UVOD
Savremeno društvo složen je i dinamičan sastav. Čine ga brojne institucije, ustanove,
društvene grupe pojedinci čije međusobne odnose i funkcije reguliše mnoštvo zakona, normi i
pravila. Promene u svim segmentima društvene strukture ili organizacije odvijaju se, s jedne
strane, kao odraz nužnih okolnosti (društvene zakonitosti), ili su svesno planski izazvane
(društvene intervencije- programi).
Život u savremenom dobu donosi mnogo prednosti, ali ima i nedostataka. Ono što je s početka
XX veka bilo nezamisivo, danas je realnost - počev od otkriča električne struje, pa sve do
najsofisticiranijih tehničkih aparata i svega ostalog što to prati. Danas se mnogo brže živi.
Mladima je dostupnije sve što se na tržištu nudi, ali na tražištu se ne nude samo dobre stvari.
Rasprostranjenost bolesti zavisnosti u našoj zemlji poslednjih godina je u porastu. Primećena je
učestalija zloupotreba i zavisnost od droga i alkohola zajedno, kao i kombinacija različitih
psihoaktivnih supstanci – sedativa, alkohola, kanabisa, heroina, kokaina, amfetamina i drugih
sintetičkih droga (proizvedenih u ilegalnim laboratorijama). Prema izveštajima Svetske
zdravstvene organizacije zemlje u tranziciji su ovim problemom posebno ugrožene. U tim
zemljama, među kojima je i naša, ti problemi se javljaju usled nezadovoljstva građana i koji
drogu koriste kao izvestan beg od stvarnosti, no kasnije postaju zavisnici. Takođe u zemljama u
tranzici nema dovoljno novca kako bi se stručnjaci pozabavili ovim problemom, uvek je preči
privredni razvoj. Raznim predavanjima, promocijom kako u školama, tako i u zdravstvenim
ustanovama, na televiziji, radiju i mnogim drugim mestima preventivno bi se delovalo na
društvo. Time bi i roditelji bili naučeni da o tome pričaju sa svojom decem, pa bi se kod dece
stvarao odbrambeni mehanizam koji bi im govori šta je dobro za njih, a šta ne, a između ostalog
znali bi koliko štete nose bolesti zavisnosti. Takođe se ne donose odgovarajući zakoni koji bi
štitili građane i koji bi adekvatno kažnjavali prekršioce.
Kada se radi o drugim vidovima bolesti zavisnosti kao što su zavisnost od igranja video igrica i
zavisnost od fejsbuka, oni češće pogađaju razvijene zemlje jer veći deo zemalja u razvoju i
zemalja u tranziciji nema toliko rasprostranjenu upotrebu interneta, mada ipak ove bolesti (u
mnajoj meri) se javljaju i u siromašnijim zemljama.
NARKOMANIJA I ALKOHOLIZAM
Od 1965. godine u našoj zemlji stalno je prisutan trend rasta upotrebe psihoaktivnih
supstanci (alkohol,droga, cigarete), naročito poslednjih 10 godina, uz pojavu novih dizajniranih
droga na tržištu. Psihoaktivna supstanca je hemijska materija koja unošenjem u organizam menja
psihičku strukturu – utiče na raspoloženje, mišljenje i ponašanje. Ne stvaraju sve psihoaktivne
supstance zavisnost, ali sve mogu da oštete psihičko i fizičko zdravlje.
Novije podele
psihoaktivnih supstanci zasnivaju se na osnovu dejstva droga na centralni nervni sistem.
