UVOD
Civilizacija i matematika su se istovremeno razvijale.
Matematika je oduvek za čovečanstvo bila velika vrednost, a njena korist
neprestano raste.
Ustvari možemo reći da je matematika bila neophodna čoveku u njegovom
savladavanju prirode i formirajući njegovo mišljenje uticala je na celokupni
ljudski razvitak.
U jednom pogledu matematika je vrlo specifična među ostalim naukama -
ni jedan njen rezultat ne može zastareti daljim razvojem nauke. Jednom
dokazana teorema ne može postati neistinita, samo se tokom daljeg
razvoja može pokazati kao specijalan slučaj neke uopštenije istine.
Matematička znanja ne podležu reviziji, njihova ukupna zaliha neprestano
raste.
BROJEVI I RAČUNANjE KROZ ISTORIJU
Korišćenje matematičkih simbola u bilo kom vidu (počev od cifara pa do
složenih matematičkih oznaka) predstavlja rutinsku stvar koja ne zahteva
razmišljanje o njenom nastanku. Uglavnom se odnosimo prema
matematičkom aparatu kao da je oduvek postojao i to u obliku koji danas
koristimo. Ova iluzija podstaknuta je i činjenicom da mi svoje prvo
matematičko znanje stičemo tako rano da se toga i ne sećamo. Štaviše,
skloni smo verovanju da su neki od apstraktnih pojmova (kao pojam broja
ili decimalni sistem) intuitivni.
Numerički termini izražavaju neke od najapstraktnijih pojmova koje je
stvorio ljudski um.
Međutim, proces njihovog kreiranja bio je spor i dugotrajan.
Koncept apstraktnog broja je proizvod duge i lagane kulturne evolucije koja
zadire duboko u vreme pre pisane istorije.
Broj kao jedan od najelementarnijih apstraktnih pojmova, koji je oduvek bio
usko povezan sa praktičnim životom, razvijao se uporedo s opštim
napretkom ljudske svesti. Moglo bi se reći da je nivo razvijenosti pojma
broja u jakoj korelaciji sa stepenom razvijenosti određene ljudske
zajednice, pa čak i to da je, u određenom smislu, karakterisao pojedine
kulture i civilizacije.
Kao što je rekao Bertrand Rasel (Russell, 1872-1970), britanski
matematičar i filozof, bile su potrebne hiljade godina dok je shvaćeno da
par fazana i dva dana imaju zajedničku karakteristiku – broj 2.
Neka plemena u Južnoj Americi čak i danas broje pomoću šake: ,,Jedan,
dva, tri, četiri, šaka, šaka-i-jedan", itd.
Maje, Asteci i Kelti imali su dvadesetični sistem, što je odgovaralo ukupnom
broju prstiju na rukama i nogama, istovremeno dajući svedočanstvo o
bosonogom periodu čovečanstva.
Kod primitivnih naroda, pa čak i nekih naprednijih, uobičajeno je da
verbalno brojanje prate određeni gestovi. Na primer, u nekim plemenima
reč ,,deset" često je propraćena udarcem dlana o dlan a reč ,,šest"
ponekad je propraćena brzim zamahom jedne ruke pored druge.
