Факултет за пословне студије и права

еминарски рад:

Криминологија са социјалном патологијом

Тема:

Болести зависности

Професор:

Студент:

Др Дејан Лабовић

Грубор Милица

Смер: Безбедност, група1, Београд

Бр. Индекса I0067-18

Школска год, фебруар 2019/2020.

Садржај

1. Увод..................................................................................................................................................................3
2. Алкохолизам....................................................................................................................................................4

2.1. Алкохолизам и породица........................................................................................................................4
2.2. Деца у породици алкохоличара..............................................................................................................4
2.3. Алкохол и здравље...................................................................................................................................5
2.4. Алкохолизам и млади...............................................................................................................................5
2.5. Алкохолизам код жена.............................................................................................................................6

3. Наркоманија.....................................................................................................................................................7

3.1. Дрога за силовање....................................................................................................................................7
3.2. Марихуана.................................................................................................................................................8
3.3. Употреба марихуане проузрокује...........................................................................................................9
3.4. Инхаланти.................................................................................................................................................9
3.5. Метамфетамин..........................................................................................................................................9
3.6. Кокаин......................................................................................................................................................10
3.7. Хероин.....................................................................................................................................................10

4. Никотинске зависности.................................................................................................................................11

4.1. Дуван........................................................................................................................................................11
4.2. Утицај дувана на нервни систем...........................................................................................................12
4.3. Пушење у трудноћи................................................................................................................................13

5. Закључак.........................................................................................................................................................14
6. Литература......................................................................................................................................................15

Алкохолизам

Алкохолизам и породица

Место где се алкохолизам прво манифестује је породица. Већина алкохоличара који се лече су у

браку с двоје деце, мањи број је растављен и то најчешће због алкохолизма, мањи део је млађа
популација. На самом почетку алкохоличар наилази на разумевање у самој породици. Деца не знају за
његово болесно стање, а жена (муж) одобрава такво понашање. Настали ексцеси се скривају од околине.
Алкохоличар интензивније пије, долази до чешћих ексцеса и даље се све крије од околине, долази до
жешћих свађа и деца сазнају за пијанство свог оца. У конфликтним ситуацијама учествује читава
породица. Жена губи вољу да даље утиче на свог мужа. Деца се повлаче у себе и живе у сталној
напетости и страху.

Касније алкохоличар губи сваки ауторитет у породици, сукобљава се са друштвеним нормама,

породичним обавезама и сопственом зависношћу од алкохола. Жена силом прилика преузима сву
„власт“ у кући бринући се о свим породничним проблемима. Деца прилазе мајци, а алкохоличар се
осећа одбаченим од породице. У овом периоду јавља се права идеја о лечењу. Ово је критичан моменат
у породици. Често се решава тако што жена бежећи од проблема, дефинитивно напушта мужа и тако
долази до распада породичне заједнице. Више се ништа не може сакрити, а алкохоличар је
идентификован.

„

Породица алкохоличара је поремећена, дисфункционална, често разорена. Алкохоличар

занемарује своје елементарне улоге (породичне, родитељске, брачне, домаћинске). Породица се
постепено прилагођава алкохоличару, навикава се на пијење члана породице, иако схвата да је алкохол
узрок многих породичних проблема. Долази до прерасподеле породичних улога, прихватају се и
псеудорешења за нарастајуће породичне проблеме, који су „табу“ за околину.

“

Деца у породици алкохоличара

Апстиненцијски синдром новорођенчета се јавља код детета рођеног од мајке алкохоличара.

Јавља се после неколико сати или дана након порођаја. Апстиненцијске сметње су последица наглог
прекида уношења алкохола који је дете за време ношења добивало из мајчине крви. Деца у породицама
алкохоличара остају без љубави.

Најизразитији поремећај навика у предшколском узрасту су: ноћни страх, енуреза, грижење

ноктију, проблеми са исхраном, сисање прстију, муцање, ходање у сну, напади некотролисаног беса, а
веома су распрострањене и фобичне неуротичне реакције.

