UVOD
Osnovni instrument finansiranja javnih rashoda u svim savremenim državama je
budžet, a u nekim zemljama i jedini.
U budžetskoj teoriji postoje brojne definicije budžeta, jer se radi o kompleksnoj
finansijskoj instituciji, pomoću koje država ostvaruje mnoge ekonomske,
finansijske, političke i socijalne ciljeve.
Klasično shvatanje budžeta zasniva se na tvrdnji da je budžet akt kojim se
predviđaju i odobravaju, unapred i za određeni period vremena, prihodi i rashodi
države.
Sam termin „budžet” prvi put je upotrebljen u francuskom zakonodavstvu 1806.
godine da bi se njime označio državni budžet. Sama reč budžet, čiji je koren
„bouge” i „bougette”, francuskog je porekla, i označavala je kožnu torbu. Ova reč
prodrla je u finansijsku praksu Engleske pošto je dobila svoje prenosno značenje.
Do toga je došlo tako što je ministar finansija, prilikom podnošenja zahteva
parlamentu za odobravanje sredstava, otvarao kožnu torbu (budget) u kojoj je nosio
taj zahtev i iz nje ga vadio, da bi ga pročitao pred parlamentom. Taj akt nazvan je
„otvaranjem budžeta“ i tako je reč budžet prihvaćena u finansijskoj praksi skoro
svih država.
1
POJAM BUDŽETA
Budžet je osnovni dokument za finansiranje državnih funkcija u svakoj državi. U
zavisnosti od načina definisanja države, državnih funkcija i obaveza države, budžet
se u teoriji definiše kao pravni akt ili zakon.
U našem sistemu, budžet je zakon koji se priprema i usvaja u „paketu” sa drugim
zakonima. Značaj budžeta ogleda se i u tome sto budžet nije samo akt za
finansiranje državnih funkcija, već država preko instrumenata fiskalne politike i
instrumenata raspodele sredstava ostvaruje i političku, ekonomsku i socijalnu
funkciju.
Da bi se došlo do optimalnog sistema finansiranja funkcija, neophodno je poći od
teorijskih osnova koje definišu državne funkcije, obaveze države i izvore
finansiranja. Kada se utvrde funkcije i obaveze, dolazi se do prihoda i izvora
prihoda. Sve savremene države imaju pravni akt za finansiranje državnih funkcija, a
to je najčešce državni budžet. Da bi država mogla da izvršava poslove vezane ze
njenu nadležnost, neophodna su joj sredstva. Izvori finansiranja državnih funkcija
su uglavnom prihodi koje država ostvaruje od privrede, stanovništva i domaćih i
inostranih zajmova. Budžet kao državni akt treba da obezbedi finansiranje države u
toku čitave budžetske godine. Otuda treba ukazati na cilj koji se želi postići
budžetom i na značaj koji budžet ima.
Osnovni ciljevi budžeta se mogu definisati kao odnos prema budžetu koji se mora
postići i to: budžet je pregled javnih prihoda i javnih rashoda za jedan budući
period; da se za funkcionisanje države pribave sredstva koja su potrebna za vršenje
državnih poslova; kao jedan od najvažnijih ciljeva budžeta je iskazivanje svih
državnih prihoda i državnih rashoda.
Budžet ima ekonomsko-finansijski i politički značaj. Ekonomsko-finansijski značaj
se ogleda u sledećem: budžet obezbeduje i formalan red u državnim finansijama
tako što uređuje ravnotežu između javnih prihoda i javnih rashoda; budžet treba da
obezbedi redovno, ali umereno fiskalno opterećenje; budžet treba da stvori povoljne
uslove za emisiju zajmova.
Politički značaj državnog budžeta ogleda se u sledećem: budžet je u osnovi politički
i ekonomski program vlade; budžet je moćno sredstvo pomoću koga predstavničko
telo utiče na rad državne administracije; politički život parlamenta se ispoljava u
postupku usvajanja budžeta.
