1
U V O D
Tokom hladnog rata,veliki politiĉari su dominirali programom rada nacionalne
bezbednosti. Pitanja rata i mira,nuklearnog odvraćanja i kriza u rukovodjenju,konferencija
diplomata,kontrola oruţja i savezi politiĉara su zaokupirali ove ljude sa profesionalnim ili
liĉnim interesima u svetskoj politici ili vojnoj strategiji.Slaba politika-prirodno okruţenje,
rukovodjenje retkim prirodnim bogatstvima ili napori po pitanju rasta populacije – su ĉesto bili
zapaţani kao izvor problema,ali retko su bili pretnja nacionalnoj bezbednosti.Povremeno,
pitanja slabe politike su dostizala do programa rada nacionalne bezbednosti.Posle nuklearnog
testiranja u atmosferi brzo je porasla svest za prirodno okruţenje zbog rasta nuklearnog
oruţja,vodeći do
Partial Test Ban Treaty
( Ugovora za delimiĉnu zabranu testa ),(1963).
Potres koji je izazivala nafta 1970-ih je uĉinio da Amerikanci budu svesni njihove zavisnosti
od strane nafte,i da vaţnost uloge konzervacije moţe da saĉuva ekonomski prosperitet SAD-a i
diplomatske poluge.Ali,za najveći deo,jaka i slaba politika su tretirane kao posebna pitanja za
one koje prave plan delovanja politike i za nauĉnike.
Poĉevši u kasnim 1980-im,neki nauĉnici su poĉeli da veruju da je hijerarhija izmedju
jake i slabe politike suprotna.Oni su predloţili da bi ne tradicionalna pitanja trebala da budu na
vrhu programa rada nacionalne bezbednosti.Nekoliko teorija internacionalne povezanosti mogu
da objasne uoĉljiv rast slabe politike.Realisti,na primer,su mogli da predloţe da je glavna
preokupacija hladnog rata isparila,pitanja koja su razmatrana ″manje ukljuĉuje pretnju″ moglo
se oĉekivati da pokaţu mnogo veću vaţnost.Oni su takodje primetili da sa kolapsom hladnog
rata,rukovodjene ovim globalnim pitanjima,mogu da budu u neverovatnom porastu,posebno
oko SAD,koja kao jedina super snaga,koristi svoje diplomatske,ekonomske i vojne poluge za
dobre efekte.Neo-institucionalisti bi verovatno dodali nekoliko novih formi internacionalnog
rukovodjenja koji su u velikom porastu u svetskim aferama.Oni mogu da pokaţu lako vidljivu
ulogu koju su igrale Internacionalna Vladina Organizacija ( IGO ), Internacionalna Ne-Vladina
Organizacija ( INGO ),za pomeranje trave u borbi za pitanje internacionalnih granica.Te
lokalne organizacije i pokreti nisu samo pokrenuli globalna pitanja-prava ţena,oštećenje
ozonskog omotaĉa,epidemija SIDE-oni su takodje pomogli da se pronadju poĉeci i koordinate
internacionalne odgovornosti za transnacionalne probleme.Nauĉnici koji su se fokusirali na to
da je revolucija u komunikaciji promenila ljudsku interakciju,ĉesto pokazuju ĉinjenicu da
grupe ljudi,koji su se raštrkali širom sveta i sada upravljaju politikom ili se informišu o
kampanjama koristeći internet.″Trava-krov″ organizacija sada posmatra seĉu šuma u Amazonu
ili traga za neovlašćenim razvojem na obali Kalifornije.Izdvojeni,obrazovani i opremljeni
novom tehnologijom komunikacije,ne verovatno su svesni patnje drugih ljudi u dalekim
zemljama:Postoji i svesnost,naroĉito izmedju ljudi u razvijenom svetu,da su medjunarodne
granice slaba barijera za probleme koje imaju najsiromašniji delovi planete.
Na samom poĉetku novog veka,perspektiva o vaţnosti jake i slabe politike se opet
promenila kada je najtamnija strana revolucije informacija postala oĉigledna.Al-Kaida i
njihova podrška,eksploatisana modernom komunikacijom, i prenosni sistemi su lansirali
teroristiĉke napade protiv neduţnih ljudi u Nju Jorku,Londonu,Madridu i Baliju.Debate o
relativnoj vaţnosti jake i slabe politike izgleda da su napravile pun krug.Slaba politika
revolucije informacija,globalizacije i demografije sada su stvar jake politike,uticaja nacionalne
bezbednosti i plana rada odbrane svoje zemlje širom sveta.
