БУДУЋНОСТ РАЧУНАРСКИХ СИСТЕМА
Информационе технологије
- Економија -
Доц.др Сања Стојановић Иван Николић
Е/615/18
Пожаревац, хх.12.2018.
1
Садржај
1. Увод ............................................................................................................... 2
2. Будућност рачунарских система .................................................................3
2.1. Квантни рачунари .....................................................................................5
2.2. Фотонски рачунари ................................................................................... 8
2.3. ДНК рачунари ............................................................................................12
3. Закључак ....................................................................................................... 15
3
рачунара. С обзиром да је била програмабилна био је потребан софтвер а самим тим и
програмер.
Аугуста Ада написала је прве програме за аналитичку машину и да је машина
успешно конструисана, њени програми би могли да рачунају сложене низове бројева.
Због овога се Ада сматра првим програмером у историји (и њој у част један програмски
језик носи име Ада).
Још од ових касних година 19. века велики број научника, инжењера и ентузијаста
покушавали су да направе рачунар који ће сам решавати линеарне једначине и баратати
са великим бројем података.
Почетком 20. века тим научника конструише рачунар за дешифровање немачких
порука у Енглеској, а у периоду од 1943. до 1946. тим америчких научника на
универзитету у Пенсилванији конструише први рачунар опште намене „Електроник
нумерикал интегратор анд калкулатор“
ENIAC
који је био тежак око 30Т и заузимао је
величину одбојкашког игралишта. Један од учесника
ENIAC
програма Џон Фон Нојман
сматрао је да је овакво програмирање споро. Схватио је и да је уместо децималне
аритметике боље користити бинарну. Фон Нојман је 1945. год,у свом извештају описао
архитектуру рачунара која се и данас користи у највећем броју савремених рачунара,
конципирана на унутрашњем програму који се при извршавању чува као и подаци за
обраду. Фон Нојманова машина имала је 5 делова: меморију, аритметичко логичку
јединицу (АЛУ), управљачку јединицу (управљач програмом) и улазну и излазну
јединицу. У оквиру АЛУ постојао је акумулатор па типична инструкција сабира
меморију са садржајем акумулатора или садржај акумулатора уписује у меморију. Ово је
принцип на којем почивају и данашњи рачунарски системи.
2. Будућност рачунарских система
У историји човечанства, ни једна област проучавања није доживела развој као
рачунарске технологије. Да су се овом брзином развијале нпр. погонске технологије, до
данашњих дана човечанство би вероватно имало ВОРП погоне као у „Звезданим
стазама“, или да је овакав развој био нпр. у медицини, све неизлечиве болести биле би
давна прошлост а људски век би трајао више од 150 година. Поставља се питање да ли се
рачунари могу даље развијати и у ком облику?
4
Гордон Мур (један од оснивача „Интела“) је 1965. године у часопису
„Електроникс магазин“ објавио чланак о напретку рачунара. Из овог чланка извучен је и
„Муров закон“ који каже да ће се снага рачунара удвостручавати приближно сваких 18-
24 месеца. Уколико узмемо 1973. годину за почетну тачку у развоју микропроцесора
(Intel 8008 -први „озбиљнији“ процесор - 1972. године), до 2008. године прошло је 35
година тј. 420 месеци, тако да се број транзистора на чипу удвостручио 23 пута тј. број
транзистора се повећао 8.388.608 пута.
Слика 1 – Дијаграм Муровог закона
Постоје два основна разлога за ограничавање напретка на процесорима који се
дана користе у рачунарима, а то су:
-
Кашњење преноса у процесору
(Transmission delays)
-
Загревање процесора
Кашњења преноса се јављају у проводиницима између процесорских
компонената. "Жице" на чипу су невероватно мале алуминијумске или бакарне траке
урезане на силикон које повезују транзисторе и кондензаторе. Транзистор је уствари
