САОБРАЋАЈ И САОБРАЋАЈНИ
СИСТЕМИ
TEMA: Браничевски округ
Професор:
Студенти:
Јованка Лукић Снежана Ђелкапић187/2010
Ана Пантовић 231/2010
4
Значајне саобраћајнице Браничевског округа
Кроз Браничевски округ пролазе значајне саобраћајнице за целу североисточну и
источну Србију, преко Великог Градишта и Голупца за Доњи Милановац и Ђердап,
преко Кучева за Мајданпек и Ђердап, преко Петровца и Жагубице за Бор, Зајечар и
даље, а округ је везан преко Пожаревца за аутопут Београд-Ниш, удаљен само 20
km.
Из правца Београда иде железничка пруга Пожаревац - Кучево - Мајданпек - Бор.
Браничевски округ спада у развијене у Републици. Скоро да нема привредне
делатности која није присутна, на било који начин, на том подручју.
Најзаступљенија и најбогатија је пољопривреда на просторима Стига и у
долинама река Дунав, Велике Мораве, Млаве и Пека. Дрвна индустрија је развијена
у Кучеву, Жагубици, Петровцу и делимично у Голупцу и другим општинама.[2]
слика 2: Приказ градова Браничевског округа
5
Демографске карактеристике
На територији Браничевског округа, према Попису становништва из 2011.
године, чини укупно 183.625 становника, са просечном густином насељености од
48 лица по 1 km
2
.
На територији Браничевског округа, према површини коју
заузима, највећа општина је општина Жагубица са 760 km
2
док највише становника
има град Пожаревац са 75.334 становника.
Према Попису становништва из 2011. године, удео становника са 65 и више
година у укупном броју становника за Браничевски округ износи 21,27% што
показује да популација која живи на територији посматраног округа припада старој
популацији (удео старих са 65 и више година преко 10%).
Индекс старења становништва (однос броја старих са 60 и више година и младог
становништва од 0 до 19 година) за територију Браничевског округа износи 125,84
што је показатељ старења нације (индекс преко 40). [3]
Табела1 : Основни подаци о површини и броју становника
7
Општина Велико Градиште
Општина Велико Градиште
простире се на површини од 344 km
2
. На
територији општине живи 20.659 становника смештених у 26 насеља, а на
привременом раду у иностранству налази се преко 5.000 грађана.
Општина Велико Градиште налази се у североисточном делу Србије, на десној
обали Дунава, на српско-румунској граници. Дунав северним ободом општине
протиче у дужини од 20 km. Од Београда је удаљено 120 km, Саобраћајно је добро
повезано са околним местима. Кроз Градиште пролази магистрални пут, Ђердапска
магистрала, саобраћајна жила куцавица североисточне Србије. Поред друмског,
развијен је и речни саобраћај. Градиштанско пристаниште на Дунаву прихвата
бродове свих величина и намена, од луксузних туристичких до транспортних
баржи и шлепова. Главни туристички адут Великог Градишта, поред Дунава је
Сребрно језеро, које постаје све значајнија туристичка дестинација Србије, оаза за
купаче и риболовце. Од града је удаљено три километра.[6]
Слика 4 : Сребрно језеро
8
Општина Голубац
Општина Голубац
заузима површину од 368 km² и састоји од 24 насеља. По
подацима из 2011. године у општини је живело 9.913 становника, а природни
прираштај је износио -11,2 %. Најзначајнији природни ресурс и најатрактивнији
природни потенцијал општине Голубац је река Дунав. На овом подручју, Дунав
достиже највећу ширину у свом току. У самом Голупцу широк је 6,5 km
(Ђердапско језеро), да би се од Голубачке тврђаве сузио на неколико 2 стотина
метара. Највећи је национални парк у Србији површине 63.608 хектара и заузима
више од половине територије општине.
Општина Голубац налази се у североисточном делу Србије, у Браничевском
округу, на десној обали Дунава код његовог уласка у Ђердапску клисуру. Дунав0
тече северном границом општине у дужини од 52 километра, што је истовремено
државна граница са Румунијом. Поред Дунава, најважнија саобраћајница је
Ђердапска магистрала, која општину Голубац повезује са општинама Велико
градиште и Пожаревац на западу, и Доњи Милановац и Кладово на истоку.
Голубац је од Београда удаљен 130 километара.
Река Дунав је највећи инвестициони потенцијал за општину Голубац и представља
њену најзначајнију развојну шансу, а општинске власти настоје да одређеним
пореским олакшицама привуку инвеститоре и тако омогуће развој туризма,
пољопривреде и обновљивих извора енергије, чиме се отвара перспектива за нова
радна места и бољи стандард грађана. Голубац се налази на око 130 километара
удаљености од Београда, у Браничевском округу, на самом улазу у Ђердапску
клисуру, која је позната под називом „Гвоздена врата“. То је највећа речна клисура
у Европи и део је највећег националног парка у Србији - Ђердап. Посебност
локације на којој је смештен Голубац огледа се у чињеници да се на том месту
сусрећу Панонска низија и Карпатске планине, што му даје додатну драж. На том
подручју је Дунав најшири у свом току и премашује шест метара.[6] [7]
Слика 5:Поглед тврђаве Голубац са Дунава
10
Општина Жагубица
Општина Жагубица
простире се на 760 km
2
и у административном погледу
скоро у потпуности припада подручју Хомоља које обухвата 733 km
2
. Општина
броји 14.823 становника, од којих 14.823 живе у земљи и 2.077 становника који су
на привременом раду у иностранству. Хомоље и општина Жагубица представљају
мању географску област у источној Србији, јасно ограничену планинским венцима
са свих страна. Густина насељености по метру квадратном износи 22 становника.