3
efekta smenjivanja plime i oseke.Bez obzira na okolnosti ili na poĉetne namere,ipak,uputstva
vojnih snaga su rizikovale pogoršanje stvari ukljuĉujući krize javnog zdravlja ili policijske
probleme u oruţani konflikt.Intervencije UN u Somaliji,brzo se pogoršala od napora da se
spreĉi masovno umiranje od gladi u posebno lošu formu ratovanja,urbanu borbu.Lansiranje
″rata″ kao leka neizbeţno je vodila do ţrtava izmedju neduţnog stanovništva,uznemiravanja
mirnog ţivota,rast seoskog siromaštva,ili oruţanog otpora.Vojnici su se takodje ţalili da
humanitarne organizacije,duţnosti odrţavanja mira ili sprovodjenje graniĉnih patrola su
usmerili prirodna bogatstva i trenirali su daleko od njihovih primarnih odgovornosti:
pripremanje za obaveze u konvencionalnim borbama i osvojiti nacionalne ratove.Iako su vojne
snage nastavile da igraju kritiĉnu ulogu u odgovornosti za prirodne katastrofe,jednostavno su
definisali prirodno okruţenje,prirodna bogatstva ili probleme sa populacijom kao bezbednosna
pitanja bez straha od rizika.
Umesto da debate budu o gravitaciji današnjih problema prirodnog okruţenja,ili šta
sadrţi prikladna misija za vojne jedinice,bolje bi bilo da procene taj novi program rada za
bezbednost da odluĉe da li i kako strategija moţe da odgovori na ova pitanja.Ova utilitarna
procena moţe da se razvije duţ 3 dimenzije.Prvo,ako vojne jedinice mogu da deluju na
odredjen problem ili pitanje na koristan naĉin,onda je subjekat od velike vaţnosti za strategiju i
strategiste.Ali ako upotreba sile ( vojske ) ili ĉak logistiĉka ili tehniĉka pomoć,oni mogu biti
nabavljani pomoću vojnih jedinica,verovatno je najbolje da se specifiĉno pitanje tretira kao
bezbednosno.Drugo,ako vojne akcije nekako uzrokuju posledice prirodnog
okruţenja,prirodnog bogatstva,ili demografije,onda ova pitanja nisu od interesa za
strategiste.Došlo je vreme da se izmeri kolika je cena konflikata koristeći više nego trenutne
gubitke krvi i blaga.Globalna perspektiva zahteva od strategista da razmotre dugoroĉne
posledice rata prirodnog okruţenja i pripreme za rat.Treće slaba politika je van strategijskih
interesa kada oni stvaraju efekte koji su verovatno oblik vojnih puteva koji se koriste u
budućnosti.Drugim reĉima,da li će slaba politika stvoriti promene u internacionalnoj
bezbednostiprirodnog okruţenja koje će stvoriti snaţne,znaĉajne transformacije
strategije,strukture vojnih snaga,ili doktrinr?Ova utilitarna procena je u kontrastu sa tipiĉnim
diskusijama o prirodnom okruţenju ili mpitanja prirodnog bogatstva jer to definiše bezbednost
u terminima što odredjuje odgovarajuće odgovore (upotreba sile),radije nego potencijalna
pitanja nacionalnog ili individualnog dobrog postojanja (retke tekuće vode).
Postoji li novi program rada za bezbednost i strategiju?Odgovor u stvari moţe biti
da:posebno ako strategija,strategisti ili vojne snage mogu da pronadju odredjeni problem,moţe
biti i uzrok odredjenog problema ili mogu biti naterani da promene odgovornost nekom
transnacionalnom trendu.Šta sledi jeste kratak izveštaj odnosa strategije nekoliko
internacionalnih pitanja koja su postavljena da naprave novi program rada za bezbednost i
strategiju.
