БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ЗАВРШНИ РАД
ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ
Ментор: Др Драган Јеринић
Студент: Кристина Адамовић
1c1/0095/14
Београд
2017.
2
Студијски програм: финансије, рачуноводство и банкарство
Завршни рад
основне струковне студије
(Тема): БУЏЕТ
Комисија:
1.
, председник
(потпис)
2.
, ментор
(потпис)
3.
, члан
(потпис)
Датум одбране рада: ___________________
Студент: Кристина Адамовић
Оцена: _______________________________
Број индекса: 1c1/0095/14
4
1.Увод
Грађани су пристали да живе у једној држави и заузврат очекују да држава испуни
одређене улоге које се односе на заштиту грађана и задовољавање њихових потреба.С
друге стране, држави су потребна средства да своју улогу и очекивања грађана
испуни.Поједностављено, држава узима средства од грађана и распоређује их.У томе је
њена моћ.То је основни разлог зашто грађане треба да интересује како се та средства
распоређују, или како држава води јавне финансије.Термин финансије води порекло из
латинског језика, од речи финантио, којим се обележавало плаћање.Са настанком првих
организованих држава настала је и потреба за финансирањем државних
функција.Функције државе мењале су се и развијале током историјског развоја.Гледано
кроз историју држава се на почетним ступњевима свога развоја бринула о успостављању и
одржавању унутрашњег реда и мира, као и о спољној безбедности земље и то су уз
законодавну активност и судску заштиту класичне функције државе.Упоредо са
политичким, економским и друштвеним развојем држава постепено преузима на себе и
друге функције, а у вези са образовањем, здравством, социјалним осигурањем и
др.Тридесетих година XX века држава почиње да се брине и о развитку привреде.Уводи се
државни интервенционизам као последица велике светске економске кризе.Модерна
држава брине о потребама и интересима својих грађана.У складу са тим, модерни грађанин
увек се пита шта држава може да учини за њега. Држави и њеним органима се на основу
Устава, закона и других прописа поверава задатак вршења одређених функција у циљу
задовољења одређених (јавних) потреба Задатак државе је да финансира и задовољава
одређене друштвене потребе (образовање, здравство, социјалну заштиту, безбедност
грађана...) Ниво задовољења потреба зависе од:
типа политичког и економског уређења земље
степена развоја и стања у коме се налази привреда
степена развоја и стања у коме се налази држава - јавни сектор
историјске традиције и обичаја
2.Појам буџета
Буџет је основни документ за финансирање државних функција у свакој држави.У
зависности од начина дефинисања државе, државних функција и обавеза државе, буџет се
у теорији дефинише као правни акт или закон.
У нашем систему , буџет је закон који се припрема и усваја у „пакету" са другим
законима.Значај буџета огледа се и у томе сто буџет није само акт за финансирање
државних функција, вец држава преко инструмената фискалне политике и инструмената
расподеле средстава остварује и политичку,економску и социјалну функцију
5
Да би се дошло до оптималног система финансирања функција , неопходно је поћи
од теоријских основа које дефинишу државне функције, обавезе државе и изворе
финансирања .Kада се утврде функције и обавезе ,долази се до прихода и извора
прихода .Све савремене државе имају правни акт за финансирање државних функција, а то
је најчешће државни буџет.Да би држава могла да извршава послове везане зе њену
надлежност, неопходна су јој средства.
Извори финансирања државних функција су углавном приходи које држава
остварује од привреде, становништва и домаћих и иностраних зајмова.
Буџет као државни акт треба да обезбеди финансирање државе у току читаве буџетске
године.Отуда треба указати на циљ који се жели постићи буџетом и на знацај који буџет
има.
Основни циљеви буџета се могу дефинисати као однос према буџету који се мора
постићи и то : буџет је преглед јавних прихода и јавних расхода за један будући период ;
да се за функционисање државе прибаве средства која су потребна за вршење државних
послова ; као један од најважнијих циљева буџета је исказивање свих државних прихода и
државних расхода.
Буџет има економско-финансијски и политички значај .Економско-финансијски
значај се огледа у следећем : буџет обезбеђује и формалан ред у државним финансијама
тако сто уређује равнотежу између јавних прихода и јавних расхода ; буџет треба да
обезбеди редовно , али умерено фискално оптерећење; буџет треба да створи повољне
услове за емисију зајмова.
