1
1. Uvod
Akronim „BRIC“ je prvi put formulisao ekonomista Džim O`Nil, 2001. godine u
izveštaju o rastućim ekonomijama Brazila, Rusije, Indije i Kine. Ove države predstavljaju
veliki deo svetske proizvodnje i populacije.
U 2006. godini, ove četiri zemlje su inicirale običnu diplomatsku saradnju, i jednom
godišnje sastanke ministara spoljnih poslova, koristivši za to susrete na generalnim
debatama skupštine Ujedinjenih Nacije. Ova uspešna saradnja dovela je do odluke da se
dialozi među ovim zemljama održavaju i van godišnjih samita Ujedinjenih Nacija, i da se
godišnje susreću i predsednici država. Prvi zvanični samit ovih država pod imenom
„BRIC“ održan je u Ekaterinburgu u Rusiji 2009. godine, na kojem se razgovaralo veoma
opširno o saradnji. Ova organizacija 2011 godine dobija novog člana, odnosno Južnu
Afriku, i dobija današnji naziv „BRICS“. Da je „BRICS“ mnogo više od akronima videlo u
ekonomskom napretku u saradnji, čime je ovaj savez postao nova i obećavajuća političko –
diplomatska organizacija, mnogo više od prvobitno zamišljenog saveza za poboljšanje
finansijskog tržišta.
Posle samita u Ekaterinburgu, održano je još pet godišnjih samita (Brasilia, 2010;
Sanya, 2011; New Delhi, 2012; Durban, 2013; and Fortaleza, 2014). Lideri zemalja članica
održavali su najmanje jedan sastanak godišnje. Sa mogućim izuzetkom Rusije, sve zemlje
članice Briksa su zemlje u razvoju i nove industrijalizovane zemlje sa brzo rastućim
ekonomijama koje imaju veliki uticaj na regionalna i globalna pitanja. Džim O`Nil je u
analitičkoj belešci napisao da Brazil, Rusija, Indija i Kina do 2050. godine mogu da
postanu zemlje koje će biti dominantne u svetskoj ekonomiji. Kasnije u ovu zamisao ulazi i
Južna afrika koju su ostale članice videle kao ulazna vrata na afričko tržiste.
Slika 1. Lideri zemalja „BRICS“-a Izvor: en.wikipedia.org
2
1.1. San o BRIK-u
Skraćenica BRIK pokazuje da su Brazil, Rusija Indija i Kina promenile svoje
političke sisteme da bi prihvatile globalni kapitalizam. Goldman Saks je 2003. godine
predvideo je da će Kina i Indija postati dominantni svetski dobavljači industrijskih roba i
usluga, dok će Brazil i Rusija postati dominantni sirovinski dobavljači. Od ovih zemalja,
Brazil ostaje jedina nacija koja ima kapacitet da nastavi sve elemente, odnosno
proizvodnju, usluge i resurse snabdevanja istovremeno.
1.2.Prvo praćenje izveštaja o BRIKs-u 2004. godine
Prvo praćenje izveštaja 2004.godine “Goldman Saks” tim je objavio praćenje svoje
početne BRIK studije iz 2004. Godine. U izveštaju se navodi da će se u BRIK zemljama
broj ljudi sa godišnjim prihodom preko 3000$ udvostručiti u broju u roku od tri godine i
dostići 800miliona ljudi u roku od jedne decenije. To predviđa ogroman porast veličine
srenje klase u ovim zemljama. U 2025. godini predviđa se da će broj ljudi u zemljama
BRIK-a zarađivati preko 15000 dolara do preko 200miliona evra. Ovo ukazuje na to da
veliko oživljavanje tražnje neće biti ograničeno na osnovnim dobrima, ali će cena robe biti
veća. Prema izveštaju, prvo će to postići Kina, deceniju kasnije i Indija će postati
dominantna svetska ekonomija. Prosečan nivo bogatstva pojedinca će nastaviti da
nadmašuje ekonomski prosek BRIK-a. Izveštaj takođe naglašava veliku neefikasnost Indije
u korišćenju energije i pominje dramatično nedovoljnu zastupljenost ovih ekonomija u
globalnim tržištima kapitala. U izveštaju se takođe naglašava postojanje ogromne
populacije u zemljama BRIK-a, što bi bilo dobro za “pomračenje” G6 zemalja, dok po
glavi stanovnika nivoi ostaju daleko ispod norme industrijalizovanih današnjih zemalja.
