Budžet Evropske unije
4
Smatrati
Rezultatom
Mnogobrojn
ih
Kompromisa
U Okviru
Evropske
Unije.
Tela I
Institucije
Evropke
Unije
Ugovor O
Stvaranju
Evropske
Ekonomske
Zajednice
(Eez)
I
Evropske
Zajednice
Za Atomsku
Energiju
(Euratom)
Potpisan U
Rimu
25.3.1957.
(Rimski
Ugovor);
Stupio Na
Snagu
1.1.1958.
Ovim
Ugovorom
Određeni Su
Određeni
Ciljevi,
Efekti,
Organi I
Sredstva.
Slika 1:
Potpisnici
Rimskog
Ugovora
Izvor:
Http://www.Ek
of.Bg.Ac.Yu
( Datum
Pristupa
01.12.2007.
Godine )
Bitan Temelj
Za
Razumevanje
Evropske Unije
Je Poznavanje
Njenog
Institucionalno
g Sastava I
Načina
Funkcionisanja.
Pregledom
Postojećih
Institucuja
Dobija
Se
Odgovor Kako
Se Donose
Odluke Na
Evropskom
Nivou. ( U
Ovom Slučaju
Budžeta
).
Proučavanje
Procesa
I
Postupaka
Odlučivanja
Unutar Eu ,
Stiče Se Uvid
U Postupke
Pripremanj
a,
Nastajanja,
Primene
Kontrole
Takvih
Odluka.
Zadaci
Koji Su
Povereni
Evropskoj
Uniji
Ispunjavaj
u Sledeća
Tela:
1.Evropski
Parlament
(Ep)
2. Savet
Ministara,
Skraćeno:
Savet
3.Evropsk
a
Komisija,
Skraćeno:
Komisija
4.Evropski
Sud Prave,
Skraćeno:
Sud
Pravde
( Esp)
5.Evropski
Revizorski
Sud,
Skraćeno:
Revizorski
Sud
6.Evropsk
a
Centralna
Banka
Evropski
Parlament
Uobičajene
Funkcije
Parlamenta Su
Sljedeće:
• Usvajanje
Zakonodavstv
a,
• Izbori I
Obrazovanje
Izvršne Vlasti,
• Kontrola
Rada Izvršne
Vlasti,
• Obavještavan
je I
Obrazovanje
Građana Koje
Parlament
Zastupa.
Funkcije Ep
Uglavnom Su
Iste, S Tim Da
Se
Ne
Podudaraju Ni
Sa Jednim
Modelom
Skupštine
Zemlje-
Članice. Stoga
Je
Teško
Upoređivati
Funkciju,
Ulogu
I
Značaj Ep S
Onima
Koje
Imaju
Nacional
ne
Skupštine
, Ali Nam
One
Mogu
Poslužiti
Za
Osnovnu
Orijentaci
ju.
Savetmini
stara I
Komisija
Donose:
Regulativ
e
( Regulat
ons ) -
Obavezne
Su I
Direktno
Se
Izvršavaj
u U
Zemljama
Članicam
a
Direktive
( Direktiv
es)
-
Obavezne
Su U
Pogledu
Rezultata
Koji Se
Želi
Njima
Ostvariti,
Ali Svaka
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
5
Zemlja
Članica Ima
Slobodu
Izbora U
Vezi
Sa
Njnihovim
Sprovođenje
m.
Odluke
(Decisions) -
Obavezujuće
Su Za Sve
Na Koje Se
Odnose
( Nacionalne
Vlade,
Preduzeća)
Preporuke
( Recommed
ations) I
Mišljenja
( Opinions )
- Upustva Za
Sprovođenje
Nije Pravno
Obavezujuće
.1
Evropski
Sud Pravde
Uloga
Evropskog
Suda Pravde
Je
Da
Osigura
Tumačenje I
Primenu
Propisa Eu I
Osnivačkih
Ugovora U
Skladu Sa
Zakonom.
Zahvajuljući
Toj Funkciji,
Evropski Sud
Pravde (Esp)
Imao
Je
Odlučujuću
Ulogu
Pri
Izgradnji
Evropske
Zajednice U
Pravnu
Zajednicu.
Evropski
Revizorski Sud
Zadaci:
- Revizija
Računovodstva
I
Provera
Zakonitosti I
Pravilnosti
Svih
Transakcija U
Eu I Njenim
Institucijama,
- Provera Da Je
Li Finansijsko
Upravljanje Eu
Bilo
Ekonomično.
Kragulj D.,
Milićević
D., 2005.,
Uvod U
Ekonomsku
Analizu,
Mikroekon
omija I
Makroekon
omija
Evropska
Centralna
Banka
(Ecb)
Ecb Ima
Sedište U
Frankfurtu
,
Odgovorn
a Je Za
Primenu
Monetarne
Politike Eu
I
Pokrenula
Je
Zajedničk
u Monetu
Evro.