Политички значај државног буџета је у следећем : буџет је у основи политички и
економски програм владе ; буџет је моћно средство помоћу кога представничко тело утиче
на рад државне администрације; политички живот парламента се испољава у поступку
усвајања буџета.
Веома комплексну дефиницију буџета дао је професор Перић , повезујући га са
продукционим односима у друштву. „ буџет је основна финансијска институција сваке
политичко -теритиоријалне заједнице којом се плански предвиђају новчани расходи и
приходи сходно карактеру продукционих односа за непосредне и перспективне задатке и
коју санкционише представничко тело."
Иначе, сам термин „ буџет " први пут је употребљен у француском законодавству
1806. године да би се њиме означио државни буџет. Сама реч буџет, чији је корен „ боуге "
и „ боугетте " , француског је порекла, и означавала је кожну торбу. Ова реч продрла је у
финансијску праксу Енглеске пошто је добила своје преносно значење. До тога је дошло
тако што је министар финансија, приликом подношења захтева парламенту за одобравање
средстава, отварао кожну торбу (будгет) у којој је носио тај захтев и из ње га вадио, да би
га прочитао пред парламентом. Тај акт назван је „ отварањем буџета " и тако је реч буџет
прихваћена у финансијској пракси скоро свих држава.
2.1.Функција и име буџета
7
један синтетичан билансни преглед свих материјалних потреба тих колективитета у коме
се, уз законску санкцију, програмирају приходи и утврђују њихови расходи за идући
привредни период. Буџет би, према томе, представљао један рачунскоправни акт, који од
народног представништва добија сагласност и којим се предвиђају и претходно одобравају
приходи и расходи друштвенополитичке заједнице ради остваривања колективних циљева
у предстојећем периоду.
Савремени буџет је инструмент економског плана, само један међу разним његовим
механизмима: стога је задатак буџета ужи од задатка плана, пошто се ограничава на
финансирање активности управе и јавних служби друштвене заједнице. Отуда његова
важност проистекла из технике планирања у јавном сектору. Данас је не само у
социјалистичкој већ и у тржишној привреди установљена уска веза између буџетског
предвиђања и економског планирања.
Буџет је »префигура« будуће финансијске потрошње и његов примарни задатак је
да предодреди обим и границе јавних потреба, с једне стране, и, са друге, да за њихово
покриће предвиди систем одговарајућих средстава. То је његова финансијска функција.
Но, значај буџета није само у финансијском домену. Традиционални буџет је имао,
па и сада има, свој политички разлог постојавања. Kао план рада управе буџет је директива
за употребу средстава на опште циљеве са којима се сагласи представничко тело.
Одобравањем буџета и праћењем начина трошења јавних средстава легислатива стиче
непосредну контролу над делатношћу извршилаца буџета.
Треба нагласити и економскосоцијални карактер буџета, У финансијама новог
стила, после рата, буџет је добио нову димензију. Постоје преседани који показују да је
буџет ефикасно употребљен као оруђе економске односно социјалне политике. Kроз
његову »антицикличну оријентацију« коришћен је у циљу уклањања незапослености и
подизања стандарда економски слабих елемената. Велики јавни радови финансирани из
буџета стимулисали су запосленост која је у вези са мултипликатором помогла повећању
потрошње и потпунијем задовољењу потреба појединаца.
У резимеу о функцијама буџета Цолм каже: »Што нам је данас потребно то је развој
буџетских начела који би одговарали захтеву за једним инструментом који, с једне стране,
омогућава израду државног програма, усаглашеног са социјалним и економским
нужностима, а с друге, показује свету шта стају стварно такве мере«. На све поменуте
аспектебуџета вратићемо се у даљем излагању.
Своје име буџет води од старофранцуске реци »боугетте«, што значи кожна торба.
У финансијски речник овај термин ушао је преко енглеске скупштинске праксе. Тако, при
излагању прихода и расхода у свом »буџетском говору« канцелар државне благајне
(министар финансија) излазио је пред Доњи дом са предлогом тих циф ара који је стајао у
кожној торби. Отварање кожне торбе називало се »отварање буџета«. Доцније се буџетом
називао пергамент који је садржавао предлог буџета. На континенту се назив »буџет«
одомаћио тек у прошлом веку и то захваљујући француским финансијама. Али нису ни све
државе усвојиле то име, иако га највећи број ипак употребљава. Немци се и данас, премда
мање, служе изразом »Хаусхалтсплан«, док Италијани буџет називају »биланцио