Ovaj fenomem će, takođe uticati na svetska tržišta, odnosno, multinacionalne kompanije će
početi da koriste ogroman potencijal koje zemlje BRIKa imaju, na primer, proizvodnju
daleko jeftinijih automobila i druge industrijske robe pristupačne za potrošače u okviru
zemalja BRIKa umesto luksuznih dobara koji trenutno donose najviše prihoda za
proizvođače automobile. Prisustvo Indije i Kine je počelo da se oseća u uslužnom sektoru i
proizvodnji, odnosno na globalnom tržištu.
4
Diplomatski sastanak u punoj razmeri je održan u gradu Yekaterinburgu koji se nalazi u
Rusiji, 16. maja. 2008. BRIKS Forum je nezavisna međunarodna organizacija koja
podstiče privrednu, političku i kulturnu saradnju između zemalja BRIKS-a, formirana je
2011-te godine. U junu 2012-te godine, zemlje BRIKS-a obećale su 75 milijardi dolara
povećanje moći kreditiranja Međunarodnog Monetarnog Fonda. Međutim ovaj kredit je
Međunarodni Monetarni Fond uslovio glasačkom reformom.
Prema članku objavljenom 2005. Godine, Meksiko i Južna Koreja su bile među
zemljama koje su se mogle porediti sa zemljama BRIKS-a, ali u tome su zemlje OECD
prednjačile jer se smatralo da se bolje razvijaju. Tvorac BRIKS-a je tvorac i skraćenice
MIKT koja je podrazumevala Meksiko i Južnu Koreju. Nekoliko od N-11 razvijenih
zemalja, posebno Turska, Meksiko, Indonezija i Nigerija su se smatrale mogućim novim
kandidatima BRIKS-a.
3. Samiti BRIKS-a
Grupacija je održavala godišnje samite od 2009-te godine neizmenično u svim
zemljama članicama. Pre prijema Južnoafričke republike održana su dva samita zemalja
BRIK-a 2009. i 2010. godine. Prvi samit u kom su učestvovali svih pet članica održan je
2011. godine u Kini. Poslednji samit ove grupacije zemalja održan je u Indiji, 15. oktobra
2016. Sledeći samit zemalja BRIKS-a biće održan u septembru 2017.godine .
Dana 16. Juna 2010. Godine, lideri BRIK-a su održali svoj prvi samit u
Jakaterinburgu gde su izdali deklaraciju koja poziva na uspostavljanje pravičnog,
demokratskog i multipolarnog svetskog poretka. Kasnije su se sastajali u Brazilu
2010.godine. Ekonomisti na Investicionom programu odžanom 6-7. decembra 2010.
godine, odbili su ideju o pridruživanju Južne Afrike BRIK-u. Džim O’Nil je rekao da je
Južna Afrika, sa populacijom od oko 50 miliona ljudi premala ekonomija da bi bila u
sastavu BRIK ekonomija. Međutim, nakon formiranja političke organizacije između
zemalja BRIK-a, Južna Afrika je ušla u ovaj savez pri čemu postaju BRIKS. Goldman Saks
nije tvrdio da će BRIKS da se organizuje u ekonomski blok, ili formalno trgovačko
udruženje kao Evropska Unija. Međutim, postojale su indicije da se udruženje ovih zemalja
formira kao “politički klub” ili “savez” pa da time svoju ekonomsku moć uvećaju i pretvori
u veću geopolitičku snagu.
