1
ФАКУЛТЕТ ЗА ТРГОВИНУ И
БАНКАРСТВО АЛФА УНИВЕЗИТЕТ
БРАК И ПОРОДИЦА
(семинарски рад)
Ментор:
Студент:
Проф
.
Др. Милан
Јовановић
Адмир Ђерлек
33/2012
2013
2
Садржај
Увод.............................................................................................................3
1.Брак……………………………………………………………………….....................…....…...4
1.1.Појам брака……………………………………………………………............................…4
1.2. Брак из љубави……………………………………………………................................4
1.3. Врсте брака………………………………………………………......................……..…...5
2.Породица………………………………………………………………......................…..….….6
2.1. Појам породице …………………………………………………......................……......6
2.2. Породица кроз историју…………………………………….......................…...…....7
2.3. Подела породице кроз историју…………………….……….....................…..…..8
2.4. Функција породице……………………………………………….....................…..…...8
2.5. Правци промене у облицима породице……………………………..........….…...12
3.Развод брака и рушење породице............................................................12
3.1. Искуство развода……………………………………………………….........................13
3.2. Развод и деца ……………………………………………………….........................….13
3.3. Домаћинство са једним родитељем………………………............……….…...…13
3.4. Породице са очухом или маћехом……………………………………...................14
4. Савремене алтернативе у традиционалном браку…………………….....…...…14
4.1.Ванбрачна заједница………………………………………………….........................14
4.2.Заједница живота хомосексуалних пojaвa…………………….......…………......15
5. Мрачна страна породице……………………………………………….............…......…15
5.1. Сексуална злоупотреба и инцест…………………………………............…........16
5.2. Насиље у породици……………………………………………………........................16
Закључак………………………………………………………………….................................18
Литература.................................................................................................20
4
1. Б Р А К
1.1.ПОЈАМ БРАКА
Породица се углавном оснива склапањем брака. Дефинишемо га као друштвено
признат начин устновљавања сполне заједнице између мушкарца и жене.Брак је
друштвена група, заједница мушкарца и жене, у којој се врши полни однос из
којег настаје рађање деце. Брак у већини културних и религиозних скупина
пријашњих народа, првенствено, није значио особни однос или чак склоност
мужа према жени, него је представљао посредни члан између обитељи и ширег
друштва. Брак је значио посебно, социолошко уређење. Тако је негде у позадини
био однос мушкарца и жене, особито у патријахалном друштву, када је отац био
глава породице. Данас брак има другачију основу при склапању, те има две
важне функције: брак као особну (приватну ствар) и породица као социолошку
функцију. У целом је свету, и у западној култури породица својим социолошким
интересима готово сасвим покривала брак његовим особним интересима. Из тог
разлога у браку није настајао никакав конфликт или раскол. Однос између мужа и
жене је био толико овисан о устаљеним навикама и зато је био сам по себи
логично неособан. Зато брак као и обитељски живот никада није био у кризи. Чим
се у новије време брак, као особни проблем двоје људи почео осамостаљивати од
породице настајала је све већа разлика између брака и породичног живота. Због
тога можемо рећи да су брак и породица две различите стварности међусобно
испреплетене. Данас је та двојност између брака и породице све јаснија и
гласнија.
1.2. БРАК ИЗ ЉУБАВИ
У први план данас долази брак из љубави. Оваква трансформација брака почиње
рано с’ више страна, а видљиво и успешно је постала у савременом друштву.
Особна усмјереност на љубав стара је колико и човек сам, јер на свет долазимо с’
љубављу у срцу, а љубав као узрок брака долази тек у модерном друштву. Љубав
потиче особну страну
брака која је интимна и особна између супружника. Млади често склапају брак
врло брзо након што су се срели и заљубили. Снажна физичка и емоционална
привлачност није у свим друштвима и културама подједнако разумљива. Осећај
љубави се препознаје по интензитету, по томе колико заокупља, али се не
подразумева да би такво чувство могло бити претпоставка брака. У неким
афричким племенима и у Кини у 19. веку чудесан осећај заљубљености се
5
сматрао главном препреком за успешну брачну везу. Иначе, у већини
традиционалних друштава избор брачног партнера није ствар партнера самих,
већ међуобитељских уговора и обвеза, па су и очекивања брака изведена из
неких других претпоставки. У друштвима у којима је трајност породице и
окосница стабилности социјалног састава осећај је љубави, управо због своје
непредвидивости, дисфункционалан као саморазумљив темељ брака. Супротно
томе, у западноеуропским друштвима у којима породица више није производна
основица социјалног састава, емоционално испуњење представља значајну
породичну функцију и брак без љубави сматра се уговорним.
1.3. ВРСТЕ БРАКА
Наша земља припада културном кругу где се уврежила моногамија односно брак
једне жене с једним мушкарцем. Како се световни брак може прекинути многи се
људи жене двапут или више пута што се назива узастопном моногамијом. Када
културни стандарди допуштају брак с више партнера говоримо о полигамији.
Чешће сусрећемо брак једног мушкарца с више жена – полигинија, много ријеђе
брак једне жене с више мушкараца – полиандрија. Полигинија је повезана с
неком културним праксама где су ратничка племена па број мушкараца и жена
није једнак. Полиандрија је изузетно ретка, вероватно због утврђивања очинства
што се донекле исправило правилом да се жена удаје за сву браћу једне
обитељи. Стварно постојање групног брака (заједница двају или више мушкараца
с двјема ли више жена) није са сигурношћу утврђено.
Егзогамија
Егзогамија је забрана склапања бракова у склопу сродничке групе, села или
клана, а почива на забрани инцест. Табу инцеста је универзалан за људско
друштво, али постоје разлике у културама у одређивању сродничких односа. Код
нас табу укључује родитеље, браћу и сестре, братиће и сестричне у другим
културама може се протезати на братиће и сестричне у трећем и четвртом колену,
родитеље супруга и супруге па чак и на цели клан који се сматра обитељи. Табу
инцеста има две социјалне функције: онемогућује опасно сексуално
непријатељство у склопу обитељи и присиљава чланове обитељи да женидбом
изван обитељи проширују социјалне везе различитих скупина.
