УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ У НИШУ
Семинарски рад из предмета
СОЦИОЛОГИЈА
Тема:
БРАК И МОДЕРНОСТ
Ментор:
Кандидат:
Октобар 2016.
САДРЖАЈ:
1. Увод..................................................................................................................1
2. Брак...................................................................................................................2
2.1 Врсте и облици бракова.....................................................................3
3. Брачни односи..................................................................................................4
3.1 Патријахални односи...........................................................................6
4. Односи пре брака.............................................................................................7
5. Ванбрачне заједнице .......................................................................................8
6. Истополни бракови..........................................................................................9
7. Рзвод брака.......................................................................................................11
8. Закључак...........................................................................................................12
Литература............................................................................................................13
4
2. БРАК
Као што је у претходном поглављу поменуто брак је имао разне облике, али и
тимачења појма брак. Многе су дефиниције којима је брак дефинисан, али се свакако у
свакој могу срести веза између сличних појмова другачиеј формулисаних. Дакле брак
можемо дефинисати као
друштвену, верску и законску по правилу трајну заједницу између
две (или више) особа, различитог (или истог) пола.
Познато је даје брак је друштвено призната биолошко-социјална заједница између
особа који нису у крвном сродству.У погледу крвног сродства, брак се не може склопити
између лица која су у сродству до трећег колена, о чему води рачуна држава, црква и јавно
мнење. Брак је некада и заједница више лица који живе заједно, одржавају полне односе и
рађају децу. Тако посматран брак је потпун, али морамо разликовати и
непотпун брак
1
.
У
непотпуном браку
се не одржавају полни односи или се одржавају, али се
не рађају деца. Рађањем првог детета настаје
породица
. У условима првобитне
заједнице брак је утврђиван родбинско-племенским обичајима, а данас, у савременом
друштву ти односи регулишу се законом.
Брак (као правна норма) регулише имовинско-
правне и друге односе међу особама које су га склопиле.
Самим ступањем у брак,
супружници прихватају одређена права и обавезе,што се најчешће и правно регулише.
То се односи на помагање, подизање деце, међудобно поштовање, допринос
заједничком животу сходно својим могућностима. Једна од важнихобавеза брака је
верност. У неким друштвима нарочито се инсистира на верности код жене. Нека
друштва третирају брак као чврсту и уску заједницу супружника,чак толико даморају да
деле исту судбину, тако да се приликом смрти мужа завршава и живот жене. Такво
схватање постоји код друштава каја верују у инкарнацију. У традиционалним друштвима
брак се заснивао на великим разликама између супружника, док се у савременом друштву
заснивана на равноправности и међусобном поштовању.
Мотиви за ступање у брак су различити. Данас, најчешће постоји слободан избор
заснован на љубави. Раније, (мада у неким срединама и данас) постојали су други мотиви
закључивања брака попут стицања имовинске користи, друштвеног положаја,
потомства, пријатељства, радне снаге и сл. Закључивање брака често је праћено
имовинским или новчаним давањима,било да муж „купује“ жену или жена мужа.
5
Да би брак био склопљен од супружника се траже одређени услови у погледу
психичке и физичке зрелости, сродства, друштвеног положаја и сл.
непотпун брак
1
–
брак без потомства, или брак из формалности и моралне обавезе према друштву
2.1 ВРСТЕ И ОБЛИЦИ БРАКОВА
С развојем друштва и са појавом модерних схватања брак добија неке нове облике и
целине, тако да данас срећемо различите врсте брачних односа. Наравно оне се у многоме
разликују од државе до државе, али их у глобалу можемо сврстати у следеће целине:
*групни брак више мушкараца и више жена, (који опет има различите облике)
-брак између једног мушкарца и више зена (полигинија);
-брак измедју једне жене и више мушкараца (полиандрија).
Обе ове врсте брака називају се
полигамијом
2
. Овакви видови брачних заједница срећу
се углавном у неразвијеним људским друштвима, попут афричких и бушманских плена и
наравно, и дан данас, у скоро свим муслиманским земљама, где је мушкарац, донакле,
власник жене и морају му се покоравати у сваком сегменту живота (више у теми о
муслиманскм браковима).
Такође се код полигамије могу срести још неки облици попут
полиандирје
(вишењубље)
у ком супружници имају свесне односе и са другим паровима, чак и истог
пола. Међутим, она се по озбиљности разликује од
свингигна
3
где се полни односи узимају
као вид разоноде и спорта.
*
Моногамни
4
брак, тј. брак између једног мушкарца и једне жене.
Сматра се да, уколико се друштво више развија, утолико више преовлађује моногами брак.
Независно од ових разлика, сваки брак може бити
друштвено допуштен
(законит), што
значи склопљен онако како то захтевају друштвене норме; и
фактичан
(незаконит), кад се
не држи ових норми. Дакле у оваквом виђењу брака, као елемента породичне структуре,
треба имати у виду:
- биолошки карактер брака, односно успостављање полних веза измедју лица
супротних полова, без обзира да ли је та веза друштвено призната или непризната;