4
Populacija: Demografija globalne politike
Skoro svaki problem identifikovan u ovom poglavlju je ukorenjen u naglom porastu
populacije što se dogadja u 20-om veku.Od sredine veka,broj ljudi koji ţive na planeti je
porastao za 3,5 biliona ; preko 6 biliona ţivi na poĉetku dvadeset prvog veka.Srećom,totalna
populacija bi trebalo da se stabilizuje negde izmedju 7 i 8 biliona i ĉak poĉinje da raste ĉak i
ovog trenutka.Postoje u stvari neke evidencije koje ukazuju na plodne vrednosti koje su u
porastu ne samo u razvijenim zemljama,takodje i u urbanim mestima gde ţene imaju bolji
pristup obrazovanju,zdravstvenoj nezi i mogućnosti za posao.Ako ljudi u razvijenom svetu ne
dele plodove ( bolje,zdravije i obrazovanije ) obećane od globalizacije,onda globalna
populacija moţe da dostigne blizu 11 biliona do 2050.
Iako vesti o problemu svetske populacije nije tako loša,ĉest rast tih pozitivnih trendova
oslikava na neki naĉin tamnu sliku obe budućnosti,neodloţnu i srednje odredjenu.Prvo,većina
populacije koja će odrastati u sledećim godinama moţe da se dogodi u najsiromašnijim
zemjama koje su već napeti zbog limita što se tiĉe hrane,kuća i edukacije njihovih postojećih
populacija.U razvijenom svetu,brzina porasta populacije u mnogim sluĉajevima je spuštena
izmedju ″zamenjenih nivoa″ , stvarajući razliĉite vrste kriza.Nekoliko ljudi za svoje radne
godine će biti u mogućnosti dadoprinesu ″plati-kao-što-ideš″ penzionom sistemu,stvarajući
mogućnost da ne bude sistematske socijalne krize.Drugo,većina populacije u porastu zauzima
mesto u urbanim mestima.Do 2015. , svet će imati 26 mega gradova sa postojećom
populacijom od 10 miliona i najmanje 20 njih će biti smešteni u razvijenom svetu.Ljudi koji
rade urbana planiranja,vladini zvaniĉnici,i vojni oficiri su zabrinuti da mega gradovi će
socijalne takse i osnovni servisi biti iznad njihovih granica,ostavljajući milione ljudi da ţive u
urbanom haosu.Mega gradovi takodje mogu iznenada da se pojave spontano kao nasilje
praćeni nekim lokalnim nemirima ili ĉak sportskim dogadjajima.Ĉak i gradovi u razvijenom
svetu mogu da puknu što se tiĉe nasilja :hiljade naoruţanih ĉlanova bandi mogu da delove Los
Andjelesa pretvore u haos i pljaĉke,pre nego što bi policija i jedinice nacionalne garde bile u
stanju da uspostave red.Treće,većina ovih dodatnih populacija će biti veoma mlada,vodeća
istraţivanja su zabeleţila da,u delovima razvijenog sveta,proći će neko vreme pre nego što
populacija dostigne vrh.
Iako su strategisti otkrilimalo za prepirku u observatorijumu,to stvaranje prevelike
populacije stvara ogromne socijalne napetosti,napetosti oko prirodnog bogatstva i prirodnog
okruţenja,ali su najzainteresovaniji za istraţivanje demografskih trendova pravo u centar
problema populacije.Drugim reĉima,šta su strateške posledice starenja i smanjivanja zapadne
populacije u jednu ruku i iznenadna pojava mladih ljudi u razvijenom svetu,u drugu ruku?Za
razvijeni svet,je briga nemogućnost da se pobrinu za osnovne servise za ovu populaciju koja će
prouzrokovati nemoć,haos i beznadje.Neki nauĉnici tvrde da mladi ljudi, tj. Milioni njih
smešteni u mega gradovima,mogu pasti pod uticaj nacionalizma,haotiĉnih lidera,
milenijumskim pokretima,vodjeni da talasaju od lokalnog nasilja do internacionalnog
terorizma.Većina glavnih revolucija su bile praćene tzv. ″mladim otpadom″ , dok su nauĉnici
takodje primetili da je ″mladi otpad″ u saradnji sa iznenadnom pojavom malih konflikata
(Goldstone 2002.) . Mladi ljudi sa malim izgledima za budućnost u rodnom gradu,porodicu,ili
zanimanjem,mogu naći otvor za svoje ambicije u ratu.Spora ili ĉak negativna populacija na
