2
1.UVOD
Namena ovog rada je, da u određenom obimu prikaže geografske karakteristike
saobracajnog razvoja Bosne i Hercegovine i na taj način bar donekle potpuni navedene praznine
u proučavanju. Svakako je tematika vrlo opširna i kompleksna te joj stoga u budućnosti treba
posvetiti mnogo više pažnje.
U ovom radu videcemo podatke o geografskom položaju, drumskom, železničkom,
vazdušnom, vodenom i telekomunikacijskom saobracaju u BIH. Takodje dobicemo neki jasan
uvid o stanju saobracanica duz cele zemlje, kao I o nekim planovima za budućnost kako
unaprediti I osavremeniti saobracanu infrastrukturu Bosne I Hercegovine.
4
3.ISTORIJSKI RAZVOJ MREŽE PUTEVA U BOSNI I
HERCEGOVINI
Putni saobraćaj je veoma star na teritoriji BiH. Još su Rimjani na ovom području izgradili
putnu mrežu. Na gotovo istim pravcima se razvijala i kasnija putna mreža, srednjovjekovna,
osmansko-turska, austrijska i kasnije od Prvog svetskog rata do danas.
Geoprometni položaj Bosne i Hercegovine je vrlo povoljan sa stanovišta transportnih
sistema, preko Bosne i Hercegovine ostvaruje se veza Zapadne Evrope prema Bliskom Istoku i
Srednje Evrope prema Mediteranu. U prethodnom periodu geoprometni položaj Bosne i
Hercegovine nije adekvatno vrednovan. Vrednost geoprometnog položaja Bosne i Hercegovine
iskazuje se u mogućnosti da se preko njenog prostora, odnosno prirodnih magistralnih pravaca koji
idu dolinom reka Bosne i reke Neretve povezuje na severu sa rekom Savom, i izlazi na jugu na
Jadransko more. Na taj način moguće je ostvariti veoma široke i prostorne veze sa Evropom,
područjima Mediterana, zemljama Afrike, Azije i dalje.
Razvoj putne mreže u BiH nije bio jednolik jer je bio uslovljen društveno-političkim
prilikama u kojima se nalazila BiH. Putevi su bili građeni prema potrebama i interesima zemalja
koje su imale pod svojom vlašću pojedine krajeve. Za vreme Osmanske vladavine posvećuje se
pažnja vezama ka Carigradu, Austro-Ugarska vodi politiku povezivanja u pravcu Beča i
Budimpešte, Italija gradi veze prema Trstu,itd. Tako da imamo periode u kojima se razvija putna
mreža Bosne I Hercegovine. To su periodi:
1. do dolaska Osmanskog carstva,
2. period Osmanskog carstva,
3. period aneksije BiH od strane Austro-Ugarske,
4. period kraljevine Jugoslavije,
5. period nakon II svjetskog rata do 1992. god.,
6. period agresije na BiH (od 1992.-1995. god.),
7. period od 1995. do 2012. godine.
Jedan od glavnih problema na prostorima Bosne i Hercegovine je zaostajanje u gradnji cesta
visokog ranga što je posledica dosadašnjeg neadekvatnog ulaganja. Putna mreža Bosne I Hercegovine ima
ukupnu dužinu od 21.677 km, čija je struktura prikazana u tabelama 1 i 2.
Tabela 1
: Putevi u Bosni I Hercegovini prema vrsti puta
Godina
1971
%
1981
%
1985
%
1991
%
2001
%
2011
%
Asfaltni
2499
25,8
10108
48,8
10728
51,5
11030
52,7
11436
54,0
11751
54,3
Tucanički
3814
39,6
8536
41,4
8549
41,0
8297
39,6
8146
38,5
8233
37,9
Zemljani
3344
34,6
2032
9,8
1566
7,5
1608
7,7
1586
7,5
1693
7,8
Ukupno
9657
100
20676
100
20843
100
20935
100
2168
100
21677
100
5
Tabela 2
. Putevi u Bosni i Hercegovini prema kategorizaciji
Godina
1971
%
1981
%
1985
%
1991
%
2001
%
2011
%
Magistralni
1841
29,9
3724
18,0
3722
17,8
3722
17,8
3622
17,6
3518
17,2
Regionalni
2565
41,6
3756
18,2
3682
17,7
3681
17,6
3673
17,4
4104
18,9
Lokalni
1751
28,5
13196
63,8
13439
64,5
13532
64,6
13763
65,0
13851
63,9
Ukupno
6157
100
20676
100
20843
100
20935
100
21168
100
21677
100
Gustina putne mreže Bosne i Hercegovine je 40,8 km na 100 km2, što je znatno manje
nego u razvijenom delu srednje i zapadne Evrope. U periodu poslije agresije putevi nisu doživeli
neke savremenije znatne izmene jer je većina aktivnosti u okvirima putne infrastrukture
fokusirana na popravku i dovođenje u stanje koje je bilo prije agresije.