Budžet predstavlja spisak planiranih prihoda i rashoda pojedinca, preduzeća,
organizacije, zajednice (lokalne ili neke druge) ili države za određeni vremenski
period, najčešće od godinu dana.
2
BUDŽETSKI PRINCIPI
Budžetski principi su osnovna pravila kojih se treba pridržavati prilikom izrade,
donošenja i izvršenja budžeta. Oni su nastali kao rezultat borbe i stalnog nastojanja
parlamenta da ograniči pravo vladara, kako prilikom uvođenja obaveze plaćanja
raznih dažbina, tako i prilikom utvrđivanja namene njihovog trošenja.
Budžetski principi mogu se podeliti na:
• Formalno – statičke (odnose se na sadržaj budžeta)
• Dinamičko – materijalne (odnose se na sastavljanje i izvršenje budžeta)
FORMALNO - STATIČKI BUDŽETSKI PRINCIPI
su
:
• Princip budžetskog jedinstva
Primena ovog principa zahteva da svi javni prihodi i rashodi u
budžetu budu prikazani u jednom budžetu. Na taj način dobija se
celovit uvid predstavničkog tela (parlamenta) u stanje državnih
finansija, čime se obezbeđuje uticaj istog tela na finansijsku privredu
zemlje.
• Princip budžetske potpunosti
Primena principa budžetske potpunosti podrazumeva da se u budžetu
iskazuju svi prihodi i rashodi države, koji mogu biti prikazani u
punom iznosu (bruto budžet), ili u neto iznosu, kada se prethodno
prebiju budžetski prihodi od rashoda, tako da se u budžetu prikazuje
višak prihoda nad rashodima (neto budžet).
• Princip budžetske preglednosti
Princip budžetske preglednosti ili princip jasnoće budžeta obezbeđuje
se tako da se prihodi i rashodi u budžetu grupišu na jedinstven način i
to prihodi prema izvorima, a rashodi prema njihovoj nameni.
4
DINAMIČKO - MATERIJALNI BUDŽETSKI PRINCIPI
su
:
• Princip budžetske realnosti
Princip budžetske realnosti znači zahtev da prihodi i rashodi budžeta
budu što je moguće tačnije (odnosno realnije) utvrđeni, kako ne bi
došlo do većih odstupanja između budžeta kao plana javnih prihoda i
rashoda, s jedne strane, i ostvarenja tog plana, s druge strane.
• Princip budžetske ravnoteže
Primena principa ravnoteže znači zahtev da prihodi i rashodi u
budžetu moraju biti usklađeni. Taj princip je narušen ako su budžetski
rashodi veći od budžetskih prihoda (budžetski deficit), odnosno ako
su budžetski prihodi veći od budžetskih rashoda (budžetski suficit) .
• Princip budžetske javnosti
Poštovanje principa budžetske javnosti omogućuje poreskim
obveznicima i svim organima da se upoznaju sa veličinom budžetskih
prihoda i svrhom njihovog trošenja, odnosno da mogu imati potpun
uvid u finansijsku delatnost države.
• Princip prethodnog odobrenja budžeta
Prvi preduslov za trošenje budžetskih sredstava je usvajanje budžeta
od strane predstavničkog tela (parlamenta, skupštine). Time se
omogućuje i obezbeđuje pravo predstavničkog tela da odlučuje o vrsti
i visini državnih rashoda i rashoda za određeni vremenski period,
obično za godinu dana. Ovim predsatvničko telo dobija odlučujuću
ulogu u utvrđivanju finansijske politike države u narednom periodu.
• Princip periodičnosti budžeta
Budžet se donosi za određeni vremenski period, obično za godinu
dana. To znači da se budžet donosi za svaku narednu godinu, tako da
primena principa periodičnosti zahteva da predstavničko telo bude u
redovnim intervalima sazvan na zasedanje, da mu se omogući da
redovno razmatra finansijsku situaciju u zemlji, da utvrdi zadatke za
naredni budžetski period, da raspravlja o sprovođenju utvrđene
politike u proteklom budžetskom periodu.
5