Deluje
Zajedno
Sa
Centralni
m
Bankama
Država
Članica,
Sa Kojima
Čini
Evropski
Sistem
Centralnih
Banaka.
Istorijsk
a
Struktur
a
Budžeta
Prvi
Budžet
Evropske
Ekonomsk
e
Zajednice
Za 1958
Godinu Je
Usvojen
Od Srane
Saveta, Na
Osnovama
Predloženim
Od Strane
Komisije I
Posle
Dobijanja
Mišljenja Od
Strane
Parlamenta.
Prvi Budžet
Eez Je Bio
Veoma Mali I
Pokrivao Je
Isključivo
Administrativ
ne Troškove
Zajednice.
Kako Su Se
Ciljevi Eez
Pretvarali Sve
Više
U
Određene
Političke
Obaveze
( Ciljeve)
Budžet Je Sve
Više
Obuhvatao I
Ovako
Određene
Ciljeve, Npr.
Kroz Evropski
Socijalni
Fond.
Evropski
Zemljoradničk
i Savet I
Garancijski
Fond
Su
Osnovani
1962
Godine
Iipotrošnj
a Vezana
Za
Poljiprivr
edne
Potrebe
Je Ubrzo
Postala
Najznačaj
nija
Stavka U
Budžetu.
Prvih
Godina ,
Finansijs
ki
Doprinos
Od Svake
Od Šest
Zemalja
Članica
Je Išao
Preko
Prihoda
Komisije.
2
Grafik 1:
Budžetski
Prihodi
1958 -
2008.
Godine
Http://
www.Ec.Eu
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
7
Glasnik,Beogra
d,Strana 271.
Sabiranjem
Izdataka Za
Poljoprivred
u
I
Strukturne
Fondove
Dobijaju Se
Približno
Slični
Iznosi, Oko
80% Odlezi
U Navedene
Svrhe.
Stavka «
Razno «
Nije
Definisana,
A U Okviru
Nje
Se
Javljaju
Izdaci Za
Proširenje ,
Pomoć
Unije
Drugim
Zemljama,
Kao I Oni
Za
Humanitarne
Intervencije.
Izdaci Za
Administraci
ju
Neprestano
Rastu U
Relativnim
Iznosima, Što
Reflektuje Rast
Briselske
Biroratije. Rast
Izdataka U Ove
Svrhe Će Se
Povećavati
Usled
Povećanja
Adminiostracij
e, Ali I Usled
Povećanja
Izdataka Za
Penzije Onih
Koji Su Radili
U Uniji.
Nemačka I
Britanija Su
Bile Praktično
Jedine Zemlje
Do 1988. Koje
Znatno Više
Uplaćivale U
Eu Budžet
Nego Što Su
Dobijale
Nazad, A Od
1990. God.
Većina Zemalja
Postala Je Neto
Finansijer.
Britanija Je
Uspela Da
Izdejstvuje Da
Od
80-Tih
Godina Dobija
Rabat,
Tj.
Povraćaj Iz
Budžeta
Unije, Što
Je
Presedan
Za Eu.
Rabat Je
Namenjen
Nadoknadi
Subvencija
Unije Za
Poljoprivr
edne
Proizvode,
Koje
Britanija I
Onako
Uvozi. U
1985.
Godini
Rabat Je
Iznosio
Preko 1
Milijardi
Eur-A.
Znači Da
Britaniji
Se Već 20
Godina Iz
Evropskog
Budžeta
Vraća Deo
Novca
Koji Ona
U Njega
Uplaćuje.
Taj
Mehaniza
m
Je
Svojevremeno
Izdejstvovala
Margaret
Tačer, Kako
Ne Bi Ispalo
Da London U
Zajedničku
Kesu Uplaćuje
Mnogo Više
Nego Ostali.3
Međutim Na
Pregovorima
U Briselu,
Koji Su
Predhodili
Donošenju
Budžeta,
Tadašnji
Britanski
Premijer Toni
Bler Je
Napravio
Ustupak U
Vidu
Smanjenja
Rabata, I to U
Korist Manje
Razvijenih,
Većinom
Novih,
Članica
Evropske
Unije.
Postupak
Usvajanja
Budžeta
Evropske
Unije
Principi Na
Kojima Se
Zasniva
Budžet Eu:
O
Jedinstvo
(Prihodi I
Rash
odi
Prika
zani
U
Jedno
m
Doku
ment
u)
O
Perio
dično
st
(Bud
žetsk
a=kal
endar
ska
Godi
na)
O
Ravn
oteža
(Nem
a
Defic
ita,
Sufici
Seminarski rad
