Brokerske kuće u Srbiji i njihova delatnost
Sadržaj:
Uvod.....................................................................................................................................2-3
1. Pojam brokerskih društava (kuća).........................................................................................4
2. Osnivanje brokerskih društava (kuća)...............................................................................4-5
3. Brokerska delatnost..........................................................................................................6-12
3.1 Osnovno značenje i vrsta brokerske delatnosti.....................................................6-7
3.2 Rizici poslovanja brokerskih kuća i njena kapitalna adekvatnost.........................7-8
3.3 Organizacija brokerskih kuća...............................................................................9-12
4. Usluge brokerskih kuća.......................................................................................................13
5. Dozvola za obavljanje delatnosti brokerskih kuća..........................................................14-15
6. Brokerske kuće u Srbiji i njihove usluge........................................................................16-21
6.1 Dunav Stockbroker...........................................................................................16-18
6.2 Delta Broker…………………………………………………………………18-19
6.3 M&V Investments…………………………………………………………....20-21
7. Brokerski poslovi u bankama…………………………………………………………..22-33
7.1 Kastodi banke…………………………………………………………….....24-25
7.2 Brokerski poslovi u komercijalnoj banci…………………………………..25-27
1
7.3 Brokerski poslovi u AIK banci………………………………………….….27-28
7.4 Brokerski poslovi u Uni kredit banci……………………………………….28-29
7.5 Brokerski poslovi u banci Inteza……………………………………………29-33
8. Zaključak………………………………………………………………………………….34
Literatura.............................................................................................................................35
2
naveo sam uslove koji moraju da budu ispunjeni da bi se brokerski poslovi obavljali u bankama,
kao i tri osnovna oblika organizovanja brokerskog poslovanja u bankama: filijala sa statusom
pravnog lica, čiji bi osnivač odnosno akcionar bila banka, filijala bez statusa pravnog lica i poseban
sektor u organizaciji banke. Radi boljeg razumevanja ovog termina naveo sam kao primer
brokersko poslovanje u nekim od naših najpoznatijih banaka kao što su Komercijalna banka, AIK
banka, Uni Kredit banka, banka Intesa, i u okviru tog dela posebno objasnio usluge koje one
pružaju na nasem tržištu.
1. Pojam brokerskog društva
4
Brokersko društvo je pravno lice koje je organizovano u formi akcionarskog društva radi
obavljanja delatnosti na organizovanom tržištu hartija od vrednosti u skladu sa zakonom kojim se
uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansiskih instrumenata.
1
Delatnosti brokerskog društva ne mogu se obavljati bez dozvole za obavljanje tih delatnosti na
organizovanom tržištu hartija od vrednosti koju daje Komisija za hartije od vrednosti. Komisija za
hartije od vrednosti vodi registar izdatih dozvola za obavljanje delatnosti brokerskog društva.
2. Osnivanje brokerskog društva
Brokerska društva osnivaju pravna i fizička lica po sistemu dozvole-dozvole za rad koju daje
Komisija za hartije od vrednosti.
U državama članicana Evropske unije važi sistem državne dozvole. Da bi se uspostavilo unutrašnje
tržište hartija od vrednosti na nivou Evropske unije na kojem bi svi trgovci bili ravnopravni bez
obzira na razlike u nacionalnim pravima njenih članica, bilo je nužno da se uspostavi sistem
izdavanja jedne dozvole sa važnošću u svim članicana unije, kao i sistem jedinstvenog pravnog
uređivanja poslovanja na celom tržištu unije. Reč je o sistemu jedinstvene dozvole, koji
predpostavlja da lice koje se bavi trgovinom hartija od vrednosti ili pružanjem usluga u toj trgovini,
mora da stekne dozvolu samo od države u kojoj ima registrovanu delatnost ( sedište pravnog lica,
odnosno prebivalište fizičkog lica). Tako stečene dozvole se priznaju u svim članicama unije.
Ovaj sistem se zasniva na četiri mere: 1- Jedinstvena dozvola, 2- Minimalni uslovi poslovanja,
3- Nacionalni tretman u domaćoj državi, 4- Nadzor države porekla.
