Poaceae 

-

 na plojci, rukavcima lišća, pljevama i osju 1-2 cm duge ovalne pjege 

-

 u početku su vodenaste, zatim plavosive boje, kasnije postaju svjetlo smeđe 

-

 rub pjega postaje nepravilan (nazubljen) tamno smeđe do ljubičaste boje 

-

 pjege se mogu spajati, pa se jako zaraženo lišće suši 

- micelij se razvija subkutikularno, kasnije u mezofilu 

-

 konidije su dvostanične sa kukasto zakrivljenom gornjom stanicom 

-

 optimalna temperatura za sporulaciju, klijanje konidija i infekciju je 15-20°C; 

  potrebna je visoka RVZ (više od 95%) 

-

 održava se na zaraženom lišću, ostatcima, alternativnim domaćinima, a može se   

   prenositi i sjemenom (nema veći značaj ) 
- može dobro sporulirati na ostatcima slame i 12 mjeseci 
 
Suzbijanje: sijati tolerantnije sorte, duboko zaoravanje ostataka nakon žetve, 
plodored, dezinfekcija sjemena  

Pyrenophora teres

 (anamorfni stadij 

Helminthosporium teres

) 

uzročnik mrežaste pjegavosti ječma

-

 svuda u svijetu gdje se sije ječam (najviše u vlažnom i prohladnom području Europe, 

  Kanade, Azije, istočne Afrike, ali i u suhoj Australiji; štete 9-37% prinosa. 

-

simptomi se najintenzivnije se razvijaju u vrijeme cvjetanja i nalijevanja zrna: 

  pjege tamne boje okružene žutom zonom u kojoj se vide tamne linije povezane u mrežu 

-

 točkasta pjegavost je manje karakterističan simptom 

-

 jače zahvaćeno lišće se suši; zaraženi mogu biti lisni rukavci, pljevice i zrno 

-

 fakultativni parazit, intercelularni micelij stvara konidiofore s konidijama  

-

 sporulacija je rijetka na zaraženim biljkama 

-

 na ostatcima biljaka nastaju pseudoteciji s askusima i askosporama 

-

 gljiva se održava kao micelij, pseudotecij (zaraženi ostaci) ili konidije na sjemenu  

  (primarne infekcije) 

-

 svaka pjega je jedna lokalna infekcija 

-

 optimalna temperatura za zaraze je 10-15°C, za sporulaciju oko 20°C i visoka RVZ 

  (10-30 sati) 
- konidije se šire vjetrom i vrše sekundarne infekcije 
Suzbijanje: plodored, uništavanje zaraženih ostataka, otporne sorte, dezinfekcija  
sjemena, tretiranje u vegetaciji fungicidima 

Ustilago maydis

 (mjehurasta snijet kukuruza) 

-

 zaraza od klijanja do kraja vegetacije, a zaraženi mogu biti svi dijelovi biljke koji nisu  

  završili svoj rast i razvoj – meristem 

-

 optimalna temp. za klijanje hlamidospora je 30ºC pa se najveći broj zaraza ostvaruje 

   ljeti 

- najveća osjetljivost – od metličanja do mliječne zriobe 

-

 kukuruz oštećen od vjetra, kiše, tuče, štetnika, zakidanja metlica i dr. podložniji je  

  zarazi 

-

 na zaraženim mjestima uslijed napada parazita dolazi do hipertrofije i hiperplazije  

  stanica i stvaranja tumora  

-

 u tumorima dolazi do fragmentacije micelija i stvaranja hlamidospora 

Suzbijanje : plodored najmanje 2-3 godine 
                      pravilna gnojidba (manjak N – jače zaraze) 
                      sjetva otpornih hibrida 
                      tretiranje sjemena kao dopunska mjera 

Rod 

FUSARIUM 

razred 

Hyphomycetes

red 

Hyphales 

-

 velik broj vrsta (saprofiti i fakultativni paraziti) 

-

 jedan od ekonomski najznačajnijih rodova gljiva  

-

i zvor inokuluma: zaraženo tlo, zaraženo sjeme ili alternativni domaćini  

-

 zaraza sjemena: površinska i dubinska  

-

 zaražavaju velik broj biljnih vrsta (kultiviranih i korovnih) iz različitih 

porodica  

- konidijski stadij - na zaraženim biljnim organima stvara prevlake bijele 

   ili ružičaste boje koju čine micelij i konidije  

-

 spolni stadij - askusi s askosporama - 

Nectria

, 

Calonectria 

i 

Gibberella

-

 višestaničan micelij na kojem nastaju konidiofori s konidijama (mikro i  

   makrokonidije)    

makrokonidije 

mikrokonidije 

-

 mikrokonidije - najčešće ovalnog oblika, ponekada kruškolike,  

   jednostanične, ali mogu imati 1, 2 ili rjeđe 3 septe, nastaju na jednostavnim,  

   nerazgranatim konidioforima, pojedinačno, u nizovima ili u tzv. lažnim 

   glavicama  

nizovi, “lančići” 

-

 makrokonidije - srpasto povijene, s izduženom vršnom stanicom i  

  bazalnom stanicom koja ima oblik stopice, uvijek višestanične i uglavnom 
  imaju 3 do 7 septi, najčešće nastaju na razgranatim konidioforima u  
  sporodohijama. 
 

-

 neke vrste stvaraju hlamidospore kao organe za konzervaciju  

-

 nastaju u miceliju ili u makrokonidijama 

- nastaju pojedinačno, u paru ili nizu 

trulež korijena kukuruza 

trulež stabljike kukuruza 

palež klasa 

trulež klipa 

Fusarium graminearum (Gibberella zeae) 
Fusarium verticillioides (G. fujikuroi)  
F. subglutinans (G. subglutinans)  
Fusarium avenaceum (G. avenacea) 
F. equiseti 
F. poae  
F. oxysporum 
F. solani (N. haematococca) 
F. sporotrichioides  

Fuzarijske bolesti pšenice 

1.

Palež klijanaca - posljedica je sjetve zaraženog sjemena ili zdravog  

       sjemena u zaraženo tlo 

      - propadanja klijanaca prije nicanja ili neposredno 

       nakon nicanja   

     - klijanaca slabija, biljčice otpornije, a klimatski uvjeti  

    povoljni za razvoj pšenice biljčice nastavljaju rast i razvoj  

3. Palež klasova 

-

 do zaraze zrna može doći od cvjetanja do kraja vegetacije 

-

 najveće štete - u cvatnji temperature iznad 25ºC uz RZV iznad 85%  

3. Trulež stabljike 

4. Trulež klipa