Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd
Bolesti zavisnosti-alkoholizam,
narkomanija i dr.
predmet: Kriminologija sa socijalnom patologijom
Profesor: Student:
Doc. dr. Dejan Labović
Februar,2018
Sadržaj:
Uvod……………………………………………………………………………….1
Alkoholizam………………………………………………………………………..2
Kliničkii razvoj alkoholizma………......................................................................3
Vrste alkoholičara…………………………………………………………….......5
Narkomanija………………………………………………………………………..6
Droga za silovanje………………………………………………………….……6
Marihuana………………………………………………………………………..7
Inhalati…………………………………………………………………………...7
Kokain…………………………………………………………………………...8
Heroin…………………………………………………………………………....9
Duvan……………………………………………………………………………....10
Zdravstvene posledice korišćenja duvana…………………………………….…11
Zaključak…………………………………………………………………………...12
Literatura…………………………………………………………………………...13
4
ALKOHOLIZAM
.
Termin ”alkoholizam” se u medicini prvi put pominje 1849. godine (lekar Magnus Huss,
Švedska). Narednih sto i više godina korišćen je u različitim kontekstima, reflektujući, u
odredjenom vremenu, aktuelne naučne koncepte i sociopolitičku realnost (Blume, 1983).
Različitost upotrebe ovog pojma delom je posledica nepostojanje konzistentnosti u terminologiji
i klasifikaciji poremećaja “u vezi sa alkoholom i narkoticima”.
Alkoholizam je poremećaj koji se karakteriše ponovljenom, nekontrolisanom upotrebom
alkoholnih pića i koji ima negativne posledice na:
zdravlje osobe ( telesno i psihičko)
njeno socijalno prilagodjavanje i
radnu sposobnost
Definicija alkoholizma koju je iznela SZO i koja prihvaćena u celom svetu, glasi:
„Alkoholizam je primarno, hronično oboljenje na čiji razvoj i manifestacije utiču genetski,
psihosocijalni i faktori sredine. Bolest je često progresivna i ima fatalan ishod. Karakteriše je
kontinuirano ili periodično narušena kontrola nad pijenjem, preokupcija alkoholom, upotreba
alkohola uprkos negativnim posledicama i distorzije mišljenja, najčešće izraženje u obliku
odbijanja da se prizna postojanje problema.“
Alkoholizam je oboljenje čija je jedna od osnovnih karakteristika da dovodi do ozbiljnih,
štetnih posledica. Ovo znači da činjenica da neko uzima alkoholna pića povremeno, odmereno i
razumno, nije dovoljna za postavljanje dijagnoze alkoholizma, ukoliko nije ispunjen uslov da je
došlo do razvoja
štetnih posledica.
Proces u kom se od uobičajenog, umerenog konzumiranja alkohola dolazi do toksikomanije
ima svoje faze. Tako se u početku se pije u društvu, na proslavama i slično. Prvi kritičan
momenat je kada osoba oseti zadovoljstvo prilikom unošenja alkohola u organizam.
5
Onog trenutka kada osoba postane svesna direktne veze izmedju pijenja i olakšanja, stvorena
je prva karika u lancu alkoholizma. Sledeći karakterističan znak koji ukazuje da se formira
„budući pacijent“ je nestrpljivo iščekivanje osobe da bude uslužena alkoholnim pićem.
Za razvoj alkoholizma su neophodna tri činoca koja formiraju tzv. „alkoholni trougao“:
1.
Čovek, prvi i glavi faktor
2.
Socijalna sredina, koja alkoholizmu daje obeležje socijalne bolesti
3.
Alkohol, sa svojim farmakološkim svojstvima
Klinički razvoj alkoholizma
Od prvog kontakta sa alkoholnim pićem pa do razvoja alkoholizma u pravom smislu te reči (sa
razvijenim somatskim, psihičkim ili socijalnim posledicama), alkoholičar prolazi kroz odredjene
faze. Ovaj proces je individualno različit i kreće se od 7-25 godina (prosečno 15).
Jelinek
determiniše 4 faze u razvoju alkoholizma:
1
1.
Prealkoholičarska faza
U ovoj fazi alkoholičar postaje svestan veze izmedju pijenja i olakšanja koje mu ono donosi. U
početku su olakšanja povremena, da bi u kasnijem toku postala trajna. Javlja se povećana
tolerancija na alkohol (osoba uzima sve više i više alkohola da bi postigla željeni efekat). Ova
faza povremenog i stalnog pijenja traje nekoliko meseci do 2 godine.
2.
Prodromalna faza
Ovu fazu karakteriše pojava alkoholičarske amnezije – nesećanje za periode pijanstva („prekid
filma“). Povremeno se javlja strah kao reakcija na saopštavanje drugih o amneziji. Amnezija
može nastati i pri uzimanju manjih količina alkohola.
1
„Alkoholizam“, dr. Zoran Stanković, 2001, Beograd