2
U osnivanju brokerskih društava zakonodavac utvrđuje minimalni novčani osnovni kapital za
ovo društvo (od 50 000-300 000 eura u dinarskoj protiv vrednosti), u zavisnosti od vrste delatnosti
za koju se registruje, i zahteva da taj kapital bude u celosti uplaćen pre registracije društva. Društva
moraju da ispunjavaju zakonske uslove u pogledu kadrovske i organizacione osposobljenosti i
tehničke opremljenosti. Ukoliko su ispunjeni svi formalni i materijalni uslovi za obavljanje
delatnosti brokersko dilerskog društva, Komisija za hartije od vrednost je dužna da donese rešenje
o izdavanju dozvola za obavljanje delatnosti u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.
U organizacionom smislu brokersko društvo može obavljati delatnosti i kao ogranak. Akti ovih
društava su: osnivački akt, statut, pravilnik o poslovanju, pravilnik o tarifi i dr.
Brokersko dilerska društva mugu obavljati sledeće poslove:
1- Bankarske poslove;
5
Pojam broker ima dva značenja: individualno, koje se odnosi na lice koje obavlja datu delatnost i
institucijonalno, koje se odnosi na firmu odnosno posredničku instituciju.U individualnoj
definiciji, broker je lice ovlašćeno za zaključivanje berzanskih poslova. Individualni pristup je
definisan sa dva ključa:
-
Profesionalni – individua koja se bavi brokerskim poslom mora posedovati izvesni
cenzus znanja i veština koji se po konvencijama ili po zakonima smatra dovoljnim. Ovaj
uslov se dokazuje posedovanjem certifikata o položenom stručnom ispitu koji dokazuje
potreban nivo stručnosti.
-
Etički – ovaj cenzus se ispunjava garancijom časnih pripadnika iste profesije ili dokazom
da lice koje radi na tim poslovima nije osuđivano za delikte u ovoj oblasti.
Pristup firme brokerskoj delatnosti uslovljen je postojanjem određenog broja individualnih brokera
sa jedne i postojanjem kapitalnog cenzusa sa druge strane. Minimalni kapital koji brokerska firma
mora posedovati u raspoloživom obliku ( čiju visinu definiše nacionalno regulatorno telo) služi za
zaštitu klijenata od šteta koje može, namerno ili nenamerno, prouzrokovati sam broker.
Osnovna funkcija brokerske firme je prihvatanje i izvršavanje naloga klijenata. Nalog se izvršava
na berzi ili na OTC tržištu. Zavisno od toga da li jeste ili nije član berze brokerska firma može biti
ili komisioni ili berzanski broker.
Komisioni brokeri su ili pojedinci koji su zaposleni u firmama članicama berze ( i koji
izvršavaju naloge za firmine klijente na parketu berze) ili nezavisna brokerska kuća koja nije član
berze. Nalozi za kupovinu ili prodaju primaju se u filijalama brokerske kuće gde individualni
brokeri, po prijemu tiketa tiketa ( order ticket) prosleđuju nalog brokeru na parketu berze. Ova
druga grupacija brokera se nazivaju berzanski brokeri i oni primaju naloge i izvršavaju ih, ili
pokušavaju da ih izvrše. Ukoliko se transakcija izvrši, broker podnosi izveštaj o izvršavanju u
odeljenju za naloge brokerske kuće iz koje je nalog i dobijen. Brokerska kuća zatim obaveštava
komisionog brokera o ishodu izvršenja naloga. Na kraju ovog ciklusa, broker podnosi izveštaj o
transakciji svom klijentu.
Ako komisioni brokeri nisu u mogućnosti da izvrše svoje naloge koje su preuzeli, oni se obraćaju
za pomoć brokerima brokera ili tzv. Brokerima za dva dolara ( two-dollar broker), koji posluju za
njihov račun ili im iznajmljuju stolicu. Naziv Two-dollar broker dobili su po visini provizije od dva
dolara po svakom lotu za izvršenje naloga. Danas njihova provizija nije fiksna, ali ime je ipak
zadržano. Ova vrsta pomoćnih brokera pomaže komisionim brokerima u izvršavanju naloga.
Komisioni brokeri su najbrojniji članovi populacije brokera. Njihova osnovna funkcija je
izvršavanje naloga klijenata. Za ove usluge oni naplaćuju odgovarajuću proviziju.
7