Иако је простор Хомоља, у археолошком погледу веома слабо истражен, на основу
површинских налаза, регистрован је велики број археолошких налазишта из
различитих периода, у распону од неолита до 19. века. Највише је утврђења, која су
по правилу смештена на доминантним стратешким местима, погодним за контролу
путева. Најзначајнија су у Горњачкој и Рибарској клисури. Постоји природна
предиспонираност за изградњу саобраћајних коридора кроз општину Жагубица,
пратећи ток реке Млаве. Међутим, Хомоље далеко заостаје у изграђености
саобраћајне инфраструктуре за републичким просеком. Општина Жагубица
удаљена је од Београда 170 km. Жагубица је од Петровца удаљена 46 km,
од Бора 46 km, Мајданпека 46 km и Деспотовца 60 km. Сви путни правци су
регионални.
Главни саобраћајни коридор јесте регионални пут П-105 Пожаревац – Петровац –
Жагубица - Бор. Од Жагубице води још један регионални пут, П-104 (Жагубица –
Лазница – Јасиково - Мајданпек) који је лошијег квалитета. Иста констатација важи
и за регионални пут П- 216 (Крепољин - Деспотовац). Према Кучеву постоји
шумски пут Милатовац - Буковска који нема асфалтну подлогу. Од
некатегорисаних путева треба посебно издвојити пут Жагубица – Бук - Бељаница,
имајући у виду потенцијалну важност Бељанице у туристичком погледу. Укупна
дужина путева на територији општине износи 204 km, од чега савременом коловозу
припада 154 km пута. Магистралним путевима припада свега 14 km, регионалним
88 km, док је најдужа локална путна мрежа са 102 km. Општина није повезана
железничком мрежом, нити постоји развијен ваздушни саобраћај.[6]
Слика 7: Трг Жагубице
11
Општина Кучево
Општина Кучево
се налази у североисточној Србији. Захвата средњи и део
доњег токе реке Пек. У административном погледу припада Браничевском округу.
Општина Кучево захвата површину од 721 km
2
. У погледу рељефа, територија
општине Кучево састоји се из равничарског и брдско-планинског дела. Према
попису из 2002. године у општини Кучево у укупно 26 насеља живело је 18.639
становника. Територију општине пресецају паралелно по дужини река Пек и две
значајне саобраћајнице: магистрални пут М-24, пут Пожаревац-Мајданпек-Неготин
и железничка пруга Београд-Пожаревац-Мајдапек-Зајечар.[6]
Слика 8: Град Кучево
13
Општина Петровац на Млави
Општина Петровац на Млави
заузима подручје са разноврсним природним
карактеристикама. Град је саграђен 1859. године, по наређењу кнеза Милоша
Обреновића који му је и дао име, а на захтев мештана села Свине, по крајинском
војводи и касније државном саветнику Милутину Петровићу Ери, млађем брату
Хајдука Вељка Петровића. Заузима површину од 655 километара квадратних на
којој у 34 насеља живи 34.511 становника. Конфигурација терена и обиље воде
били су пресудни за настањивање простора од најранијих времена. Према тефтеру
арачком из 1820. године нахија пожаревачка имала је тада у свом саставу седам
кнежевина и то: моравску, млавску, голубачку, кнежевину Омоље (Хомоље),
Звижд, Пек, и кнежевину Рам. Град Петровац у оквиру општине представља
индустријски, трговачки
здраствени, културни, саобраћајни и административни
центар. Град се налази у средишњем делу територије општине, лоциран непосредно
на левој и десној обали реке Млаве и на раскрсници путева који
повезују Пожаревац са Жагубицом, а Велику Плану, Жабаре и Свилајнац са
Кучевом. [6]
Слика 10: Гимназија, Петровац на Млави
14
Закључак
Захваљујући положају општинских места поред река, у плодној равници Стига,
по обронцима Хомољских планина, и моравском и дунавском приобаљу, округ има
веома повољне услове за развијање свих врста делатности, од пољопривреде до
индустрије.
Кроз Браничевски округ пролазе значајне саобраћајнице за целу североисточну и
источну Србију, преко Великог Градишта и Голупца за Доњи Милановац и Ђердап,
преко Кучева за Мајданпек и Ђердап, преко Петровца и Жагубице за Бор, Зајечар и
даље, а округ је везан преко Пожаревца за аутопут Београд-Ниш, удаљен само 20
km.
Најзаступљенија и најбогатија је пољопривреда на просторима Стига и у долинама
река Дунав, Велике Мораве, Млаве и Пека. Дрвна индустрија је развијена у Кучеву,
Жагубици, Петровцу и делимично у Голупцу и другим општинама.
Енергетика је преко ТЕ Костолац значајна не само за округ, него и Републику
Србију, а то су угаљ, нафта и вода. Сточарство, текстилна, прехрамбена и метална
индустрија, као и веома добро развијен саобраћај, употпуњују богатство округа.
Цео округ, добро је покривен здравственом мрежом, а контролу околине,
намирница, воде, ваздуха и другог у вези здравља редовно прати Завод за
здравствену заштиту у Пожаревцу. Подручје округа и шире околине покрива
Епархија Браничевска, чије је средиште у Пожаревцу.
Добро су развијени културно - забавни живот, информативна делатност преко
неколико локалних листова, радио и ТВ станица, као и низ других спортских и
туристичких манифестација.[10]