Стална изложеност деце противречним емоционалним и васпитним утицајима родитеља доводи

до хиперсензитивности. Многа деца алкохоличара се повлаче у себе, маштају, постају преосетљива и
због тога се касније у животу теже прилагођавају и сналазе. У школи су оптерећени догађајима у кући, а
код куће због породичних обавеза имају мало времена за играње. Немају блиског друга ни пријатеља. Из
страха да не буду на неки начин одбачена, ни не желе да се спријатеље са осталом децом. Дешава се да

Николић Д., Болести зависности, Народна књига Алфа, Београд, 2007. Године, 173 страна

деца алкохоличара беже из родитељског дома да би избегли мучну, напету атмосферу где су угрожена,
где немају топлине, материјалне и психичке сигурности. Таквој деци улица постаје уточиште, а од улице
и васпитне запуштености до деликвенције односно сукоба са законом није далека путања.

Шта ће од детета постати, деликвент или стабилна и позитивна личност, то не зависи само од

утицаја алкохоличара и породице. Много зависи и од тога које предиспозиције и коју фрустрациону
толеранцију је дете са рођењем донело са собом. Ако су позитивни утицаји породичне средине (мајка,
отац, старија браћа и сестре) као и савесног педагога дораслог овој деликатној ситуацији довољно јаки,
дете се може развити у стабилну и позитивну личност.

Алкохол и здравље

Алкохол је најстарији лек човечанства. Од 5. Века пре Христа до открића пеницилина се користи

као антисептичко средство. Антички Грци га спомињу као пиће које је безбедније од воде. О алкохолу
се увек знало да је мач са две оштрице, нудећи уживање и релаксацију код умереног коришћења, али и
социјалне и здравствене проблеме код неумереног коришћења. Парацелзус, немачки лекар и отац
модерне фармакологије, а такође и доктор који нам је дао реч „

алкохол

“, је рекао:

„Да ли је вино храна,

лек или отров, је ствар дозирања.“

Истраживања показују да умерена потрошња алкохола може имати благотворно дејство на

здравље код неких особа. Код средовечних и старијих одраслих особа свакодневно узимање од једне до
две чаше алкохолног пића је повезано са нижом смртношћу. Одређеније, упоређујући са онима који не
пију, одрасли који конзумирају једну до две чаше алкохолног пића дневно, имају нижи ризик од срчане
болести срца. Насупрот томе, конзумација алкохола код млађих одласлих или утиче јако мало или
никако у корист здравља. Коришћење алкохола међу младим пунолетним особама је повезан са већом
опашношћу од трауматичних повреда и смрти.

Стручњаци наглашавају да стил живота, као што су редовне вежбе, много воћа и поврћа и дијета

сиромашна засићеним мастима смањује ризик од хроничних болести. Није препоручљиво да ико почне с
пијењем или да учесталије пије због здравља. Сер Ричард Дол, професор медицине универзитета на
Оксфорду у пензији износи:

„Веровање да је алкохол лош за здравље је било тако укорењено, да је

помисао да мале количине могу бити добре за вас је било тешко разматрати. Искључиво у последњих
10 година су кардиолози и специјалисти у превентивној медицини почели да то узимају за озбиљно.“

Алкохолизам и млади

Алкохолизам младих је у порасту. Основни вид забаве младића и девојака су забаве уз

пристуство већих количина алкохолних пића. Узроци алкохолисања младих су различити. Најважнија је
имитација родитеља. Пијући показују своју вредност и зрелост. У пубертету тежња за ослобађањем од
утицаја старијих може довести до чешће употребе алкохолних пића. У доба младости може доћи до
повећаног пијења да би се лакше решили неки проблеми, љубавни јади, да се превазиђе стидљивост.
Алкохол нарушава здравље младог човека и спречава његов нормалан физички и психички развој.
Позната је заблуда о алкохолизму као чаробном средству за отклањање свих тешкоћа и препрека. Та
заблуда се преноси и на младе који алкохол прихватају као средство којим се решавају сви животни
проблеми.