Aleksandar Borodin i opera knez Igor
Садржај
1. Александар Бородин............................................................................2
1.1 Дела..................................................................................................3
2. Опера кнез Игор....................................................................................4
2.1 Први чин..........................................................................................5
2.2 Дргу чин...........................................................................................5
2.3 Трећи чин.........................................................................................5
2.4 Четврти чин.....................................................................................6
3. Литература.............................................................................................7
1
1. Александар Бородин
Александар Порфирјевич Бородин, био је универзитетски професор,
хемичар и лекар, и знаменити руски композитор.
Александар Бородин је био
ванбрачни син грузијског кнеза Луке Степановича Гедианова (1772-1840) и
његове 24 огодишње метресе Авдотије Константиновне Антонове. Пошто је
кнез био ожењен, дете је регистровано као син његовог слуге Порфирија
Бородина. Кратко пре смрти, Лука је признао свог ванбрачног сина.
Бородин је одрастао уз мајку у Санкт Петербургу. Био је талентован за
језике, свирао је клавир, флауту, и виолончело. Године 1863, оженио се
Јекатерином Протопоповом, бриљантном младом пијанисткињом. Упознали су
се и верили на путовању у Немачкој. Имали су три кћери. Умро је од срчаног
инфаркта 1887.
Бородин је почео своје образовање 1850. на „Војној академији за
медицину и хирургију“ у Санкт Петербургу, где се открила његова склоност ка
експерименталној хемији. Доктор медицине постао је 1858. У својој докторској
тези бавио се токсикологијом фосфорне и арсеникове киселине. После се
усавршавао у западној Европи, и 1862. постао професор на академији у Санкт
Петербургу.
Као хемичар, проучавао је реакције у органској хемији и хемијске везе.
Значајни су његови радови о синтези флуора са органским једињењима,
полимеризације и кондензације алдехида, као и откриће алдол реакције 1872.
Неке од хемијских реакција добиле су његово име.
Светску славу Бородин је постигао својим композиторским радом. До
данас остаје загонетка како је стизао да се бави музиком поред свог обимног
академског рада. Током 1864. упознао се са Милиј Балакирјевом, и преко њега
упознао Цезара Кјуја, Модеста Мусоргског и Николаја Римски-Корсакова. На
овај начин је створена руска романтичарско музичка елита, касније названа
2

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti