UNIVERZITET U KRAGUJEVCU
EKONOMSKI FAKULTET
SEMINARSKI RAD IZ SOCIOLOGIJE
TEMA:
BRAK KAO PROCES FAZE PREDBRACNOG I
BRACNOG ZIVOTA
Mentor: Kandidati:
Prof.dr.Gordana Mitic Grubac Zorana 2006/42
Boskovic Jasna 2006/77
Kragujevac
Maj 2007
UVODNE NAPOMENE
Nigde danas promena nije tako prisutna, bremenita mogucnostima I
rizicima, kao sto je to u licnom I emotivnom zivotu. Da bi se nasao pravi
odgovor, izmedju ostalog, potreban je minimum znanja o tome kako su ljudi
ranije ziveli.
Brak
ima svoju istoriju. Na nivou ljudskog stada neki antropolozi smatraju
da su polni odnosi bili
promiskuitetni
, ali je izrazena ozbiljna sumnja u
postojanje takvog braka. Kasnije je doslo do pojave grupnog braka koji je u
pocetku bio
endogaman,
a kasnije
egzogaman
.To je znacilo da je jednom
muskarcu dopusteno da moze imati polne odnose sa vise zena I da je jednoj
zeni dozvoljeno da opsti sa vise muskaraca. Zajednicki naziv za poliginiju I
poliandriju je
poligamija
.
Medju faza izmedju poligamnog I monogamnog braka bio je
tzv.
sindijazmicki brak
ili mesovita forma vrsenja polnih odnosa u grupi ili
paru.
Danas je u Evropi dominantan
monogamni brak
. Kao takav, zasticen je,
kao sto je uvek I bio, drustvenim pravilima, pocevsi od obicaja pa do pravih
normi.
Po pravilu, dakle, brak predstavlja jednu zajednicu u okviru drustva kao
celine, sem izuzetnih slucajeva, kad se, kako se misli, brak poklapa s
drustvom (grupni brak koji obuhvata sve clanove drustva).
Brak je po pravilu, zajednica, a ne skup. Ukoliko je drustvo razvijenije I
ukoliko su licnosti potpunije, utoliko se sve vise brak zasniva na posebnoj
osecajnoj vezi izmedju bracnih drugova – ljubavi.
Ljubav
je najintimnije
osecanje coveka I jedno od najsnaznijih. Stoga I brak predstavlja sto potpunije
razumevanje bracnih drugova. Osobito je to slucaj sa monogamnim brakom.
Tako brak postaje izrazito intimna zajednica, u kojoj se covek oseca potpuno
slobodnim, jer potpuno razume svog bracnom druga, kao sto I kod njega
nailazi na razumevanje, tako da postoji potpuno poverenje medju njima I
nema straha ni od kakvog iznenadjenja ili neprijateljskog cina.
- 2 -
Brak kao drustvena I pravna ustanova
U okviru porodice, njeni clanovi stupaju u dvostruke odnose:
* -
polne
( bracne I vanbracne)
* -
roditeljske
.
Polni odnosi nisu, sigurno, jedini razlog zasnivanja braka, ali su jedan od
vaznijih. Medjutim, polna zajednica moze biti
priznata
(bracna) I
nepriznata
( vanbracna). Da bi jedna polna zajednica dobila potpuno priznanje,
potrebno je da je dopustena pravnim, obicajnim I moralnim pravilima
odredjenog drustva.
Ponekad se desava da pravna I obicajna pravila nisu istovetna: u nekim
nasim krajevima vanbracna zajednica se smatra dopustenom I uziva isto
uvazenje kao I bracna zajednica , dok je sa stanovista prava ona
nedopustena.
Dakle, razlike izmedju bracne I vanbracne zajednice su iskljucivo pravne
prirode.
Sa drustvenog stanovista I trajna vanbracna zajednica moze obavljati
potpuno iste zadatke kao I bracna : polne, reproduktivne, ekonomske,
emotivne, vaspitne I druge. Ona sa ovog stanovista , takodje moze biti
priznata I nepriznata: u krajevima gde su ove zajednice masovn, one su
obicajnim pravilima dopustene; u drugim krajevima one se smatraju
nemoralnim. Medjutim, stav naseg drustva u celini prema vanbracnoj
zajednici je negativan.
To ipak ne znaci da prema svim vanbracnim zajednicama drustvo ima
podjednak stav. Trajne vanbracne zajednice ( konkubinat) izmedju
punoletnih lica nisu kaznjive, ali nisu ni priznate.
Kao drustvena ustanova
brak predstavlja polnu, emotivnu, ekonomsku I
moralnu zajednicu lica suprotnog pola koja je od odredjenog drustva tj.
pravnim, obicajnim I moralnim pravilima, priznata kao bracna zajednica
.