1
Tako imamo droge koje snižavaju nivo funkcionisanja delova mozga ili mozga u celini –
depresore centralnog nervnog sistema (CNS): alkohol, sedativi, opioidi (morfijum, opijum,
heroin,”čaj od maka”) i isparljive rastvarače (lepak, bronza, benzin). Droge koje privremeno
ubrzavaju psihičko funkcionisanje su stimulansi CNS-a – amfetamini, kofein, nikotin, kokain,
PCP. Halucinogeni menjaju strukturu mentalnog funkcionisanja – LSD, meskalin, kanabis,
psilocibin, MDMA (“Ekstazi”) itd. Bolesti zavisnosti podrazumevaju zavisnost od psihoaktivnih
supstanci, kao što su etil – alkoholizam, droge – narkomanija i cigarete – nikotinizam. Svetska
zdravstvena organizacija (SZO) je 1951. godine proglasila alkoholizam bolešću, a narkomaniju
1957, i istakla njihove zdravstvene, porodične, profesionalne i socijalne posledice.
Nema preciznih podataka o broju osoba koje povremeno upotrebljavaju, zloupotrebljavaju ili su
zavisne od ovih supstanci. Smatra se da taj broj nije manji od 10.000, a da je verovatno znatno
veći. Karakteristikama zloupotrebe i zavisnosti od psihoaktivnih supstanci kod nas se smatraju:
stalni trend rasta, zastupljenost u svim socijalnim slojevima i kulturnim sredinama, korišćenje od
strane mladih, starosti između 12 i 26 godina i upotreba više psihoaktivnih supstanci istovremeno
itd. Ako uzmemo u obzir sve društvene faktore u poslednjoj deceniji XX veka u našoj zemlji –
ekonomsku krizu, rat, dezintegraciju jugoslovenske države u više nacionalnih država, prisilne
migracije, invalidnost, osiromašenje stanovništva, politička previranja, porast kriminaliteta,
promenu sistema vrednosti, disfunkcionalnost jednog (ne malog) broja porodica, moglo bi se
predvideti da će jedan broj ljudi, a naročito adolescenata, konzumirati ove supstance usled straha,
nesigurnosti, osećanja besmisla življenja. Sindrom zavisnosti predstavlja skup fizioloških,
kognitivnih i bihejvioralnih promena – tolerancija na supstancu (potreba za uzimanjem sve veće
količine radi postizanja efekta), jaka želja (žudnja) za uzimanjem supstance, postojanje
apstinencijalnog sindroma, upotreba supstance radi ublažavanja apstinencijalnog sindroma,
zanemarivanje obaveza, interesovanja, radnih i drugih aktivnosti zbog upotrebe supstance,
nastavljanje uzimanja supstance i pored saznanja o štetnim psihološkim, socijalnim i
medicinskim posledicama. Ukoliko je osoba doživela tri od navedenih fenomena zavisnosti,
dijagnostikuje se zavisnost od psihoaktivnih supstanci (stara terminologija: alkoholizam ili
narkomanija).
Ispitivanjem mladih koji su postali zavisnici od alkohola ili droge, dobijeni su podaci da je oko
35% njih imalo napade panike ili neki oblik anksioznosti pre upotrebe ovakvih prozvoda.
Razlozi za prvo uzimanje droge i alkohola koje mladi navode često su emocionalni poremećaji
(iza radoznalosti se kriju strah, emocionalna inhibiranost,
nemir, iza dosade tuga, socijalni strah,
iza prkosa i bunta strah od odvajanja i emocionalna privrženost roditeljima).
Socijalni faktori se smatraju veoma značajnim, posebno u početnoj fazi uzimanja supstance.
Važni su modeli ponašanja koje predstavljaju roditelji, vršnjaci, značajne osobe iz okruženja,
zatim uticaj medija – reklamiranje alkoholnih pića i cigareta, naročito od strane “poznatih i
uspešnih ličnosti”, veliko tolerisanje užeg okruženja i celog društva.
Nacionalni program prevencije bi podrazumevao organizovanu, sistematičnu i kontinuiranu
prevenciju bolesti zavisnosti, u kojoj bi bile angažovane sve snage društva, od institucija i
organizacija do medija i grupa građana zainteresovanih za problem, kao i kontrole ulaska
2
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
