Висока пољопривредна школа струковних студија - Шабац
Семинарски рад: Болести копитара и месоједа
Тема: Бронхопнеумонија,емфизам и ринитис
Ментор: Студент:
Др Владимир Млађан Марко Ковачевић
Шабац, 2015
Садржај:
1. Увод .............................................................................................................. 1
2. Ринитис ..................................................................................................... 2-6
3. Емфизем ................................................................................................... 6-7
4. Бронхопнеумоније ....................................................................................7-9
5. Закључак ......................................................................................................10
6. Литература ................................................................................................. 11
2. Ринитис
Упала назалне мукозе се назива ринитис. Она се може поделити на серозни,
пурулентни, фибринозни или грануломатозни. Ринитис се, може
класификовати и према старости лезија, као акутни, субакутни или
хронични; на основу тежине као благи, умерени или тешки; те на основу
етиологије као вирусни, алергични, бактеријски, микотични или токсични.
Серозни ринитис је најблажи облик упале и карактерише се хиперемијом и
повећаном производњом бистре течности локално створене у серозним
жлездама присутним у субмукози. Изазивају га благи иританси, хладан зрак,
јавља се код раних стадијума вирусних инфекција и код алергијских
реакција.
Катарални ринитис је нешто тежи процес и код њега је присутно, уз серозну
секрецију, и знатно повећање производње мукуса услед повећане активности
пехарастих станица и мукусних жлезда. Како упала постаје тежа, тако мукус
инифилтрирају неутрофили који имају облачаст изглед. Овај ексудат се
назива мукопурулентан. Пуруленти или супуративни. Ова упала,
карактеризована неутрофилним ексудатом, јавља се када назална мукоза
потпадне већој промени, која је опште праћена некрозом мукозе и
секундарном бактеријском инфекцијом. Макроскопски, ексудат код
супуративног ринитиса је густ и мутан, али може варирати од белог преко
зеленог до смеђег. Микроскопски, неутрофили се могу наћи у субмукози и
мукози, те формирати плаке ексудата на мукозној површини.
Фибринозни ринитис се јавља када промена слузнице носа изазива
изражено повећање васкуларног пермеабилитета, што се исказује обилном
ексудацијом фибриногена плазме, који се коагулира у фибрин.
Макроскопски, фибрин изгледа као жути, смеђи или сиви гумени отирач на
назалној мукози. Ако се овај фибринозни ексудат може уклонити,
остављајући интактну мукозу испод, упала се назива крупозни или
псеудодифтерични ринитис. Обрнуто, ако уклањање ове мембране оставља
улцерирану мукозу, онда се упала назива дифтерични или
фибринонекротични ринитис. Микроскопски, лезије обухватају
периваскуларни едем са фибрином, неколико неутрофила који инфилтритрају