- 4 -
Iz ove definicije mogu se uociti sledeca obelezja braka kao drustvene
ustanove:
1.
Brak je zajednica koju sacinjavaju lica suprotnog pola.
Danas, po pravilu, bracnu zajednicu sacinjavaju samo dva lica suprotnog
pola ( monogamski brak). Medjutim, kroz istoriju ova zajednica je imala
sledece oblike: promiskuitet, grupni bak, sindijazmicki brak,
monogamski brak. Ostaci grupnog braka srecu se I u nekim savremenim
zemljama u obliku poligamije ( poliandrija I poliginija).
2.
Brak je takva zajednica koja pociva na polnim, ekonomskim,
emotivnim I moralnim vezama lica suprotnog pola.
Brak, izuzetno , postoji I izvrsava drustvene funkcije cak I kada ne
postoji neki od navedenih elemenata.
3.
Pod brakom se podrazumeva samo takva bracna zajednica koja
je od odredjenog drustva, tj. pravnim, obicajnim I moralnim
pravilima, priznata kao bracna zajednica.
Sa stanovista socijologije brakom se mogu pod odredjenim uslovima
smatrati cvrste I trajne vanbracne zajednice ako se u odredjenoj
drustvenoj grupi one tolerisu.
Odstupanja od klasicnih pravila vrlo su znacajna. Tako, nepostojeci
brakovi proizvode dvostruko dejstvo:
*-
prema savesnom suprugu
*-
prema deci
.
Nistavi brakovi se ne smatraju nevazecim od samog pocetka, vec od
ponistenja (dotle proizvode sva dejstva), cime se pojam nistavosti skoro
izjednacava sa razvodom braka. Cak I po ponistenju braka ostaju neka
medjusobna prava I duznosti bracnih drugova, sto jos vise potvrdjuje
cinjenicu da je I sam zakonodavac prinudjen da prosiruje pojam braka van
tradicionalnih okvira. Time on samo potvrdjuje sociolosku nuznost
priblizavanja pravnih normi drustvenom karakteru braka.
- 5 -
Socijalisticko drustvo izgradjuje jedinstvene moralne norme za oba
bracna druga. Ono polazi od cinjenice da su svi gradjani ravnopravni, bez
obzira na pol, rasu I nacionalnost. U njemu vazi pravilo: “
ono sto je
dozvoljeno muskarcu, dozvoljeno je I zeni
”. U tom smisli se izjasnjava I
sudska praksa kod nas: “U pogledu ocene pitanja do kojih je granica
dopusten saobracaj udate zene sa muskarcima, vazi s obzirom na
ravnopravnost muskarca I zene nacelo:”
sto je slobodno muzu, slobodno je
I zeni”.
Sem toga, moralne norme u socijalizmu zabranjuju brak iz racuna
(novcani brak) I teze da bracne odnose izgrade na faktickoj ravnopravnosti,
obostranoj ljubavi, uzajamnom pomaganju u drugarstvu supruznika u braku.
* Drustvene osnove braka:
Zavisno od istorijskih uslova, brak se kretao u
dvostrukim drustvenim okvirima:
1.
u okviru porodicnog drustva i
2. u sirim drustvenim okvirima
U svim sistemima do kapitalizma brak je bio, po pravilu, cvrsto uklopljen u
siru porodicnu zajednicu. Bracni odnosi bili su uredjeni privatnim
porodicnim normama, koje su bile odraz I drustvenog stanja I shvatanja.
U savremenom drustvu dolazi do cvrstog povezivanja braka sa drustvom.
Ovo povezivanje odvija se u raznim pravcima:
1. na ekonomskom polju ono se izrazava u zavosnosti savremenog braka
od zarade koju bracni drugovi dobiju od rada van porodice I od drugih
oblika pomoci drustva;
2. na pravnom terenu brak se vise ne smatra privatnom porodicnom
ustanovom, vec osnovnom drustvenom grupom I osnovom porodice;
3. sa socioloskog stanovista, bracna grupa postaje otvorena drustvena
grupa, koja razbija sire porodicne okvire iz velike porodice I
neposredno se povezuje sa drustvenim institucijama; stoga se kaze da
brak postaje otvoreno drustvo, ciji se zadazi (odnosno funkcije)
neposredno povezuju I preplicu sa drustvenim.
Kada je rec o braku, pod formom braka podrazumeva se postupak koji se
odvija pri njegovom zakljucenju. U tom pogledu razlikujemo:
1.
Neformalni brak
, koji se sklapa obicnom saglasnoscu bracnih
drugova I za ciju punovaznost nije potreban nikakav poseban postupak,
niti prisustvo drzavnog ili verskog organa.
- 7 -
