SEMINARSKI RAD
Borba protiv trgovine ljudima
Mentor: dr Dejana Đorđić Autori: Anđela Bjeloglav; 200010/17
Beograd, 2020. godina
Sadržaj
1. Uvod..............................................................................................1
2. Trgovina ljudima...........................................................................2
3. Razlozi zašto neko postane žrtva trgovine ljudima.......................3
4. Metodi regrutacije.........................................................................4
5. Oblici trgovine ljudima.................................................................5
6. Faze trgovine ljudima....................................................................8
7. Mehanizmi kontrole žrtve.............................................................9
7.1. Vrste sex trafficking-a..............................................................9
8. Načini izlaska iz lanca trgovine ljudima.....................................10
9. Razlike između trgovine ljudima i krijumčarenja migranata......10
10. Organizacije koje se bave temom AT-a....................................10
Zaključak......................................................................................... 12
Literatura.........................................................................................13
2
2.
Pojam trgovine ljudima
Fenomen trgovine ljudima objašnjava se kao jedne od tri najprofitabilnije kriminalne delatnosti
pored šverca narkotika i oružja, kada se ostvarena zarada procenjuje od 60 – 500 milijardi dolara
godišnje.
Transnacionalizam je takođe jedna od glavnih karakterisitka trgovine ljudima, zatim povezanosti
kriminalnih grupa širom sveta koje blisko sarađuju, i naravno umešanosti najviših državnih
struktura i organa u realizovanju ovakve kriminalne delatnosti koja pre svega ugrožava osnovno
ljudsko pravo, a to je pravo na slobodu.
Može se reći da je trgovina ljudima oblik visoko profitabilne, a nisko rizične kriminalne
delatnosti, baš zbog umešanosti velikog broja državnih struktura, gde se najpre misli na
bezbednosne službe i najbliže na carisnku službu, ali i na pravosuđe i tužilaštvo.
Кada govorimo o kontinentalnoj zastupljenosti ove pojave možemo reći da granice ne postoje,
dakle ne postoji zemlja niti deo Zemlje u kojoj se ne može sresti slučaj trgovine ljudima ili bar
neki njen oblik u „najnaivnijem„smislu.
Dalje, fenomen se u smislu ugrožavanja najviše odnosi na žene i decu kao dve primarne ciljne
grupe, dok su muškarci na trećem mestu i u daleko manje slučajeva bivaju zarobljeni u nekom od
kasnije ćemo prikazati oblika trgovine ljudima.
Pretpostavke Ujedinjenih nacija govore da između 2-4 miliona ljudi godišnje postane žrtva
trgovine ljudima, dok su 80℅, tih žrtava žene koje se u 70 ℅ slučajeva seksualno eksploatišu
kroz prostituciju i pedofiliju, kao jedne od vrste sex traffickinga.
Trgovina ljudima je i jedan od najtežih oblika ugrožavanja bezbednosti jedne države zbog
povezanosti ovog vida organizovanog kriminala sa drugima. Naravno da sama činjenica
umešanosti državnih organa dovoljno govori o stabilnosti jedne države kao i o odlučnosti borbe
protiv organizovanog kriminala uopšte.
Trgovina ljudima podrazumeva prodaju i kupovinu, tj. držanje neke osobe u
cilju njene eksploatacije, kao i sve druge radnje koje mogu biti deo tog procesa (npr. prevoz,
skrivanje, čuvanje i sl.). Do eksploatacije uvek dolazi i eksploatacija se uvek održava
upotrebom sile, pretnje, prevarom, zloupotrebom ovlašćenja i/ili zloupotrebom teškog položaja,
otmicom ili na neki drugi način. Kada se radi o trgovini decom, nije važno koje sredstvo je
upotrebljeno, tj. govorimo o trgovini ljudima iako nije bilo elemenata pretnje, prinude,
zloupotrebe položaja i slično. Takođe, pristanak žrtve na eksploataciju ne menja činjenicu da se
radi o trgovini ljudima i da je to krivično delo.
3
Cilj trgovine ljudima je :
ostvarivanje zarade (ili neke druge koristi) kroz eksploataciju, bilo da se radi o seksualnoj
eksploataciji, prinudnom radu, prinudnom prosjačenju, prinudi na vršenje krivičnih dela,
ilegalnom usvojenju, prinudnim brakovima, trgovini organima ili nekom drugom obliku.
Jedan od uobičajenih stereotipa je da trgovci ljudima svoje žrtve izlažu isključivo seksualnoj
eksploataciji, te da su samo žene i devojčice ugrožene, a zanemaruju se drugi oblici eksploatacije,
kao što je radna eksploatacija, čije su žrtve najčešće muškarci.
Ko sve može biti trgovac ljudima?
I trgovac ljudima može biti svako – najrazličitiji muškarci i žene imaju svoju ulogu u lancu
trgovine ljudima, od vrbovanja do eksploatacije, a vrlo često su to osobe od poverenja, srodnici,
čak i članovi uže porodice, kao i ljudi koje žrtva poznaje duži vremenski period; s druge strane,
eksploataciju može vršiti i nepoznata osoba koju je žrtva upoznala tražeći posao, mogućnost za
školovanje u drugoj zemlji ili drugom gradu, brak i sl. Trgovina ljudima često funkcioniše kao
„porodični posao“ u kome svaki član porodice ima svoju ulogu.
3.
Razlozi zašto neko postaje žrtva trgovine ljudima
Кada govorimo o razlozima koji se kasnije najčešće ispostave kao direktni putevi ulaska u lanac
trgovine ljudima morali bismo posmatrati situaciju sa makro aspekta, ekonomsko političke
situacije u svetu i zemljama koje prolaze kroz promene ili su u tranziciji.
Кako je poznato u svetu postoji mnogo nerazvijenih zemalja gde se prvenstveno misli na Afričke
zemlje, i na neke zemlje bliskog istoka, središnjeg Balkana i Južne Amerike. Političke prilike,
rasne, verske i građanske slobode koje nisu svuda iste dodatno su doprinele bržem razvoju
trgovine ljudima ili „modernog ropstva“ kako ga mnogi nazivaju, iako je jedan od oblika trgovine
ljudima ropstvo, bio poznat model eksploatisanja još u drevnim civilizacijama.
Tranzicija je verovatno jedan od najvećih saveznika trgovaca ljudima, koja se pojavljuje u
zemljama turbulentnih političko ekonomskih promena, usled promene ili prelaska iz jednog
modela života u drugi, zbog posledica koje izaziva može se reći da psihološki utiče na ljude da
zatraže neko bolje sutra van granica zemlje koja trpi promene.
