Свака држава има своје издатке, као и приходе који требају покрити те издатке. У том
смислу говоримо о буџету једне државе. Модерно државно уређење захтева јасно
дефинисан положај буџета у правном поретку једне земље. У многим уставима је унето
дефинисање буџета. Буџет представља инструмент којим се исказују приходи и
распоређују средства – расходи за финансирање, уставом утврђених функција и

образовање и друге који спадају у категорију буџетских корисника. Такође, буџет може
имати и другачије издатке, као што су капиталне инвестиције државе, подстицаји и
субвеницје у разним областима (углавном привреди), враћање зајмова, процесирање
камата, очување дугорочне стабилности земље и слично.

1. Појам и основне карактеристике буџета

Буџет је акт који садржи претходно одобрење јавних прихода и расхода. Буџет је план,
буџет је рачунски документ, буџет је правни акт, буџет је политички акт, буџет је
економски акт, буџет је финансијски акт. Буџет је финансијски акт државе којим се
предвиђају и претходно одобравају, у законском облику, расходи и приходи државе.

Буџет је од посебног значаја за привреду и грађане земље. Обзиром да прибавља и
троши велика средства, која обезбеђују привреда и грађани, то значи да органи који
који одлуче о буџету имају огромну власт. Од буџета зависе услови привређивања, али
и материјални положај корисника буџета, као што су јавна управа, здравство, школство,
корисници социјалног осигурања итд. Ефекти коришћења буџета називају се јавном
привредом или јавним привређивањем. Специфичне функције буџета осносе се на
буџет, као плански акт, као акт предвиђања и на његово економско дејство. То су
планска и контролна функција, али ова друга не у правно-техничком, већ у економско-
оперативном смислу.

Термин буџет води порекло од келтске речи

bulga,

односно од француске речи

bougette

, чије значење у преводу гласи мала(кожна) торба. Као финансијска

институција, са свим потребним елементима и уз поштовање прописане процедуре,
буџет се појављује тек у 15.веку у Европи у појединим градовима, односно у 17.веку у
појединим државама. Колевка буџетског права је Енглеска.

1.1. Основне карактеристике буџета

Буџет јесте административни акт, који се по својој природи сврстава у законске акте.
Буџет се сврстава међу законе, најпре по својој форми. По својој садржини се не би
могао сврстати међу законе, пре у административне акте. Буџет као план предлаже
административни орган, али га доноси законодавни орган.

Буџет је финансијски инструмент, који важи за период од једне фискалне године, која
се најчешће поклапа са календарском годином. Буџет као финансијски инструмент има
своју релацију у односу на биланс – завршни рачун. Биланс је преглед извршења
буџета у преходном периоду. Биланс има једнакост између прихода и расхода, док то у
буџету не мора да буде случај. Наиме, буџет може имати буџетски суфицит или
дефицит, зависно од односа прихода и расхода. Међутим, биланс даје приходе на
једној страни и њихов утрошак на другој. Све оно што је ушло у државну касу као
приход мора бити исказано као расход на другој. Постоје и буџетске позиције које
служе за израду биланса.

Држава путем буџета прецизно одређује структуру расхода у наредној буџетској
години. Поред тога, држава планира – предвиђа висину јавних прихода по разним
облицима. Ово се ради на основу пројекције из претходних година и измењених услова
пословања у наредном периоду. Буџет не садржи план разлике по различитим
периодима године (квартали и месеци, који могу бити различитог интезитета пореске
издашности) већ се то ради подзаконским актима.

Буџет се припрема и доноси пре почетка буџетске године. Буџет се мора одобрити од
стране законодавног тела, иначе се не може примењивати. Извршни орган може
прогласити период привременог финансирања, када се у одређеном периоду (три
месеца) може наставити по плану буџета из претходне године.

Буџет садржи и опште одредбе битне за процес извршења буџета које представљају
финансијски закон, или општи и прелазни део буџета.

Буџет је систематизован преглед прихода, појединачних врста и износа, као и расхода
груписаних по основу врсте и сврхе коришћења. Овај део је од посебне важности јер
дефинише структуру колача према буџетским корисницима. У савременим буџетима
прецизирана је позиција сваког буџетског корисника. Код органа јавне управе
прецизно је дефинисана подпозиција на основу сврхе. Тако се буџет може
систематизовати на основу врсте и сврхе, као и буџетских кориника. На осноу овакве
поделе може се доћи до укупан износа који је планиран на разне облике издатака
(плате, основна средства, материјал…)

Буџет треба бити усаглашен са економском политиком државе, најпре у делу државних
захватања, а потом и самом сврхом појединог буџета (развојни, стабилизациони,
конзервативни, социјални…).

1.2. Општа обележја буџета