4
ВРСТЕ СТРАТЕГИЈА У БОРБИ СА КОВИД-19
Пандемија корона вируса је глобална здравствена криза која је озбиљно уздрмала
свет. Откада је забележен први случај прошле године, вирус се проширио на све
континенте, изузев Антарктика. Број случајева свакодневно расте и у Африци и
Јужној Америци, док су Европа и САД постале епицентар са тренутно већим бројем
оболелих на дневном нивоу него што је Кина имала у јеку епидемије.
Земље ужурбано делују да успоре ширење болести, укључујући низ мера кроз
тестирање и лечење, али и спровођење мера праћења контаката, ограничења
путовања, увођења карантина и забране масовних окупљања, попут спортских
дешавања, концерата и одласка у школе.
Две основне стратегије у борби са новим вирусом су:
-
Имунитет стада
-
Заравњење криве
Наслућује се теза да се овим различитим стратегијама борбе са болешћу бира
између становништва и привреде. Потпуни карантин, наиме, комплетно уништава
државну привреду јер је у потпуности зауставља. Уништена државна привреда води
општем сиромашењу становништва, а оно је најважнији и најснажнији фактор сваке
државе.
С друге стране, непрекидна циркулација новца у свету ослања на ресурс који смо
сви узимали здраво за готово: здравље грађана. Тржишта се хране поверењем као
новцем за изградњу будућности, а испада да поверење почива на претпоставци
здравља.
Најпознатији представник стратегије “имунитета стада” борбе против КОВИДА-19 је
Шведска, њихов главни епидемиолог Андрес Тегнел сматрао је да контролисано
заражавање становништва у сврху постизања имунитета најбољи избор у борби
против корона вируса. Шведска стратегија или модел заснива се на облику
"добровољне сарадње и индивидуалне одговорности" који је усмерен на стварање
"имунитета стада" - тачке у којој већина популације развије имунитет на болест и
тако пружи индиректну "заштиту стада" онима који су нису имуни.
Други вид стратегије је „спљоштити криву", „спљоштити криву" значи успорити
ширење вируса, тако да је број случајева равноправније распоређен током
времена, уместо да се вине у небеса на самом почетку.
5
Графикон 1. Како „спљоштити криву“ (Извор: Естер Ким, Карл Т. Бергсторм, Универзитет у Вашингтону, преузето са
www.bbc.com
)
На графикону то се приказује као дуга, ниска крива „пљосната крива" за разлику од
високе, краће „оштре криве" коју изазива нагли скок броја заражених. Главна
претпоставка је да оштра крива може да доведе до веће стопе смртности зато што
заражени људи можда неће добијати одговарајућу негу на време.
Применом овог приступа државе ужурбано делују да успоре ширење болести,
укључујући масовно тестирање и лечење, али и спровођење мера праћења
контаката, ограничења путовања, увођења карантина и забране масовних
окупљања, попут спортских дешавања, концерата и одласка у школе.
БРИТАНСКИ МОДЕЛ БОРБЕ СА КОВИД-19
Приступи држава у погледу санирања последица које изазива КОВИД-19 варирају у
широком спектру: од крајње рестриктивних, као што је индијски (потпуни полицијски
час за милијарду људи), до крајње либералних, као што је шведски (контролисано
заражавање становништва у сврху постизања имунитета). Неке државе су кренуле
са једним приступом, а потом увидевши како тај приступ утиче на здравствену
ситуацију направиле су преокрет и почеле са експресном применом другог
приступа. Најпознатији представник оваквог развоја догађаја је Велика Британија.
Британска економија није ни наслућивала долазак корона вирусa. Како се вирус у
децембру и јануару проширио Кином, већина компанија у Великој Британији била је
заокупљена нечим другим: Брегзитом. Већина мултинационалних организација
одлучивала је о томе да ли ће наставити с вођењем операција из Велике Британије
и како ће преговори о Брегзиту утицати на њихове ланце снабдевања и амбиције
раста. Долазак корона вируса их је у потпуности изненадио,
